U od­no­su na efek­te krat­ko­roč­nih mje­ra pri­mi­je­nje­ni­h u Plje­vlji­ma u ci­lju sma­nje­nja za­ga­đe­nja, na­ša oče­ki­va­nja su bi­la ve­ća, ali je niz objek­tiv­nih okol­no­sti re­zul­ti­rao sta­njem ko­je mo­ra bi­ti una­pri­je­đe­no, sa­op­šti­la je za „Dan“ dr­žav­na se­kre­tar­ka u Mi­ni­star­stvu odr­ži­vog raz­vo­ja i tu­ri­zma (MORT) Da­li­bor­ka Pe­jo­vić. Ona je ka­za­la da će se u na­red­nom pe­ri­o­du ra­di­ti na sta­vlja­nju van funk­ci­je grad­ske ko­tlar­ni­ce u Sker­li­će­voj ulu­ci, te da oče­ku­ju da­lje ko­ra­ke u prav­cu iz­grad­nje dru­gog blo­ka Ter­mo­e­lek­tra­ne, što je, po nje­noj ocje­ni, pra­vi put za traj­no rje­ša­va­nje pro­ble­ma sa kva­li­te­tom va­zdu­ha u Plje­vlji­ma.
Pe­jo­vi­će­va je u raz­go­vo­ru za „Dan“ pod­sje­ti­la da je MORT od ja­nu­a­ra 2015. go­di­ne za­po­če­lo in­ten­ziv­ne ak­tiv­no­sti u ci­lju rje­ša­va­nja pro­ble­ma u ve­zi sa kva­li­te­tom va­zdu­ha u Plje­vlji­ma. Na­po­mi­nje da je na osno­vu ela­bo­ra­ta za rje­ša­va­nje pro­ble­ma za­ga­đe­no­sti u Plje­vlji­ma, ko­ji je iz­ra­dio Ma­šin­ski fa­kul­tet, iz­ra­đen pre­gled hit­nih, sred­njo­roč­nih i du­go­roč­nih mje­ra za rje­ša­va­nje eko­lo­ške si­tu­a­ci­je u tom gra­du.
Pe­jo­vi­će­va je na­ve­la da su se pred­lo­že­ne mje­re od­no­si­le na se­zo­nu gri­ja­nja 2015/2016. ko­je ob­u­hva­ta­ju re­kon­struk­ci­ju ko­tlov­skih po­stro­je­nja, obez­bje­đe­nje no­vih iz­vo­ra gri­ja­nja i iz­ra­du pro­jekt­ne do­ku­men­ta­ci­je za iz­ra­du no­ve ko­tlar­ni­ce umje­sto ko­tlar­ni­ce u Sker­li­će­voj uli­ci, edu­ka­ci­ju gra­đa­na u ci­lju ade­kvat­nog lo­že­nja u in­di­vi­du­al­nim i ko­lek­tiv­nim stam­be­nim objek­ti­ma, edu­ka­ci­ju lo­ža­ča kao i do­dat­ni in­spek­cij­ski nad­zor, a za či­ju re­a­li­za­ci­ju je po­treb­no 572.075 eura.
