Sje­ver Cr­ne Go­re ovih da­na po­tre­sa­ju ma­nji ze­mljo­tre­si ko­ji su oče­ki­va­ni u pro­ce­su ta­ko­zva­nog smi­ri­va­nja tla na­kon ja­kog ze­mljo­tre­sa od 5,2 je­di­ni­ce Rih­te­ro­ve ska­le, ko­ji se 4. ja­nu­a­ra do­go­dio kod Pla­va. To je za „Dan“ ju­če iz­ja­vio struč­njak za se­i­zmo­lo­gi­ju i biv­ši di­rek­tor Se­i­zmo­lo­škog za­vo­da Cr­ne Go­re dr Bra­ni­slav Gla­va­to­vić.
– Mag­ni­tu­da od pet je­di­ni­ca Rih­te­ro­ve ska­le i ni­je ne­ki su­vi­še sna­žan ze­mljo­tres. Je­ste kod nas na sje­ve­ru Cr­ne Go­re pro­u­zro­ko­vao ošte­će­nja na ne­ko­li­ko sto­ti­na obje­ka­ta, ali ru­ku na sr­ce to su bi­li objek­ti ve­o­ma sla­be grad­nje bez ar­mi­ra­nog be­to­na i sla­be kon­struk­ci­je... Re­al­no je bi­lo oče­ki­va­ti da ako ta­kve objek­te ne ošte­ti ja­či vje­tar, da će to uči­ni­ti ma­lo ja­či ze­mljo­tres – iz­ja­vio je Gla­va­to­vić. Do­dao je da ze­mljo­tre­si te­sti­ra­ju kva­li­tet grad­nje.
– Na pro­sto­ru Pla­va re­la­tiv­no du­go ni­je bi­lo ze­mljo­tre­sa. Po­sled­nji ve­ći ze­mljo­tres bio je 1950. go­di­ne, na go­to­vo istom mje­stu mag­ni­tu­de 4,2 Rih­te­ra. U be­ran­skoj ko­tli­ni se 1926. go­di­ne do­go­dio ze­mljo­tres 5,2 je­di­ni­ce Rih­te­ro­ve ska­le i bio je na 10 ki­lo­me­ta­ra du­bi­ne, ta­ko da je ta­da pro­u­zro­ko­vao zna­čaj­ne šte­te na objek­ti­ma – pod­sje­tio je Gla­va­to­vić.
Na­gla­sio je da ka­da je ža­ri­šte ze­mljo­tre­sa pli­će, efe­kat na po­vr­ši­ni je ve­ći.
– U Cr­noj Go­ri je u pro­sje­ku ža­ri­šte ze­mljo­tre­sa na du­bi­ni od 10 ki­lo­me­ta­ra. Na ze­mlji­noj ku­gli ima­mo zo­ne gdje su du­bi­ne ža­ri­šta ze­mljo­tre­sa i pre­ko 600 km, ta­ko da se čak i sna­žni ze­mljo­tre­si ne osje­ća­ju na po­vr­ši­ni – oci­je­nio je Gla­va­to­vić.
Do­dao je da je Se­i­zmo­lo­ški za­vod vi­še pu­ta ob­ja­vlji­vao se­i­zmič­ke kar­te opa­sno­sti ili ta­ko­zva­ni se­i­zmič­ki ha­zard mak­si­mal­nih oče­ki­va­nih mag­ni­tu­da ze­mljo­tre­sa.
– Na svim tim kar­ta­ma ja­sno se uoča­va da su pri­mor­je i pod­mor­je Cr­ne Go­re naj­u­gro­že­ni­je pod­ruč­je kad su u pi­ta­nju ja­ki ze­mljo­tre­si. Tu je kon­cen­tri­san naj­ve­ći tek­ton­ski pro­ces. Ti pro­sto­ri prak­tič­no mo­gu ge­ne­ri­sa­ti u tek­ton­skom smi­slu ze­mljo­tre­se sa mag­ni­tu­dom do se­dam je­di­ni­ca Rih­te­ra – ka­zao je Gla­va­to­vić.
Na­gla­sio je da se mo­gu­ća ja­či­na ze­mljo­tre­sa sma­nju­je ka­ko se ide ka kon­ti­nen­tal­nom di­je­lu.
– U cen­tral­nom di­je­lu Cr­ne Go­re, Bje­lo­pa­vlić­koj rav­ni­ci i Pod­go­ri­ci mo­že se oče­ki­va­ti ze­mljo­tres ja­či­ne do 5,7 je­di­ni­ca Rih­te­ro­ve ska­le. Ka­ko se ide ka sje­ve­ru ta mag­ni­tu­da se sma­nju­je, ta­ko da se na tom pro­sto­ru mo­že oče­ki­va­ti ze­mljo­tres ja­či­ne od 4,5 do 5,5 Rih­te­ra – ob­ja­šnja­va Gla­va­to­vić.
Na­veo je da se sa si­gur­no­šću ne mo­že od­re­di­ti kad i gdje tač­no mo­že da se do­go­di ze­mljo­tres, ali da mo­že da se pro­ci­je­ni ko­li­ko ze­mljo­tres na od­re­đe­nom pod­ruč­ju mo­že da bu­de jak.
– Na­kon re­la­tiv­no sna­ž­nog ze­mljo­tre­sa u re­jo­nu op­šti­ne Plav re­al­no je bi­lo oče­ki­va­ti da u to­ku tog po­stup­ka smi­ri­va­nja tla, od­no­sno tek­ton­skih blo­ko­va, do­đe do ge­ne­ri­sa­nja ma­njih ze­mljo­tre­sa u jed­nom ni­zu ko­ji će tra­ja­ti vi­še da­na. To se do­go­di­lo i to se do­ga­đa u go­to­vo svim slu­ča­je­vi­ma na­kon tih re­la­tiv­no ja­čih ze­mljo­tre­sa – is­ta­kao je Gla­va­to­vić. Do­dao je da se obič­no ta se­ri­ja ne za­vr­ši ne­kim ja­kim ze­mljo­tre­som.
