Mre­ža za afir­ma­ci­ju ne­vla­di­nog sek­to­ra (MANS) pred­lo­ži­la je da se iz­mje­na­ma Kri­vič­nog za­ko­ni­ka Cr­ne Go­re pro­pi­še rok za­star­je­lo­sti od osam do 40 go­di­na, ka­ko bi se iz­bje­gla do­sa­da­šnja prak­sa če­stog ne­ka­žnja­va­nja za iz­vr­še­nja naj­te­žih kri­vič­nih dje­la, uklju­ču­ju­ći kri­mi­nal i ko­rup­ci­ju, zbog za­sta­re kri­vič­nog go­nje­nja. Iz te NVO su ka­za­li da su Mi­ni­star­stvu prav­de do­sta­vi­li spi­sak kri­vič­nih dje­la za ko­ja su pred­lo­ži­li da ne za­sta­ri­je­va­ju.
– Ni­je no­vost da tu­ži­la­štvo ne­ma ka­pa­ci­te­ta i po­li­tič­ke vo­lje da se ozbilj­ni­je po­za­ba­vi pro­ble­mi­ma or­ga­ni­zo­va­nog kri­mi­na­la i ko­rup­ci­je na vi­so­kom ni­vou, što, ka­da se ima u vi­du ko­li­ko su če­ste sa­mo­i­ni­ci­ja­tiv­ne ak­ci­je tu­ži­la­štva, ali i re­la­ti­van rok za­sta­re po­je­di­nih kri­vič­nih dje­la, otva­ra ogro­man pro­stor za za­bri­nu­tost ka­da su u pi­ta­nju re­zul­ta­ti te in­sti­tu­ci­je – po­ru­či­li su iz MANS-a.
Is­ti­ču da za­star­je­lost kri­vič­nog go­nje­nja pred­sta­vlja je­dan od če­stih raz­lo­ga zbog ko­jih tu­ži­la­štvo od­lu­ču­je da od­u­sta­ne od pro­ce­su­i­ra­nja osum­nji­če­nih za te­ška kri­vič­na dje­la, uklju­ču­ju­ći i ko­rup­ci­ju i or­ga­ni­zo­va­ni kri­mi­nal.
– Po­sto­je­ća za­kon­ska rje­še­nja iz Kri­vič­nog za­ko­ni­ka Cr­ne Go­re, u kom­bi­na­ci­ji sa ne­do­volj­no efi­ka­snim pro­ce­su­i­ra­njem kri­vič­nih dje­la, te nji­ho­vim ka­snim ot­kri­va­njem, do­ve­li su do si­tu­a­ci­je da čak i ka­da se ona ot­kri­ju, osum­nji­če­ni ne­ri­jet­ko ne bi­va­ju pro­ce­su­i­ra­ni, ne za­to što ni­je­su kri­vi, ne­go za­to što je do­šlo do za­sta­re kri­vič­nog go­nje­nja – upo­zo­ra­va­ju iz te NVO.
Upo­re­đu­ju­ći sa kri­vič­nim za­ko­no­dav­stvom Hr­vat­ske, iz MANS-a na­vo­de da Ka­zne­ni za­kon te dr­ža­ve pro­pi­su­je ro­ko­ve za­star­je­lo­sti od osam do 40 go­di­na, do­da­ju­ći da ne sa­dr­ži od­red­be o pre­ki­du za­sta­ri­je­va­nja go­nje­nja. Ka­ko na­vo­de, to pre­vi­đa cr­no­gor­ska ver­zi­ja za­ko­na, pre­ma ko­joj se za­star­je­lost pre­ki­da sva­kom pro­ce­snom rad­njom ko­ja se pred­u­zi­ma ra­di ot­kri­va­nja kri­vič­nih dje­la ili ra­di ot­kri­va­nja ili go­nje­nja po­či­ni­la­ca, na­kon če­ga vri­je­me za­star­je­lo­sti te­če po­no­vo.
– Zbog sve­ga go­re na­ve­de­nog, uklju­ču­ju­ći i ne­e­fi­ka­sno kri­vič­no go­nje­nje ili ka­sno sa­zna­nje da su kri­vič­na dje­la iz­vr­še­na, MANS je u ko­men­ta­ri­ma na iz­mje­ne i do­pu­ne Kri­vič­nog za­ko­ni­ka Mi­ni­star­stvu prav­de pre­po­ru­čio da raz­mo­tri hr­vat­ski mo­del ra­ču­na­nja ro­ko­va za­star­je­lo­sti – do­da­ju iz te or­ga­ni­za­ci­je.
