Rok za­sta­ri­je­va­nja kri­vič­nog go­nje­nja u slu­ča­ju „Li­men­ka“ po­čeo je te­ći od fe­bru­a­ra pro­šle go­di­ne, ka­da je Acu Đu­ka­no­vi­ću is­pla­će­no 8,6 mi­li­o­na eura, ta­ko da ne mo­že bi­ti ni go­vo­ra o za­sta­ri­je­va­nju kri­vič­nog go­nje­nja kao što je to oci­je­ni­lo pod­go­rič­ko Osnov­no dr­žav­no tu­ži­la­štvo (ODT), po­ru­čio je pred­sjed­nik De­mo­kra­ta Alek­sa Be­čić. On je ju­če upu­tio otvo­re­no pi­smo vr­hov­nom dr­žav­nom tu­ži­o­cu Ivi­ci Stan­ko­vi­ću po­vo­dom od­ba­ci­va­nja kri­vič­ne pri­ja­ve De­mo­kra­ta u pred­me­tu „Li­men­ka“.
Pod­sje­ti­mo, pod­go­rič­ko ODT od­ba­ci­lo je kri­vič­nu pri­ja­vu pro­tiv biv­šeg di­rek­to­ra Upra­ve po­li­ci­je Ve­se­li­na Ve­ljo­vi­ća u slu­ča­ju „Li­men­ka“, ci­je­ne­ći da je na­stu­pi­la za­star­je­lost kri­vič­nog go­nje­nja. Ka­ko je „Dan“ ob­ja­vio, tu­ži­la­štvo je oci­je­ni­lo da Ve­ljo­vić ni­je pred­u­zeo ni­jed­nu rad­nju da bi se is­pu­nio ugo­vor sa Đu­ka­no­vi­ćem, te da su ti­me „na­stu­pi­le po­sle­di­ce kri­vič­nog dje­la ne­sa­vje­stan rad u slu­žbi“, ali je kri­vič­nu pri­ja­vu od­ba­ci­lo zbog na­vod­ne za­sta­re.
Be­čić je is­ta­kao da je osnov­ni dr­žav­ni tu­ži­lac rok za za­star­je­lost kri­vič­nog go­nje­nja ra­ču­nao sa­mo na osno­vu ro­ka ka­da je is­te­kla oba­ve­za iz­vr­še­nja ugo­vo­ra (26. maj 2010. go­di­ne).
– A ni­je u ob­zir uzeo i oba­ve­zu ra­ču­na­nja ro­ka za­sta­ri­je­va­nja kri­vič­nog go­nje­nja od na­stu­pa­nja po­sle­di­ce vr­še­nja kri­vič­nog dje­la. Pod­sje­ćam, član 125 stav 1 Kri­vič­nog za­ko­ni­ka Cr­ne Go­re pro­pi­su­je: „Za­sta­ri­je­va­nje kri­vič­nog go­nje­nja po­či­nje od da­na ka­da je kri­vič­no dje­lo uči­nje­no. Uko­li­ko po­sle­di­ca kri­vič­nog dje­la na­stu­pi ka­sni­je, za­sta­ri­je­va­nje kri­vič­nog go­nje­nja po­či­nje od da­na ka­da je po­sle­di­ca na­stu­pi­la“. U kon­kret­nom slu­ča­ju po­sle­di­ca je is­pla­ta tu­ži­o­cu na­kna­de šte­te, a ona je iz­vr­še­na u fe­bru­a­ru 2013. za iz­nos od dva mi­li­o­na eura i u fe­bru­a­ru pro­šle go­di­ne u iz­no­su od 8,6 mi­li­o­na eura, pa je, sa­gla­sno ci­ti­ra­nom čl. 125 stav 1, u ovom pred­me­tu rok za­sta­ri­je­va­nja kri­vič­nog go­nje­nja po­čeo te­ći od fe­bru­a­ra 2016. go­di­ne, ka­da je tu­ži­o­cu Acu Đu­ka­no­vi­ću is­pla­će­no 8,6 mi­li­o­na eura, ta­ko da ne mo­že bi­ti ni go­vo­ra o za­sta­ri­je­va­nju kri­vič­nog go­nje­nja – na­gla­sio je on.
Pod­sje­tio je da je De­mo­krat­ska Cr­na Go­ra 12. ja­nu­a­ra pro­šle go­di­ne, od­mah na­kon što je u okon­ča­nom sud­skom po­stup­ku pre­su­đe­no da je dr­ža­va Cr­na Go­ra du­žna da bra­tu biv­šeg pre­mi­je­ra Mi­la Đu­ka­no­vi­ća, bi­zni­sme­nu Acu Đu­ka­no­vi­ću, kao tu­ži­o­cu, na ime iz­ma­kle do­bi­ti sa ka­ma­tom i tro­ško­vi­ma, is­pla­ti 10,6 mi­li­o­na eura, Vr­hov­nom dr­žav­nom tu­ži­la­štvu pod­ni­je­la kri­vič­nu pri­ja­vu. Do­dao je da su do­pu­nu kri­vič­ne pri­ja­ve pre­da­li 25. ju­la pro­šle go­di­ne, na­kon što su od Mi­ni­star­stva fi­nan­si­ja pri­ba­vi­li po­da­tak da je sa ra­ču­na bu­dže­ta Cr­ne Go­re ski­nut cje­lo­ku­pan iz­nos od 10.598.610,21 eura i upla­ćen Acu Đu­ka­no­vi­ću.
