Ve­ći­nom gla­so­va, su­di­je Ustav­nog su­da ju­če su od­lu­či­le da od­red­be iz­mje­na i do­pu­na Za­ko­na o so­ci­jal­noj i dječ­joj za­šti­ti, ko­ji­ma su sma­nje­ne na­kna­de ko­ri­sni­ca­ma pra­va po osno­vu ro­đe­nja tro­je i vi­še dje­ce, ni­je­su su­prot­ne sa Usta­vom Na­kon od­lu­ke su­da, maj­ke ko­je pro­te­stu­ju is­pred Skup­šti­ne zbog sma­nje­nja na­kna­da, od­lu­či­le su da pre­ki­nu štrajk gla­đu, na­ja­vlju­ju­ći da će na­sta­vi­ti sa pro­te­sti­ma.
Ko­or­di­na­tor­ka or­ga­ni­za­ci­o­nog od­bo­ra maj­ki ko­ri­sni­ca na­kna­da Želj­ka Sav­ko­vić sa­op­šti­la je da pre­ki­da­ju štrajk gla­đu, ali na­sta­vlja­ju pro­te­ste is­pred Skup­šti­ne u Pod­go­ri­ci. Ona je po­ru­či­la da oče­ku­je po­dr­šku gra­đa­na ko­ji su 30 go­di­na če­ka­li da „osvi­je­tle obraz Cr­ne Go­re”, ali ni­ko ne smi­je do­ći da „ru­ši in­sti­tu­ci­je, po­što sve mo­že mir­no i de­mo­krat­ski da se ri­je­ši”.
– Do­če­ka­le smo sram­nu od­lu­ku Ustav­nog su­da. Ne za­slu­žu­ju da ih kri­ti­ku­je­mo, ni sud, ni Skup­šti­na, ni Vla­da ne za­slu­žu­ju na­šu kri­ti­ku – ka­za­la je Sav­ko­vi­će­va.
Ona je za­hva­li­la svi­ma ko­ji su do­sad po­dr­ža­li pro­te­ste kroz pri­su­stvo i do­na­ci­je, jer su maj­ke u bor­bu za svo­ja ste­če­na pra­va ušle bez cen­ta.
– To­li­ko o to­me da nas ne­ko pla­ća da bu­de­mo ov­dje. Ne­će­mo mi da ru­ši­mo objek­te oko nas, ako ne­ko sru­ši ijed­no sta­klo sru­šio je sve maj­ke. Ob­u­sta­vlja­mo štrajk gla­đu jer ne­će­mo da im pru­ži­mo uži­tak da nas gle­da­ju ka­ko umi­re­mo. Ali nas ne­će ma­ći odav­de, jer će­mo pro­test na­sta­vi­ti mir­no i do­sto­jan­stve­no, ona­ko ka­kva je Cr­na Go­ra – po­ru­či­la je Sav­ko­vi­će­va, do­da­ju­ći da se upra­vo u ovim i ova­kvim tre­nu­ci­ma rje­ša­va isto­ri­ja Cr­ne Go­re.
Iako je ve­ći­na su­di­ja od­ba­ci­la ini­ci­ja­ti­vu za ustav­nu pro­vje­ru ovih od­re­da­ba, su­di­je Mi­lo­rad Go­gić i Mi­o­drag Ilič­ko­vić bi­li su pro­tiv, sma­tra­ju­ći da su iz­mje­na­ma ovog za­ko­na maj­ka­ma ugro­že­na pra­va na svo­ji­nu, na mir­no uži­va­nje imo­vi­ne i ni­je utvr­đen jav­ni in­te­res ko­jim bi se oprav­da­lo nje­go­vo po­vrat­no dej­stvo, ali je do­ve­de­na u pi­ta­nje i prav­na si­gur­nost. Ne­zva­nič­no, za od­ba­ci­va­nje ini­ci­ja­ti­ve gla­sa­li su pred­sjed­nik su­da Dra­go­ljub Dra­ško­vić, su­di­je Me­vli­da Mu­ra­to­vić, De­san­ka Lo­pi­čić i Bu­di­mir Šće­pa­no­vić. Sjed­ni­ci ni­je pri­su­stvo­vao su­di­ja Ham­di­ja Šar­ki­no­vić.