– Kod nas i ši­rom svi­je­ta vr­ši se is­tra­ži­va­nje ovih do­ga­đa­ja, po­seb­no u Ki­ni. Oni ima­ju re­la­tiv­no do­bre po­dat­ke za pe­ri­od od ne­ko­li­ko hi­lja­da go­di­na. Ti po­da­ci nam go­vo­re da ipak ne mo­že da se utvr­di ne­ka sta­ti­stič­ka eg­zakt­nost, u smi­slu prog­no­ze kad i gdje će se ze­mljo­tres do­go­di­ti u na­red­nom pe­ri­o­du. Da­nas ima­mo i ko­ri­šće­nje dru­gih teh­ni­ka u is­tra­ži­va­nju ze­mljo­tre­sa. Tu mi­slim pri­je sve­ga na sa­te­lit­sku teh­ni­ku i pra­će­nje fe­no­me­na u sa­mom tlu ko­ji su uoče­ni u fa­zi pri­pre­me ve­li­kih ze­mljo­tre­sa – re­kao je Gla­va­to­vić.
Is­ti­če da se tom teh­ni­kom evi­den­ti­ra­ju raz­ne pro­mje­ne ka­rak­te­ri­sti­ka tla u smi­slu elek­trič­ne pro­vo­dlji­vo­sti tla, za­tim emi­to­va­nja sna­žnih elek­tro­mag­net­nih im­pul­sa, pro­mje­na mag­net­nog i gra­vi­ta­ci­o­nog lo­kal­nog po­lja i ta­ko da­lje.
– Naj­vi­še uspje­ha u is­tra­ži­va­nju na tom po­lju pru­ža nam sa­te­lit­ska teh­ni­ka, ko­ja omo­gu­ća­va ve­o­ma pre­ci­zno po­sma­tra­nje de­ni­ve­la­ci­je tla. Ta teh­ni­ka mo­že da de­tek­tu­je mi­kron­ska po­mje­ra­nja tla u jed­nom re­la­tiv­no du­gom pe­ri­o­du. Ra­di se i o mje­re­nju sli­je­ga­nja i uz­di­za­nja tla zbog če­ga do­la­zi do stva­ra­nja tek­ton­skih pu­ko­ti­na usled če­ga se i ge­ne­ri­šu ja­ki ze­mljo­tre­si – ka­zao je Gla­va­to­vić. Do­dao je da pro­ces pri­pre­me ze­mljo­tre­sa tra­je za­vi­sno od nje­go­ve ja­či­ne.
– Aku­mu­la­ci­ja je znat­no du­ža. Mno­go je bo­lje kad se če­šće de­ša­va­ju ma­nji ze­mljo­tre­si, ne­go kad ih uop­šte ne­ma du­ži vre­men­ski pe­rod. Na­kon tog pe­ri­o­da mi­ro­va­nja obič­no se do­go­di jak ze­mljo­tres – po­ja­šnja­va Gla­va­to­vić.
Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, ze­mljo­tre­si na ovom pod­ruč­ju do­ga­đa­ju se jer se Ape­nin­sko po­lu­o­str­vo pri­mi­če Bal­kan­skom.
– Ta­ko­zva­na „či­zma“ se na go­di­šnjem ni­vou pri­mi­če Bal­ka­nu če­ti­ri mi­li­me­tra, ko­li­ko se prak­tič­no za­tva­ra Ja­dran­sko mo­re. U mo­men­tu kad sti­je­ne ne mo­gu da iz­dr­že na­po­re u tom pro­ce­su pod­vla­če­nja tek­ton­skih plo­ča do­la­zi do pu­ca­nja sti­je­ne i do ge­ne­ri­sa­nja ja­kog ze­mljo­tre­sa – ka­zao je Gla­va­to­vić. Vl.O.


Na­pra­vljen po­mak

Gla­va­to­vić je is­ta­kao da je po­sled­njih go­di­na na­pra­vljen po­mak na po­lju stan­dar­di­zo­va­nja kva­li­te­ta grad­nje u Cr­noj Go­ri.
– U to­ku je pro­ces utvr­đi­va­nja nor­mi Evrop­ske uni­je i san­dar­da za pro­jek­to­va­nje obje­ka­ta i pla­ni­ra­nja grad­nje. Mi­ni­star­stvo odr­ži­vog raz­vo­ja i tu­ri­zma je fi­nan­si­ra­lo i fi­nan­si­ra pro­je­kat pre­vo­đe­nja i im­ple­men­ta­ci­je ta­ko­zva­nih euro-ko­do­va i stan­dar­da ko­ji su iz­u­zet­nog kva­li­te­ta. Pri­mje­nom „euro-ko­da 8“ taj pro­ces se iz­di­že na vi­ši ni­vo i uko­li­ko se te nor­me po­štu­ju, ne­će bi­ti ve­ćih pro­ble­ma od ze­mljo­tre­sa za no­vo­i­zgra­đe­ne objek­te u Cr­noj Go­ri – re­kao je Gla­va­to­vić.
Na­gla­sio je da je po­sao gra­đe­vin­ske in­spek­ci­je i nad­le­žnih dr­žav­nih or­ga­na da kon­tro­li­šu da li se po­sta­vlje­ni stan­dar­di po­štu­ju.