– Do­sa­da­šnje re­ak­ci­je dr­žav­nog tu­ži­la­štva po­vo­dom na­še kri­vič­ne pri­ja­ve su, po na­šoj ocje­ni, raz­o­ča­ra­va­ju­će i obes­hra­bru­ju­će. Pr­vo, ne­shva­tlji­vo nam je da se Spe­ci­jal­no dražvno tu­ži­la­štvo ogla­si­lo ne­na­dle­žnim u ovom pred­me­tu, jer po­sto­je broj­ni osno­vi za sum­nju da je šte­ta po dr­ža­vu od 10,6 mi­li­o­na eura na­stu­pi­la kao po­sle­di­ca or­ga­ni­zo­va­nog i ko­or­di­ni­ra­nog dje­lo­va­nja vi­še po­je­di­na­ca ko­ji su no­si­o­ci zna­čaj­nih funk­ci­ja u iz­vr­šnoj vla­sti Cr­ne Go­re. Uvje­re­ni smo, da­kle, da je na dje­lu bi­lo vr­še­nje kri­vič­nog dje­la na or­ga­ni­zo­van na­čin, a go­nje­nje uči­ni­la­ca ta­kvih kri­vič­nih dje­la je­ste u nad­le­žno­sti Spe­ci­jal­nog dr­žav­nog tu­ži­la­štva – oci­je­nio je Be­čić.
Pred­sjed­nik De­mo­kra­ta je od vr­hov­nog dr­žav­nog tu­ži­o­ca tra­žio da na­lo­ži ODT Pod­go­ri­ca da toj par­ti­ji, kao pod­no­si­o­cu kri­vič­ne pri­ja­ve u slu­ča­ju „Li­men­ka“, od­mah do­sta­vi rje­še­nje o od­ba­ci­va­nju kri­vič­ne pri­ja­ve u ovom pred­me­tu. Od Stan­ko­vi­ća je za­tra­žio i da do­ne­se oba­ve­zno uput­stvo za po­stu­pa­nje u pred­me­tu „Li­men­ka“ za nad­le­žno tu­ži­la­štvo, ci­je­ne­ći da je to u ovom slu­ča­ju Spe­ci­jal­no dr­žav­no tu­ži­la­štvo.
– Ili da is­ko­ri­sti­te pra­vo iz čla­na 133 Za­ko­na o DT i pred­met „Li­men­ka“, zbog broj­nih spe­ci­fič­no­sti ko­je ovaj pred­met sa­dr­ži, ogrom­ne imo­vin­ske šte­te ko­ja je po dr­ža­vu na­stu­pi­la i ve­li­kog in­te­re­so­va­nja jav­no­sti za ovaj pred­met, po­vje­ri­te, od­no­sno, kao nad­le­žno tu­ži­la­štvo za po­stu­pa­nje u ovom pred­me­tu od­re­di­te upra­vo Vr­hov­no dr­žav­no tu­ži­la­štvo. Ka­da bu­de­te od­lu­či­va­li po ovom na­šem za­htje­vu, mo­li­mo da po­seb­no ci­je­ni­te da ni­ko ne spo­ri či­nje­ni­ce da je u pred­me­tu „Li­men­ka“ dr­ža­va pre­tr­pje­la šte­tu od 10,6 mi­li­o­na eura gre­škom dr­žav­ne ad­mi­ni­stra­ci­je, a li­ce ko­je je šte­tu na­pla­ti­lo od dr­ža­ve je ro­đe­ni brat pred­sjed­ni­ka Vla­de ko­ji je tu funk­ci­ju oba­vljao u vri­je­me za­klju­če­nja ugo­vo­ra iz­me­đu dr­žav­nog or­ga­na i gra­đa­ni­na Aca Đu­ka­no­vi­ća, kao i u vri­je­me is­te­ka ro­ka za po­stu­pa­nje dr­ža­ve po za­klju­če­nom ugo­vo­ru, ka­da to dr­ža­va ni­je uči­ni­la. Da je ne­ja­sno zbog če­ga se po­stu­pa­ju­ći dr­žav­ni tu­ži­lac ba­vio pi­ta­njem even­tu­al­ne kri­vič­no-prav­ne od­go­vor­no­sti za sa­mo dva li­ca (Ve­se­lin Ve­ljo­vić i Ivan Bra­jo­vić) ka­da su u na­šoj kri­vič­noj pri­ja­vi na­ve­de­na i ime­na još jed­nog bro­ja po­ten­ci­jal­no od­go­vor­nih li­ca – za­tra­žio je on.