Na­po­mi­nju da je MANS Mi­ni­star­stvu prav­de pred­lo­žio da iz­mje­na­ma Kri­vič­nog za­ko­ni­ka pro­ši­ri li­stu kri­vič­nih dje­la ko­ja ne za­sta­ri­je­va­ju.
– Ta­ko, na pri­mjer, po­sto­je­ćim za­ko­ni­kom je pro­pi­sa­no da ne za­sta­ri­je­va kri­vič­no dje­lo pri­ma­nje i da­va­nje mi­ta u pri­vre­di, a ne vi­di­mo za­što to ne bi bi­lo pri­mi­je­nje­no i na pri­ma­nje i da­va­nje mi­ta u jav­noj upra­vi, gdje je vje­ro­vat­ni­je da po­sto­ji di­rekt­na šte­ta po jav­ni in­te­res. Po­red ovo­ga, MANS je Mi­ni­star­stvu pred­lo­žio da se li­sta pro­ši­ri i na kri­vič­na dje­la pro­tiv iz­bor­nih pra­va. Ovo tim pri­je jer se po­ka­za­lo da su re­zul­ta­ti tu­ži­la­štva u bor­bi pro­tiv po­li­tič­ke i iz­bor­ne ko­rup­ci­je na­ro­či­to is­pod iona­ko lo­šeg pro­sje­ka u pro­ce­su­i­ra­nju ovih kri­vič­nih dje­la. Ka­ko po­sle­di­ce ove vr­ste ko­rup­ci­je ima­ju di­rek­tan uti­caj na go­to­vo sve sfe­re ži­vo­ta i to na du­gi rok, sma­tra­li smo da je po­treb­no pro­pi­sa­ti du­že ro­ko­ve za­sta­re, ka­ko bi ne­ko bu­du­će, slo­bod­ni­je tu­ži­la­štvo ima­lo šan­su da za­šti­ti jav­ni in­te­res – ka­za­li su iz MANS-a.
Oni na­vo­de da su, u sa­ra­da­nji sa ko­le­ga­ma iz Si­gur­ne žen­ske ku­će, Grin ho­u­ma, Udru­že­nja mla­dih sa hen­di­ke­pom i NVO Ste­čaj­ci u Cr­noj Go­ri, do­sta­vi­li i set ko­men­ta­ra ko­ji­ma se od Mi­ni­star­stva tra­ži da se pro­ši­ri li­sta kri­vič­nih dje­la kod ko­jih ne­ma za­sta­re. Sma­tra­ju da bi na toj li­sti tre­ba­lo da se na­đu kri­vič­na dje­la – te­ško ubi­stvo, mu­če­nje, dje­či­ja por­no­gra­fi­ja, kri­vič­na dje­la pro­tiv slu­žbe­ne du­žno­sti i osta­la dje­la sa ele­men­ti­ma ko­rup­ci­je, ali i kri­vič­na dje­la po­vre­de rav­no­prav­no­sti, za­ga­đe­nja ži­vot­ne sre­di­ne, ne­pred­u­zi­ma­nja mje­ra za­šti­te ži­vot­ne sre­di­ne i osta­la dje­la iz kor­pu­sa kri­vič­nih dje­la pro­tiv ži­vot­ne sre­di­ne.
– Ima­ju­ći u vi­du tre­nut­ne ka­pa­ci­te­te tu­ži­la­štva da se efi­ka­sno bo­ri pro­tiv naj­te­žih kri­vič­nih dje­la, sma­tra­mo da je neo­p­hod­no iz­mi­je­ni­ti Kri­vič­ni za­ko­nik u di­je­lu za­sta­re kri­vič­nog go­nje­nja, ka­ko bi se obez­bi­je­di­lo da svi oni ko­ji su se ogri­je­ši­li o za­kon na pri­mje­ren na­čin od­go­va­ra­ju zbog to­ga – za­klju­ču­ju iz MANS-a.A.O.


Za­vr­še­na jav­na ras­pra­va

Jav­na ras­pra­va o na­cr­tu Kri­vič­nog za­ko­ni­ka za­vr­še­na je 20. fe­bru­a­ra. Iz Mi­ni­star­stva prav­de su ra­ni­je sa­op­šti­li da još če­ka­ju pri­mjed­be i ko­men­ta­re ko­ji tre­ba da stig­nu po­štom.