– Ustav­ni sud je oci­je­nio da je za­ko­no­da­vac ovla­šćen da za­ko­nom ure­di pi­ta­nja ko­ja se od­no­se na pra­va iz so­ci­jal­ne i dječ­je za­šti­te, od­no­sno za­šti­te maj­ke i dje­te­ta, što uklju­ču­je ustav­no ovla­šće­nje da mi­je­nja za­kon­sko ure­đe­nje u ovoj obla­sti, ra­di nje­go­vog pri­la­go­đa­va­nja pro­mi­je­nje­nim eko­nom­skim i so­ci­jal­nim pri­li­ka­ma u dr­ža­vi ili nje­go­voj sta­bi­li­za­ci­ji, od­no­sno stva­ra­nja pret­po­stav­ki za du­go­roč­no odr­živ so­ci­jal­ni si­stem, što uklju­ču­je i pred­u­zi­ma­nje mje­ra usmje­re­nih pre­ma ra­ci­o­na­li­za­ci­ji tro­še­nja jav­nih sred­sta­va i sta­bi­li­za­ci­ji pri­ho­da dr­žav­nog bu­dže­ta – na­ve­de­no je u od­lu­ci Ustav­nog su­da.
Su­di­je su oci­je­ni­le da se u ovom slu­ča­ju ne ra­di o ste­če­nom pra­vu, jer tu ka­te­go­ri­ju Ustav ne pre­po­zna­je te da sma­nje­nje na­kna­da ni­je mi­je­ša­nje u ste­če­no pra­vo već ustav­no ovla­šće­nje vla­sti da mi­je­nja za­kon­ska rje­še­nja.
Iz­vje­sti­lac u ovom pred­me­tu, pred­sjed­nik Ustav­nog su­da Dra­go­ljub Dra­ško­vić ka­zao je ju­če da su ta­kvu od­lu­ku te­me­lji­li i na re­le­vant­noj prak­si Evrop­skog su­da za ljud­ska pra­va, ko­ji je, ka­ko je do­dao, u vi­še pred­me­ta iz­ra­zio stav o gra­ni­ca­ma slo­bod­ne pro­cje­ne dr­ža­ve, pri­li­kom do­no­še­nja za­ko­na o mje­ra­ma eko­nom­ske i so­ci­jal­ne po­li­ti­ke.
Su­di­ja Me­vli­da Mu­ra­to­vić oci­je­ni­la je da su ja­sni sta­vo­vi sud­ske prak­se van Cr­ne Go­re, po­seb­no Nje­mač­ke, Su­da u Stra­zbu­ru, ali i pred­met La­ki­će­vić i dru­gi pro­tiv Cr­ne Go­re i Sr­bi­je. Ona je uka­za­la da je u tom pred­me­tu ja­sno is­tak­nut stav da dr­ža­va u obla­sti so­ci­jal­nih za­ko­na uži­va ši­ro­ko po­lje slo­bod­ne pro­cje­ne, od­no­sno da u in­te­re­su so­ci­jal­ne prav­de i eko­nom­ske do­bro­bi­ti mo­gu le­gi­tim­no da ko­ri­gu­ju, ogra­ni­če vi­si­nu iz­no­sa ili čak da sma­nje iz­no­se ko­ji bi se nor­mal­no pla­ća­li li­cu ko­je za to ima uslov.
Dru­ga­či­ji pri­stup ovoj stva­ri imao je su­di­ja Mi­o­drag Ilič­ko­vić, ko­ji je oci­je­nio da se u ovom slu­ča­ju „na­o­pač­ke kre­nu­lo”. On je za­pi­tao ima­ju li ika­kvu prav­nu sna­gu od­red­be ka­sni­je do­ni­je­tog za­ko­na, ko­ji­ma se mi­je­nja­ju even­tu­al­no ne­u­stav­ne od­re­be, ci­je­ne­ći da bi iz­mje­ne za­ko­na tre­ba­lo raz­ma­tra­ti sa osnov­nim ak­tom jer se po­sta­vlja pi­ta­nje da li će se tu­ma­či­ti za­kon da su maj­ke „ste­kle” pra­vo po za­ko­nu iz 2015, upr­kos prav­noj mo­guć­no­sti da se to pro­gla­si ne­u­stav­nim. Nje­go­vo je mi­šlje­nje da je Ustav­ni sud po slu­žbe­noj du­žno­sti tre­ba­lo da dje­lu­je u ovom slu­ča­ju, od­re­di pri­vre­me­ne mje­re i spri­je­či bi­lo ka­kve is­pla­te dok ne do­ne­se stav o za­ko­nu ko­jim su na­kna­de pri­pi­sa­ne. Pod­sje­tio je da su osnov­ne od­red­be ovog za­ko­na po pi­ta­nju na­kna­da za maj­ke do­ne­se­ne u ju­lu 2015. go­di­ne.
