Ne­vla­di­na or­ga­ni­za­ci­ja (NVO) Ak­ci­ja za ljud­ska pra­va (HRA) ape­lo­va­la je na mi­ni­stra ra­da i so­ci­jal­nog sta­ra­nja Ke­ma­la Pu­ri­ši­ća da pro­du­ži tra­ja­nje jav­ne ras­pra­ve o Na­cr­tu za­ko­na o iz­mje­na­ma i do­pu­na­ma Za­ko­na o so­ci­jal­noj i dječ­joj za­šti­ti u skla­du s Ured­bom o po­stup­ku i na­či­nu spro­vo­đe­nja jav­ne ras­pra­ve u pri­pre­mi pro­pi­sa. Oni su pro­du­ža­va­nje jav­ne ras­pra­ve tra­ži­li ka­ko bi jav­nost do­bi­la do­volj­no vre­me­na da se su­štin­ski uklju­či i do­pri­ne­se kva­li­te­tu iz­mje­na ovog ve­o­ma va­žnog za­ko­na za ostva­ri­va­nje ljud­skih pra­va u Cr­noj Go­ri.
Jav­na ras­pra­va o na­cr­tu po­če­la je u pe­tak, 2. ju­na, a pla­ni­ra­no je da tra­je sa­mo pet da­na, od­no­sno do da­nas, iako ovaj rok, pre­ma na­ve­de­noj ured­bi, ni­je mo­gao bi­ti kra­ći od 20 da­na. Cen­tral­na jav­na ras­pra­va o za­ko­nu bi­će or­ga­ni­zo­va­na da­nas u Pod­go­ri­ci.
– Mi­ni­star­stvo je jav­nu ras­pra­vu po „skra­će­nom po­stup­ku“ obra­zlo­ži­lo po­tre­bom da se „u pred­vi­đe­nom ro­ku iz­vr­ši od­lu­ka Ustav­nog su­da“ ko­ja se od­no­si na pra­vo ko­ri­sni­ca na­kna­da po osno­vu ro­đe­nja tro­je i vi­še dje­ce. Me­đu­tim, ovo obra­zlo­že­nje je ne­pri­hva­tlji­vo i rok se mo­ra pro­du­ži­ti – ka­žu u HRA.
U toj NVO na­vo­de da je je­dan od raz­lo­ga za pro­du­ža­va­nje jav­ne ras­pra­ve to što je pred­vi­đe­ni rok za iz­vr­še­nje od­lu­ke Ustav­nog su­da, ko­jom su na­kna­de maj­ka­ma pro­gla­še­ne ne­u­stav­nim, 12. av­gust ove go­di­ne, tj. tri mje­se­ca od da­na ka­da je od­lu­ka ob­ja­vlje­na u Slu­žbe­nom li­stu.
– Ta­ko da taj rok ne mo­že da oprav­da skra­ći­va­nje ro­ka za jav­nu ras­pra­vu. U obra­zlo­že­nju od­lu­ke Ustav­nog su­da pi­še: „Ustav­ni sud je od­re­dio da iz­vr­še­nje ove od­lu­ke ob­u­hva­ta i re­gu­li­sa­nje prav­ne si­tu­a­ci­je na­sta­le na­kon pre­stan­ka va­že­nja ne­u­stav­nih od­re­da­ba za­ko­na, na na­čin da Vla­da u ro­ku od tri mje­se­ca od da­na ob­ja­vlji­va­nja ove od­lu­ke u Slu­žbe­nom li­stu, Skup­šti­ni Cr­ne Go­re pod­ne­se pred­log za­ko­na ko­jim će se prav­ni sta­tus ko­ri­sni­ca pra­va na na­kna­du po osno­vu ro­đe­nja tro­je ili vi­še dje­ce, ko­je im je pri­zna­to na osno­vu ne­u­stav­nih od­re­da­ba za­ko­na, uskla­di­ti sa prav­nim sta­vo­vi­ma Ustav­nog su­da iz­ra­že­nim u ovoj od­lu­ci“. Od­lu­ka je ob­ja­vlje­na u Slu­žbe­nom li­stu br. 31/2017 da­na 12. ma­ja – pod­sje­ća­ju iz HRA.
