Vr­šnjač­ko i na­si­lje nad dje­com pred­sta­vlja dru­štve­ni pro­blem u Cr­noj Go­ri ko­ji zah­ti­je­va rje­ša­va­nje na vi­šem, a ne sa­mo na ni­vou vas­pit­no-obra­zov­ne usta­no­ve, oci­je­nio je za­štit­nik ljud­skih pra­va i slo­bo­da Šuć­ko Ba­ko­vić, če­sti­ta­ju­ći dje­ci nji­hov dan, 20. no­vem­bar, na kon­fe­ren­ci­ji „Re­ci ne na­si­lju” ko­ju je ta in­sti­tu­ci­ja or­ga­ni­zo­va­la ovim po­vo­dom.
Ba­ko­vić je po­ja­snio da se pre­ma Kon­ven­ci­ji o pra­vi­ma dje­te­ta na­si­lje de­fi­ni­še kao svi ob­li­ci fi­zič­kog i men­tal­nog na­si­lja, po­vre­đi­va­nja i zlo­sta­vlja­nja, za­po­sta­vlja­nja ili ne­mar­nog po­stu­pa­nja, mal­tre­ti­ra­nja ili eks­plo­a­ta­ci­je, uklju­ču­ju­ći i sek­su­al­no zlo­sta­vlja­nje.
– Na­si­lje u bi­lo kom ob­li­ku po­ka­zu­je dje­te­tu da je na­si­lje pri­hva­tlji­vo i ti­me se odr­ža­va ci­klus na­si­lja. Va­žno je na­gla­si­ti da je dje­ci žr­tva­ma po­treb­no pru­ži­ti efek­tiv­nu mo­guć­nost da go­vo­re o svo­jim is­ku­stvi­ma, uklju­ču­ju­ći ih u naj­ve­ćoj mo­gu­ćoj mje­ri u for­mi­ra­nje re­ak­ci­je na na­si­lje ko­je su pret­pje­la, ne sa­mo zbog nji­ho­vog naj­bo­ljeg in­te­re­sa, već za­to što to mo­že do­pri­ni­je­ti shva­ta­nju po­sle­di­ca na­si­lja nad dje­com – sa­op­štio je on.
Do­dao je da u toj in­sti­tu­ci­ji po­seb­nu pa­žnju po­kla­nja­ju pre­ven­ci­ji i za­šti­ti pra­va dje­te­ta. Ba­ko­vić je na­veo da je na osno­vu ra­da sa dje­com i nji­ho­vog obra­ća­nja evi­dent­no da je pro­blem na­si­lja nad naj­mla­đi­ma pri­su­tan u cr­no­gor­skom dru­štvu, a po­seb­no vr­šnjač­kog i na­si­lja u ško­la­ma.
– Bez ob­zi­ra na raz­log po­ra­sta pri­tu­žbi ko­je se od­no­se na ovu po­ja­vu, vr­šnjač­ko na­si­lje i na­si­lje nad dje­com pred­sta­vlja dru­štve­ni pro­blem ko­ji zah­ti­je­va rje­ša­va­nje na vi­šem, a ne sa­mo na ni­vou vas­pit­no-obra­zov­ne usta­no­ve – po­ru­čio je Ba­ko­vić.
On upo­zo­ra­va da ade­kvat­nog od­go­vo­ra na vr­šnjač­ko na­si­lje ne mo­že bi­ti bez uklju­či­va­nja struč­nih sa­rad­ni­ka – so­ci­jal­nog rad­ni­ka, ko­ji je spo­na iz­me­đu ško­le i po­ro­di­ce, psi­ho­lo­ga i spe­ci­jal­nog pe­da­go­ga, ko­ji će pred­u­zi­ma­ti pre­ven­tiv­ne mje­re i tre­ti­ra­ti po­na­ša­nje dje­ce ka­ko ne bi do­šlo do na­sil­nih si­tu­a­ci­ja.
Zlat­ni sa­vjet­ni­ci om­bud­sma­na – dje­ca, po­ru­či­li su da po­sto­ji mno­go ob­li­ka na­si­lja, a da ni na jed­no od njih ne smi­je da se re­a­gu­je ću­ta­njem. Oni vje­ru­ju da se do­brom edu­ka­ci­jom i pre­ven­ci­jom, kao i zdru­že­nom ak­ci­jom či­ta­vog si­ste­ma, mo­že sta­ti na kraj toj ne­ga­tiv­noj po­ja­vi.
Naj­mla­đa zlat­na sa­vjet­ni­ca Ivo­na ka­za­la je da i nje­na ge­ne­ra­ci­ja zna da pre­po­zna na­si­lje.
– Dje­ca bi mo­ra­la u svom okru­že­nju ima­ti oso­be u ko­je ima­ju po­vje­re­nja: raz­red­nu, na­stav­ni­ka, pe­da­go­ga, psi­ho­lo­ga ili bi­lo ko­ga ko­me se mo­gu obra­ti­ti za po­moć – ka­za­la je Ivo­na.
Ona je na osno­vu an­ke­te ko­ju je spro­ve­la sa dru­ga­ri­ma pri­mi­je­ti­la da ne­kad na­stav­ni­ci dje­cu na­zi­va­ju po­grd­nim ime­ni­ma, što ma­li­ša­ni ri­jet­ko pri­ja­vlju­ju, ali do­ži­vlja­va­ju kao vid psi­hič­kog na­si­lja.A.O.


Značaj porodice

Za­mje­ni­ca Za­štit­ni­ka za oblast pra­va dje­te­ta Sne­ža­na Mi­ju­ško­vić na­ve­la je da je po­če­tak rje­ša­va­nja pro­ble­ma upra­vo svje­snost da pro­blem po­sto­ji. Ona je pod­sje­ti­la da je u iz­la­ga­nju dje­ce is­tak­nu­ta po­tre­ba po­ve­zi­va­nja raz­li­či­tih struk­tu­ra dru­štva i stal­na edu­ka­ci­ja struč­nja­ka ko­ji po­ma­žu dje­ci, na­vo­de­ći da je ulo­ga ro­di­te­lja i po­ro­di­ce i nji­ho­va sa­rad­nja sa in­sti­tu­ci­ja­ma od ne­procje­nji­ve va­žno­sti.