Sigurnoj ženskoj kući (SŽK) u ovoj godini za pomoć se obratilo 175 osoba žrtava porodičnog nasilja, kazali su iz te organizacije. Upozoravaju da je i pored brojnih kampanja i dalje na niskom nivou spremnost građana da prijave nasilje.
Program menadžer u SŽK Jovana Hajduković saopštila je da im se prošle godine za pomoć obratilo 450 osoba. Prema podacima Uprave policije, podnesene su 1.272 prekršajne prijave i 200 krivičnih prijava za nasilje u porodici.
– Kada govorimo o podacima iz ove godine, do danas, SŽK se za pomoć obratilo 175 osoba. Iako je proteklih godina realizovano niz kampanja, koje se tiču sprečevanja nasilja u porodici, vidimo da je iz godine u godinu broj prijava veći, ali lična spremnost građana da prijave nasilje je još na niskom nivou – kazala je Hajdukovićeva u izjavi za PR centar.
Podsjetila je na rezultate istraživanja UNDP-a iz prošle godine koje je pokazalo da 40 odsto građana ne bi prijavilo nasilje, iako bi znali da ga neko trpi.
– Spremnost žrtava da prijave nasilje je oko 20 odsto, što znači da bi tek svaka peta žrtva porodičnog nasilja to nasilje prijavila institucijama – kazala je Hajdukovićeva. Upozorila je da je nasilje u porodici globalni problem i nije nešto što se dešava samo u Crnoj Gori već, kako je pojasnila, i širom Evrope.
– Skoro 62 miliona žena u Evropi trpi nasilje, što znači da je svaka treća žena žrtva nasilja. Podaci za Crnu Goru pokazuju da je svaka druga žena žrtva porodičnog nasilja, dok je u poslednju godinu svaka peta bila žrtva nasilja – istakla je Hajdukovićeva.
Ona je istakla da razlika između zakonodavstva u evropskim državama i u Crnoj Gori nije velika, ali da je izražena u implementaciji.
– U razvijenim zemljama, poput skandinavskih, sistem je mnogo jači, što znači da je podrška i zaštita za žrtve nasilja mnogo bolja i prsitupačnija. To se prvenstveno odnosi na opšte i specijalizovane usluge podrške. Mi u Crnoj Gori još uvijek nemamo skloništa za žrtve porodičnog nasilja, a žrtve nemaju sigurnu finansijsku pomoć, pošto izađu iz situacije nasilja – pojasnila je Hajdukovićeva. Naglasila je da je veoma važno da zaštitne mjere i podrška budu dostupni svima.
– Često se susrećemo sa diskriminacijom Romkinja, koje prijavljuju nasilje, kao i osoba s invaliditetom. Mnoge žene se teže odlučuju da samo nasilje prijave, jer su višestruko diskriminisane i nemaju pristup svim uslugama – navela je Hajdukovićeva. Ona je kazala da su na ulicama glavnog grada iscrtane mape mreža podrške žrtvama porodičnog nasilja sa strelicama koje povezuju institucije sistema podrške.
– Osnovni cilj nam je bio da pozovemo građane da prijave nasilje i zato je poruka kampanje bila „Progovori, mi te čujemo“. Sa druge strane, cilj je da pozovemo institucije na multisektorsku saradnju, jer se jedino na taj način postiže adekvatna zaštita žrtava – pojasnila je ona.
A.O.
Komentari
Komentari se objavljuju sa zadrškom.
Zabranjen je govor mržnje, psovanje, vrijedjanje i klevetanje. Nedozvoljen sadržaj neće biti objavljen.
Prijavite neprikladan komentar našem
MODERATORU.
Ukoliko smatrate da se u ovom članku krši Kodeks novinara, prijavite našem
Ombudsmanu.
)){kind=small}