Li­der De­mo­kra­ta ape­lo­vao je na Stan­ko­vi­ća da ima u vi­du i da dr­ža­va Cr­na Go­ra, kao ošte­će­na u ovom pred­me­tu, ni­je is­ko­ri­sti­la pra­vo da pod­ne­se pri­tu­žbu na rje­še­nje osnov­nog dr­žav­nog tu­ži­o­ca o od­ba­ci­va­nju kri­vič­ne pri­ja­ve. On je ka­zao da se u toj par­ti­ji na­da­ju da vr­hov­ni dr­žav­ni tu­ži­lac ne­će do­zvo­li­ti da ko­nač­no sta­no­vi­šte dr­žav­nog tu­ži­la­štva, kao dr­žav­nog or­ga­na u či­joj je nad­le­žno­sti go­nje­nje uči­ni­la­ca kri­vič­nih dje­la, bu­de da u pred­me­tu „Li­men­ka“ ne­ma osno­va za sum­nju u bi­lo či­ju i bi­lo ko­ju kri­vič­nu od­go­vor­nost.
– Jer bi to pred­sta­vlja­lo dra­ma­tič­no opa­snu po­ru­ku da u Cr­noj Go­ri po­sto­je po­je­din­ci ko­ji su iz­van i iz­nad za­ko­na, i ko­ji­ma je do­zvo­lje­no sve, uklju­ču­ju­ći i oti­ma­nje dru­štve­nih do­ba­ra ogrom­ne vri­jed­no­sti zlo­u­po­tre­bom uti­ca­ja i mo­ći – po­ru­čio je on.
A.O.

One­mo­gu­ći­li im pra­vo na žal­bu

U pi­smu Stan­ko­vi­ću is­ti­če se da je osnov­ni dr­žav­ni tu­ži­lac, ko­jem je pred­met „Li­men­ka“ pro­sli­je­đen na nad­le­žnost, 25. ma­ja ove go­di­ne, oba­vi­je­stio De­mo­kra­te da je nji­ho­va kri­vič­na pri­ja­va od­ba­če­na. On na­gla­ša­va da im pri to­me ni­je do­sta­vljen akt – rje­še­nje o od­ba­ci­va­nju kri­vič­ne pri­ja­ve, ni­ti je na­ve­de­na bli­ža ozna­ka – broj ak­ta o od­ba­ci­va­nju kri­vič­ne pri­ja­ve, ni­ti su upu­će­ni na pra­vo na pod­no­še­nje pri­tu­žbe.
– Istog da­na ka­da smo pri­mi­li oba­vje­šte­nje Osnov­nog dr­žav­nog tu­ži­la­štva, pi­smom od 25. ma­ja ove go­di­ne, od ODT smo zah­ti­je­va­li da nam, sa­gla­sno pra­vu iz čl. 271, st. 1 i 2 ZKP-a do­sta­vi rje­še­nje o od­ba­ci­va­nju kri­vič­ne pri­ja­ve. Me­đu­tim, ODT nas svo­jim ak­tom br. 1594/16 od 29.5.2017. go­di­ne oba­vje­šta­va da ne mo­že udo­vo­lji­ti na­šem za­htje­vu za do­sta­vlja­nje rje­še­nja o od­ba­ci­va­nju kri­vič­ne pri­ja­ve, jer ne­ma­mo svoj­stvo ošte­će­nog, već sa­mo pod­no­si­o­ca kri­vič­ne pri­ja­ve. Na­ve­de­no prav­no sta­no­vi­šte ODT-a je, po na­šoj ocje­ni, ne­za­ko­ni­to. Ova­kvu ocje­nu te­me­lji­mo na či­nje­ni­ci da pod­no­si­lac kri­vič­ne pri­ja­ve, u kon­kret­nom pred­me­tu De­mo­krat­ska Cr­na Go­ra, ima pra­vo na pri­tu­žbu, što se ne spo­ri, ali, na­vod­no, ne­ma pra­vo da do­bi­je rje­še­nje o od­ba­ci­va­nju kri­vič­ne pri­ja­ve na ko­je bi se ulo­ži­la pri­tu­žba. Na­me­će se lo­gič­no pi­ta­nje – ka­ko ulo­ži­ti pri­tu­žbu na akt či­ji sa­dr­žaj nam ni­je po­znat, jer ni­je do­sta­vljen, ni­ti nam je do­sta­vlje­na bli­ža ozna­ka, od­no­sno broj ak­ta na ko­ji se ima pra­vo pod­ni­je­ti pri­tu­žba – pi­tao je Be­čić.