Cr­no­gor­ski Cen­tar za tra­ži­o­ce azi­la u pr­vih šest mje­se­ci pru­žio je uto­či­šte za 167 azi­la­na­ta. Ka­ko pi­še u iz­vje­šta­ju o re­a­li­za­ci­ji ak­ci­o­nog pla­na za po­gla­vlje 24 – prav­da, slo­bo­da i bez­bjed­nost, od 167 li­ca iz si­ste­ma azi­la njih 11 su bi­le že­ne bez prat­nje i 26 ma­lo­ljet­ni­ka sa prat­njom.
– Ka­pa­ci­te­ti Cen­tra su bi­li do­volj­ni. U iz­vje­štaj­nom pe­ri­o­du ni­je bi­lo po­tre­be za an­ga­žo­va­njem do­dat­nih smje­štaj­nih ka­pa­ci­te­ta. U isto vri­je­me je una­pri­je­đen kva­li­tet pri­jem­nih uslo­va za tra­ži­o­ce azi­la na osno­vu stvar­nih po­tre­ba. U iz­vje­štaj­nom pe­ri­o­du ura­đe­no je 100 pre­gle­da pri­mar­ne za­šti­te i 87 spe­ci­ja­li­stič­kih pre­gle­da – kon­sta­tu­je se u iz­vje­šta­ju.
Skup­šti­na Cr­ne Go­re je u de­cem­bru pro­šle go­di­ne usvo­ji­la Za­kon o me­đu­na­rod­noj i pri­vre­me­noj za­šti­ti stra­na­ca, ko­ji je stu­pio na sna­gu 18. ja­nu­a­ra ove go­di­ne, a nje­go­va pri­mje­na je pla­ni­ra­na od 1. ja­nu­a­ra 2018. Do­no­še­nje pod­za­kon­skih aka­ta neo­p­hod­nih za spro­vo­đe­nje ovog za­ko­na pla­ni­ra­no je pro­gra­mom ra­da Mi­ni­star­stva unu­tra­šnjih po­slo­va (MUP) za tre­ći kvar­tal ove go­di­ne.
– Ka­ko bi se Za­kon o me­đu­na­rod­noj i pri­vre­me­noj za­šti­ti stra­na­ca u pot­pu­no­sti pri­mi­je­nio, MUP je pla­ni­rao do­no­še­nje če­ti­ri pod­za­kon­ska ak­ta od če­ga su tri pred­lo­ga pod­za­kon­skih aka­ta upu­će­na Se­kre­ta­ri­ja­tu za za­ko­no­dav­stvo – kon­sta­tu­je se u iz­vje­šta­ju, u ko­jem se ne pre­ci­zi­ra ko­li­ko li­ca je i do­bi­lo azil.
Cr­na Go­ra je u po­sled­njih 10 go­di­na od­bi­la 9.439 za­htje­va za azil u na­šoj dr­ža­vi, a odo­bri­la 35. To su po­da­ci iz Stra­te­gi­je za in­te­gri­sa­no upra­vlja­nje mi­gra­ci­ja­ma za pe­ri­od 2017. do 2020. go­di­ne. U prak­si na­ve­de­ni po­da­tak zna­či da je tek sva­ki 270. pod­no­si­lac za­htje­va do­bio azil u Cr­noj Go­ri. U iz­vje­šta­ju pi­še da je tre­nut­no na sna­zi 15 odo­bre­nih za­šti­ta u Cr­noj Go­ri, od če­ga osam sta­tu­sa iz­bje­gli­ce i se­dam do­dat­nih.
– Sta­tus iz­bje­gli­ce ima šest li­ca iz Je­me­na i dvo­je iz Si­ri­je, a do­dat­nu za­šti­tu po dvo­je iz Je­me­na i Ukra­ji­ne, a po jed­no iz Ni­ge­ri­je, Bje­lo­ru­si­je i Ma­ro­ka – pi­še u iz­vje­šta­ju.
Azil se da­je stran­ci­ma ko­ji­ma je po­treb­na me­đu­na­rod­na za­šti­ta u skla­du sa Kon­ven­ci­jom o sta­tu­su iz­bje­gli­ca iz 1951. go­di­ne, Pro­to­ko­lom o sta­tu­su iz­bje­gli­ca iz 1967, Evrop­skom kon­ven­ci­jom za za­šti­tu ljud­skih pra­va i osnov­nih slo­bo­da iz 1950. i dru­gim ra­ti­fi­ko­va­nim me­đu­na­rod­nim ugo­vo­ri­ma i op­šte­pri­hva­će­nim pra­vi­li­ma me­đu­na­rod­nog pra­va. Pod­no­si­o­ci za­htje­va za do­bi­ja­nje azi­la u Cr­noj Go­ri naj­ve­ćim di­je­lom su bi­la li­ca iz Si­ri­je, za­tim So­ma­li­je, Eri­tre­je, Kon­ga, Gam­bi­je, a bi­lo je i po­je­di­nač­nih slu­ča­je­va iz Av­ga­ni­sta­na, Ira­ka, Ka­me­ru­na, Li­be­ri­je i Je­me­na.
Za­ni­mlji­vo je da je azil u Cr­noj Go­ri do 2010. tra­ži­lo sve­ga 39 li­ca, već 2011. taj broj je po­ras­tao na 239, 2012. na 1.529, da bi 2013. bio po­sta­vljen re­kord sa 3.554 za­htje­va i ni­jed­nom po­zi­tiv­nom od­lu­kom. Na­red­ne 2014. go­di­ne azil je tra­ži­lo 2.312 li­ca, 2015. go­di­ne 1.611, a pro­šle go­di­ne 190 oso­ba.
Nad­le­žne slu­žbe su od 2007. do kra­ja 2015. ot­kri­le 4.957 li­ca ko­ja su ne­za­ko­ni­to bo­ra­vi­la u Cr­noj Go­ri. Ve­ći­na ile­gal­nih mi­gra­na­ta do­la­zi­la je iz ze­ma­lja kao što su Al­žir, Tu­nis, Ma­ro­ko, Li­bi­ja, Egi­pat, Eri­tre­ja, Su­dan, Av­ga­ni­stan i Pa­ki­stan.
M.S.


Pri­mi­li biv­še za­tvo­re­ni­ke

Cr­na Go­ra je pod svo­ju za­šti­tu pri­mi­la dvo­ji­cu biv­ših za­tvo­re­ni­ka iz ame­rič­kog za­tvo­ra Gvan­ta­na­mo.
Pr­vi za­tvo­re­nik iz Gvan­ta­na­ma ko­ji je pre­ba­čen u Cr­nu Go­ru bio je če­tr­de­se­tjed­no­go­di­šnji Je­me­nac Ab­dul Aziz Al-Su­vej­di, ko­ji je na­kon vi­še od 13 go­di­na pro­ve­de­nih u ame­rič­kom za­tvo­ru, u ja­nu­a­ru pro­šle go­di­ne sti­gao u Cr­nu Go­ru da za­poč­ne no­vi ži­vot.
Dru­gi za­tvo­re­nik ko­jeg je Vla­da Sje­di­nje­nih Ame­rič­kih Dr­ža­va pre­ba­ci­la u Cr­nu Go­ru zo­ve se Ab­del Ma­lik Ab­del Va­hab al-Ra­ha­bi i dr­ža­vlja­nin je Je­me­na.
Njih dvo­ji­ca su sum­nji­če­ni za sa­rad­nju sa Al-Ka­i­dom, ali op­tu­žbe pro­tiv njih ni­je­su do­ka­za­ne.