– Iz­ra­đen je pred­log sred­njo­roč­nih mje­ra, ko­ji se za­sni­va na iz­grad­nji no­ve ko­tlar­ni­ce i kon­ti­nu­i­ra­noj iz­grad­nji se­kun­dar­ne mre­že za to­pli­fi­ka­ci­ju gdje su pro­ci­je­nje­ni tro­ško­vi u iz­no­su od 5.105.404.05 eura. Pred­log traj­nog rje­ša­va­nja pro­ble­ma za­ga­đe­nja je to­pli­fi­ka­ci­ja, ko­ja bi, pre­ma pro­cje­ni ob­ra­đi­va­ča, ko­šta­la 21.442.575,76 eura i ob­u­hva­ti­la bi kom­plet­nu iz­grad­nju in­fra­struk­tu­re. To­kom dru­ge po­lo­vi­ne 2015. go­di­ne u dvi­je grad­ske ško­le (Sred­nja struč­na ško­la i OŠ „Ri­stan Pa­vlo­vić”) u okvi­ru pro­jek­ta ener­get­ske efi­ka­sno­sti za­mije­nje­ni su ener­gen­ti za gri­ja­nje i umje­sto ko­tlo­va na ugalj in­sta­li­ra­ni su ko­tlo­vi na pe­let. Ura­đe­na je po­čet­na re­kon­struk­ci­ja ko­tlov­skog po­stro­je­nja u Sker­li­će­voj uli­ci u Plje­vlji­ma. U okvi­ru iz­ra­de pro­jekt­ne do­ku­men­ta­ci­je za no­vu mi­ni-to­pla­nu u Plje­vlji­ma, pri­stu­pi­lo se iz­ra­di pro­jekt­nog za­dat­ka ko­ji je pri­ve­den kra­ju. Za ovu ak­tiv­nost su pla­ni­ra­na sred­stva od 35.000 eura od stra­ne Vla­de Cr­ne Go­re i 50.000 u bu­dže­tu op­šti­ne Plje­vlja za 2016. go­di­nu – ka­za­la je Pe­jo­vi­će­va za „Dan“.
Sa­op­šti­la je da je za­sta­r­je­la ko­tlar­ni­ca u uprav­noj zgra­di Rud­ni­ka uglja Plje­vlja kra­jem 2015. go­di­ne van po­go­na, te da je obez­bi­je­đen pri­klju­čak na grad­sku mre­žu.
– Vla­da Cr­ne Go­re je u ju­lu 2015. go­di­ne obez­bi­je­di­la 572.000 eura za pri­mje­nu mje­ra za sma­nje­nje za­ga­đe­nja u op­šti­ni Plje­vlja, od če­ga je iz­nos od 417.000 na­mi­je­njen za na­bav­ku eko­lo­ški pri­hva­tlji­vi­jih go­ri­va (bri­ke­ta i pe­le­ta). Op­šti­na Plje­vlja je or­ga­ni­zo­va­la na­bav­ku eko­lo­ški po­volj­ni­jeg go­ri­va (bri­ket, pe­let) ko­je je po sub­ven­ci­o­ni­ra­noj ci­je­ni (50 od­sto) po­nu­đe­no gra­đa­ni­ma. Od 16. de­cem­bra 2015. go­di­ne za­in­te­re­so­va­ni gra­đa­ni op­šti­ne Plje­vlja mo­gli su da na­ba­ve pe­let i bri­ke­te po sub­ven­ci­o­ni­ra­nim ci­je­na­ma. Na­ba­vlje­no je oko 609 to­na pe­le­ta i 1.885 to­na bri­ke­ta, a mak­si­mal­na ko­li­či­na ko­ju je jed­no do­ma­ćin­stvo mo­glo da ku­pi je dvi­je to­ne pe­le­ta ili dvi­je to­ne bri­ke­ta, za­vi­sno od vr­ste ener­gen­ta ko­ju ko­ri­ste. Ima­ju­ći u vi­du da u Plje­vlji­ma ra­di pre­ko 40 jav­nih ko­tlar­ni­ca i oko 5.000 in­di­vi­du­al­nih lo­ži­šta, na­ba­vlje­na ko­li­či­na eko­lo­ški pri­hva­tlji­vi­jih go­ri­va do­volj­na je za oko 50 od­sto plje­valj­skih do­ma­ćin­sta­va, za je­dan dio se­zo­ne gri­ja­nja – na­ve­la je ona.
Dr­žav­na se­kre­tar­ka je iz­ja­vi­la da je u okvi­ru iz­ra­de pro­jekt­ne do­ku­men­ta­ci­je za no­vu mi­ni-to­pla­nu u Plje­vlji­ma pot­pi­san ugo­vor za iz­ra­du pro­jekt­ne do­ku­men­ta­ci­je 22.mar­ta sa fir­mom ESO­TESH iz Slo­ve­ni­je u vri­jed­no­sti od 84.900, a rok za iz­ra­du do­ku­men­ta je 60 da­na.