Či­nje­ni­ca, ka­ko is­ti­ču, da je su­di­ja Ustav­nog su­da Mi­o­drag Ilič­ko­vić, ko­ji je uče­stvo­vao u do­no­še­nju od­lu­ke Ustav­nog su­da či­je se iz­vr­še­nje po­žu­ru­je hit­nom iz­mje­nom za­ko­na, ospo­rio za­ko­ni­tost te od­lu­ke, zah­ti­je­va ozbilj­nu i ne­pri­stra­snu is­tra­gu po­stu­pa­nja svih nad­le­žnih u tom slu­ča­ju pri­je br­zo­ple­tog pri­stu­pa­nja iz­vr­ša­va­nju te od­lu­ke.
– Iako se hit­na iz­mje­na za­ko­na prav­da po­tre­bom iz­vr­ša­va­nja od­lu­ke Ustav­nog su­da, mi­ni­star­stvo ni­je pred­lo­ži­lo sa­mo ure­đi­va­nje pra­va ko­ri­sni­ca na­kna­da, već i su­štin­ske iz­mje­ne i do­pu­ne i dru­gih pra­va ko­ja pro­is­ti­ču iz za­ko­na, kao što su lič­na in­va­lid­ni­na, pra­vo na ma­te­ri­jal­no obez­bje­đe­nje po­ro­di­ce itd., bez od­go­va­ra­ju­ćeg obra­zlo­že­nja. Pred­lo­že­ne su iz­mje­ne bez pret­hod­no ob­ja­vlje­ne ana­li­ze. Kon­kret­no, ni­je po­zna­to da su i ako je­su, ka­ko, sa­gle­da­ni efek­ti uve­de­nog in­for­ma­ci­o­nog si­ste­ma so­ci­jal­nog sta­ra­nja, tj. so­ci­jal­nog kar­to­na. Pod­sje­ća­mo da je so­ci­jal­ni kar­ton uve­den ka­ko bi se, u su­šti­ni, spri­je­či­le zlo­u­po­tre­be pra­va iz so­ci­jal­ne i dječ­je za­šti­te i omo­gu­ći­lo da bu­džet­ska iz­dva­ja­nja po ovom osno­vu do­spi­ju do onih ko­ji­ma su stvar­no neo­p­hod­na. Pre­ma na­šim in­for­ma­ci­ja­ma sa te­re­na, stvar­no sta­nje i da­lje ne od­go­va­ra sta­nju „u pa­pi­ri­ma“ u po­gle­du imo­vi­ne sa ko­jom ras­po­la­žu ko­ri­sni­ci pra­va, pa se zlo­u­po­tre­be i da­lje de­ša­va­ju u prak­si. Sma­tra­mo da je iz­mje­ne i do­pu­ne za­ko­na tre­ba­lo uskla­di­ti i sa ovim na­la­zi­ma, po­seb­no ima­ju­ći u vi­du da se ti­ču ve­li­kog bro­ja ko­ri­sni­ka – is­ta­kli su u HRA.
HRA uoča­va da je i ovom pri­li­kom mi­ni­star­stvo za­o­bi­šlo pre­po­ru­ke ko­je UN Ko­mi­tet za eko­nom­ska, so­ci­jal­na i kul­tur­na pra­va upu­tio Cr­noj Go­ri pri­je tri go­di­ne.
– Od ko­jih po­seb­no iz­dva­ja­mo pre­po­ru­ku da se po­ve­ća­ju iz­no­si so­ci­jal­nih da­va­nja ka­ko bi se obez­bi­je­dio od­go­va­ra­ju­ći ži­vot­ni stan­dard oso­ba­ma i po­ro­di­ca­ma, po­seb­no za ne­za­po­sle­ne, sta­ri­je i oso­be sa in­va­li­di­te­tom – pod­sje­ća­ju iz HRA.