– Ini­ci­ja­ti­va o osnov­nim nor­ma­ma sto­ji u su­du, i bez ob­zi­ra što ni­ko ni­je tra­žio pri­o­ri­tet u rje­ša­va­nju, tu je u pi­ta­nju 22.000 du­ša. Po pri­ro­di stva­ri, to je pri­o­ri­tet za od­lu­či­va­nje, pa nam ni­ko ne mo­ra pred­la­ga­ti da mi to sta­vlja­mo u pri­o­ri­tet. Ustav­ni sud je po slu­žbe­noj du­žno­sti tre­ba­lo da po­kre­ne po­stu­pak, od­re­di pri­vre­me­ne mje­re za­bra­ne is­pla­ta sve­ga dok ne za­u­zme stav po ovom pi­ta­nju i raš­či­sti u pot­pu­no­sti i do kra­ja svu ovu si­tu­a­ci­ju ko­ja se od 2015. do da­na da­na­šnje­ga rje­ša­va i ko­ja je eska­li­ra­la ovim če­ga smo svi svje­sni. Sud je imao ta ovla­šće­nja. Ti­me bi­smo eli­mi­ni­sa­li sve ove pro­ble­me – ka­zao je Ilič­ko­vić na sjed­ni­ci ko­ja je bi­la otvo­re­na za jav­nost.
On je uka­zao da se u slu­ča­ju ovog za­ko­na ne ra­di o uki­da­nju pra­va, već o sma­nje­nju nje­go­vog obi­ma.
– Ov­dje je ve­o­ma va­žno da li je obim su­ža­va­nja ovog pra­va išao do­tle da se iz­gu­bi­la nje­go­va su­šti­na. Po­sta­vlja se pi­ta­nje do ko­je mje­re je to pra­vo su­že­no, skra­će­no, iz­o­kre­nu­to i da li je prav­na su­šti­na i smi­sao te nor­me is­po­što­va­na. To je za me­ne kru­ci­jal­no pi­ta­nje – sa­op­štio je Ilič­ko­vić.
Uka­zao je da je iz­mje­na­ma za­ko­na pro­pi­san fik­sni iz­nos na­kna­da, do­da­ju­ći da je to ro­go­bat­no i lo­še jer se sa­mo za­ko­nom mo­že mi­je­nja­ti. Ilič­ko­vić je na­gla­sio da se u sta­rom za­ko­nu po­mi­nje od­red­ba „do­ži­vot­ne” na­kna­de, ko­je ne­ma u no­vom.
– Ov­dje ni­je sa­mo uma­nje­no pra­vo u nov­ča­nom iz­no­su, već se po­sta­vlja pi­ta­nje prav­ne si­gur­no­sti i nji­ho­vog za­po­sle­nja, re­gu­li­sa­nja nji­ho­vog sta­tu­sa. Maj­ke su oče­ki­va­le da će im bi­ti bo­lje sa ovim za­ko­nom, što je le­gi­tim­no. Iz­mje­ne i do­pu­ne za­ko­na na­ru­ša­va­ju taj stav – sma­tra Ilič­ko­vić.
On je, go­vo­re­ći o pi­ta­nju rav­no­mjer­no­sti, uka­zao da su za­ra­de u jav­nom sek­to­ru sma­nje­ne od tri do osam od­sto, a maj­ka­ma sa ve­ćim na­kna­da­ma za 21, a sa ma­njim za 25 od­sto.