Ona je na­gla­si­la da po­sto­je i objek­tiv­ne okol­no­sti ko­je ne za­vi­se od ljud­skog fak­to­ra, a ima­ju pri­mar­ni uti­caj na sta­nje kva­li­te­ta va­zdu­ha i kon­cen­tra­ci­ju za­ga­đu­ju­ćih ma­te­ri­ja u pri­zem­nom slo­ju at­mos­fe­re.
Pe­jo­vi­će­va sma­tra da se traj­no rje­ša­va­nje pro­ble­ma kva­li­te­ta va­zdu­ha u Plje­vlji­ma mo­že po­sti­ći us­po­sta­vlja­njem da­ljin­skog si­ste­ma gri­ja­nja, uz vi­so­ki ste­pen pri­klju­če­no­sti na ovaj si­stem, obez­bje­đi­va­njem ade­kvat­nog to­plot­nog iz­vo­ra i neo­p­hod­ne pra­te­će in­fra­struk­tu­re.
– Iz­grad­njom dru­gog blo­ka TE Plje­vlja po­sti­ći će se vi­še­stru­ki po­zi­tiv­ni efek­ti za ži­vot­nu sre­di­nu u od­no­su na sa­da­šnje sta­nje. U skla­du sa evrop­skom Di­rek­ti­vom 2004/8/EC o pro­mo­ci­ji ko­ge­ne­ra­ci­je (pa­ra­lel­nom ko­ri­šće­nju elek­trič­ne i to­plot­ne ener­gi­je), pro­je­kat no­vog blo­ka TE „Plje­vlja” oba­ve­zno sa­dr­ži kom­po­nen­tu to­pli­fi­ka­ci­je Plje­va­lja. Ta­ko­đe, iz­grad­nja no­vog, mo­der­nog po­stro­je­nja pod­ra­zu­mi­je­va po­što­va­nje osta­lih eko­lo­ških stan­dar­da. Za raz­li­ku od po­sto­je­ćeg blo­ka ko­ji već 30 go­di­na ra­di bez opre­me za de­sum­po­ri­za­ci­ju i sma­nje­nje emi­si­ja ok­si­da azo­ta, no­vi blok TE „Plje­vlja” ima­će pro­jek­to­va­nu opre­mu za sma­nje­nje emi­si­ja za­ga­đu­ju­ćih ma­te­ri­ja u va­zduh ko­ja je neo­p­hod­na za do­bi­ja­nje in­te­gri­sa­ne do­zvo­le – uka­za­la je ona.
A.T.


Odr­ži­vo­st grad­nje

Go­vo­re­ći o Na­cr­tu pro­stor­nog pla­na pod­ruč­ja po­seb­ne na­mje­ne za obal­no pod­ruč­je, Pe­jo­vi­će­va je uka­za­la da se ovaj do­ku­ment te­me­lji na Bar­se­lon­skoj kon­ven­ci­ji za za­šti­tu mor­ske sre­di­ne i pri­o­bal­nog pod­ruč­ja, pro­stor­nom pla­nu dr­ža­ve i stra­te­škim do­ku­men­ti­ma.
– Svi ko­men­ta­ri ko­ji idu u pri­log im­ple­men­ta­ci­ji (pri­mje­ni) ovih stra­te­ških do­ku­me­na­ta, za­šti­ti ži­vot­ne sre­di­ne, odr­ži­voj tu­ri­stič­koj va­lo­ri­za­ci­ji, una­pre­đe­nju in­fra­struk­tu­re ju­žnog re­gi­o­na, sa­o­bra­ćaj­ne po­ve­za­no­sti su do­bro­do­šli, bu­du­ći da su upra­vo to ci­lje­vi na ko­ji­ma se ovaj plan za­sni­va – na­ve­la je ona.