I u NVO In­sti­tut al­ter­na­ti­va (IA) sma­tra­ju da je do­no­še­nje iz­mje­na Za­ko­na o so­ci­jal­noj i dječ­joj za­šti­ti po hit­nom po­stup­ku su­prot­no pro­pi­si­ma. Raz­log vi­še za ne­za­do­volj­stvo je, ka­ko ka­žu, i obra­zlo­že­nje mi­ni­star­stva da se jav­na ras­pra­va po skra­će­nom po­stup­ku spro­vo­di zbog iz­vr­še­nja od­lu­ke Ustav­nog su­da Cr­ne Go­re od 19. apri­la.
– Vla­da stva­ra dvo­stru­ku šte­tu kva­li­te­tu pro­pi­sa ti­me što po­red skra­će­nja jav­ne ras­pra­ve, i us­kra­će­nja pri­li­ke gra­đa­ni­ma da do­pri­ne­su, i od Skup­šti­ne tra­ži do­no­še­nje za­ko­na po skra­će­nom po­stup­ku po­zi­va­ju­ći se na Po­slov­nik Skup­šti­ne. Dru­gim ri­je­či­ma, za Vla­du i Skup­šti­na tre­ba da se što ma­nje ba­vi ovim za­ko­nom. Do­dat­no, pred­lo­že­ne iz­mje­ne ne od­no­se se sa­mo na na­kna­de za maj­ke, već i na dru­ga pi­ta­nja ko­ja ni­je­su pred­met od­lu­ke Ustav­nog su­da, što ta­ko­đe ne mo­že bi­ti oprav­da­nje za za­o­bi­la­že­nje jav­ne ras­pra­ve u pu­nom tra­ja­nju – ka­žu u IA.
M.S.


Za­o­bi­šli pa­ci­jen­te iz Do­bro­te

U HRA uoča­va­ju da ni­je obez­bi­je­đe­no ni spro­vo­đe­nje pre­po­ru­ke UN Ko­mi­te­ta za eko­nom­ska, so­ci­jal­na i kul­tur­na pra­va da se ade­kvat­no zbri­nu li­ca ko­ja u ne­do­stat­ku od­go­va­ra­ju­ćeg smje­šta­ja i da­lje bo­ra­ve u psi­hi­ja­trij­skoj bol­ni­ci u Do­bro­ti, iako im nji­ho­vo zdrav­stve­no sta­nje do­zvo­lja­va da na­pu­ste bol­ni­cu – tzv. so­ci­jal­ni pa­ci­jen­ti.
– Na­gla­ša­va­mo da je ne­do­pu­sti­vo i pro­tiv­no me­đu­na­rod­nim stan­dar­di­ma ljud­skih pra­va pro­sto pre­ba­ci­va­nje oso­ba iz jed­ne usta­no­ve u dru­gu, što je pla­ni­ra­no kroz pred­lo­že­no osni­va­nje so­ci­jal­no-zdrav­stve­nih usta­no­va. Pod­sje­ća­mo da in­sti­tu­ci­o­nal­no zbri­nja­va­nje, pri­je sve­ga, ka­rak­te­ri­še se­gre­ga­ci­ja, iz­op­šte­nost iz za­jed­ni­ce, ma­njak pri­vat­no­sti i lič­ne auto­no­mi­je, gu­bi­tak kon­tro­le nad sop­stve­nim ži­vo­tom, i da je ta­kav pri­stup rje­ša­va­nju pro­ble­ma su­pro­tan stan­dar­di­ma Kon­ven­ci­je za pra­va oso­ba sa in­va­li­di­te­tom, ko­ja šti­ti i pra­va oso­ba sa men­tal­nim in­va­li­di­te­tom – na­vo­di se u ape­lu HRA.