– Ov­dje se po­sta­vlja pi­ta­nje rav­no­mje­r­no­sti. Po­dr­ža­vam dio re­fe­ra­ta gdje se na­vo­di da je pra­vo pla­ni­ra­ti so­ci­jal­nu po­li­ti­ku shod­no bu­dže­tu, mo­guć­no­sti­ma itd. Ali u svim pre­su­da­ma, pa i u pre­su­da­ma nje­mač­kog su­da se na­vo­di ka­ko se mo­ra pa­zi­ti na sra­zmjer­nost, na rav­no­te­žu, rav­no­mjer­no da­va­nje. Ov­dje se po­sta­vlja pi­ta­nje da li je to is­po­što­va­no. Da li su sve ove okol­no­sti pro­mi­je­ni­le su­šti­nu ovog pra­va? Za me­ne je to di­le­ma – upo­zo­rio je Ilič­ko­vić.
On je oci­je­nio da par­la­ment ni­je utvr­dio jav­ni in­te­res zbog ko­jeg se do­no­si za­kon, a sa ovim nje­go­vim sta­vom se sa­gla­sio i su­di­ja Mi­lo­rad Go­gić. On je pred­lo­žio su­di­ja­ma da pr­vo gla­sa­ju da li da za­sta­nu u ra­du dok se osnov­ni pred­met ne ri­je­ši, ili da oba pred­me­ta ra­de isto­vre­me­no u is­toj fa­zi. Tako­đe je tra­žio da se sud po­vu­če i da se gla­sa o to­me kao o „pret­hod­nom pi­ta­nju”. Na­kon po­vla­če­nja, su­di­je su se vra­ti­le, a pred­sjed­nik su­da Dra­go­ljub Dra­ško­vić ka­zao je da su „pre­va­zi­šli pret­hod­no pi­ta­nje”. Na­kon na­stav­ka sjed­ni­ce, su­di­ja Go­gić je sa­op­štio da se u ovom pred­me­tu mo­že go­vo­ri­ti o kr­še­nju pra­va na svo­ji­nu, od­no­sno na pra­vo na mir­no uži­va­nje imo­vi­ne.
– Pre­ma ovom za­ko­nu ko­ji da­nas ci­je­ni­mo, na­kna­de vi­še ni­je­su do­ži­vot­ne, one su od­re­đe­ne na fik­sni iz­nos. Mo­gao bih se slo­ži­ti da pra­va ko­ja se cr­pe iz kla­sič­nog so­ci­jal­nog za­ko­no­dav­stva ne pred­sta­vlja­ju ste­če­na pra­va i ni­je­su kla­sič­na ste­če­na pra­va. Me­đu­tim, po­vr­šan bi bio za­klju­čak da dr­ža­va ima ap­so­lut­no, dis­kre­ci­o­no pra­vo da mi­je­nja us­po­sta­vlje­ni si­stem so­ci­jal­nog za­ko­no­dav­stva. Mi smo dr­ža­va so­ci­jal­ne prav­de i sma­tram da ovo da­va­nje je­ste imo­vi­na. Ima­mo gru­pu že­na ko­je su kroz svoj rad­ni od­nos ste­kle pra­vo na za­ra­du. Ta za­ra­da im je ovim, uslov­no re­če­no, ugro­že­na. Ne vi­dim da je pri­mi­je­njen test pro­por­ci­o­nal­no­sti. U ru­ka­ma Ustav­nog su­da je vruć krom­pir. Na­ša te­ma je gra­đa­nin i na­ša pra­va i slo­bo­de – na­gla­sio je Go­gić.
Upo­zo­rio je da se ne smi­je za­ne­ma­ri­ti od­nos Ko­mi­te­ta Uje­di­nje­nih na­ci­ja za eko­nom­ska, so­ci­jal­na i kul­tur­na pra­va, ko­ji je pred­lo­žio da se so­ci­jal­na da­va­nja u Cr­noj Go­ri po­ve­ća­ju.A.O. – M.S.


Bla­žić: Na­pi­sa­li sve što od­go­va­ra vla­sti

Pro­fe­sor Đor­đi­je Bla­žić iz­ja­vio je da je oče­ki­vao ovakvu od­lu­ku Ustav­nog su­da, ali ga je iz­ne­na­di­lo nje­no obra­zlo­že­nje.
– Su­di­je ko­je su pi­sa­le obra­zlo­že­nje do­bro su se po­tru­di­le da u od­lu­ku une­su sve ono što od­go­va­ra vla­sti, ap­so­lut­no sve, da bi od­bi­li pred­log – na­veo je Bla­žić u emi­si­ji „Re­pli­ka” na RTCG.


Maj­ke po­zi­va­li u po­li­ci­ju

Ne­ko­li­ko ko­ri­sni­ca na­kna­da po osno­vu ro­đe­nja dje­ce da­le su ju­če iz­ja­vu u Cen­tru bez­bjed­no­sti Her­ceg No­vi na okol­no­sti or­ga­ni­zo­va­nja sku­pa po­dr­ške že­na­ma ko­je pro­te­stu­ju u Pod­go­ri­ci zbog sma­nje­nja pri­ma­nja. Maj­ke su ka­za­le da su bi­le ne­pri­jat­no iz­ne­na­đe­ne ka­da su po­zva­ne u po­li­ci­ju i da je kao da su kri­mi­nal­ci in­si­sti­ra­no da se od­mah ja­ve.


Marković: Iz DF-a se obrate majkama, pa odu u restoran

Premijer Duško Marković kazao je juče da je za njega odluka očekivana Ustavnog suda.
-Ona je zasnovana na Ustavu i to je potvrda da Vlada nije povlačila neustavne i nezakonite poteze. Kao predsjednik Vlade i kao pravnik to ne bih sebi dozvolio. Dakle, sve prakse i standardi pokazuju da nijedno pravo ne može u svom nominalnom iznosu imati zagarantovanu poziciju. To ne može imati ni penzija, ni zarada, ali ni socijalna naknada – kazao je on u Bijelom Polju.
On je poručio da se sa Vladom ne može razgovarati putem ucjena i pritisaka.
- Ne može se sa nama po ovom pitanju razgovarati preko poruka DF-a i lidera opozicije, koji se obrate majkama ispred Skupštine i odmah nakon toga završe u nekom od luksuznih restorana u Podgorici - zaključio je Marković.M.N.


Sud ni­je za­šti­tio prin­cip ustav­no­sti

Član Pred­sjed­ni­štva De­mo­kra­ta Ne­ven Go­šo­vić oci­je­nio je da Ustav­ni sud ni­je šti­tio prin­cip ustav­no­sti i za­ko­ni­to­sti. Pod­sje­tio je da je dr­ža­va za­ko­nom iz av­gu­sta 2015. go­di­ne ga­ran­to­va­la maj­ka­ma da je pra­vo na na­kna­du po osno­vu ro­đe­nja tro­je ili vi­še dje­ce nji­ho­vo do­ži­vot­no pra­vo.
On je is­ta­kao da prin­cip prav­ne si­gur­no­sti zah­ti­je­va da se iz­bje­ga­va sva­ko na­ru­ša­va­nje već utvr­đe­nih ste­če­nih pra­va.
– Do­ne­se­nom od­lu­kom Ustav­ni sud, gla­so­vi­ma pred­sjed­ni­ka i tro­ji­ce su­di­ja, ni­je za­šti­tio ste­če­na pra­va i slo­bo­de maj­ki ko­je ro­de tro­je ili vi­še dje­ce, iako je to, po­štu­ju­ći prin­cip ustav­no­sti i za­ko­ni­to­sti, bio du­žan uči­ni­ti – upo­zo­rio je on.
Sma­tra da je Ustav­ni sud, shod­no čla­nu 33 Za­ko­na o Ustav­nom su­du, bio du­žan da za­tra­ži od Skup­šti­ne da do­sta­vi cje­lo­kup­nu do­ku­men­ta­ci­ju u ve­zi sa do­no­še­njem za­ko­na, ka­ko bi mo­gao utvr­di­ti od­luč­nu či­nje­ni­cu da li je do­šlo do po­vre­de ustav­nog prin­ci­pa za­bra­ne po­vrat­nog dej­stva za­ko­na, ali da to ni­je uči­nio.