Ban­kar­skom om­bud­sma­nu Ha­li­lu Ka­la­ču to­kom pro­šle go­di­ne obra­ti­lo se ukup­no 456 kli­je­na­ta, ži­ra­na­ta i gra­đa­na, dok je pro­ce­su­i­ra­no 56 pri­go­vo­ra ko­ji su se uglav­nom od­no­si­li na ban­ke.
– U pro­šloj go­di­ni, u od­no­su na 2013, za­bi­lje­že­no je se­dam od­sto ma­nje po­sje­ta ban­kar­skom om­bud­sma­nu – re­kao je Ka­lač agen­ci­ji Mi­na bi­znis.
Od ukup­nog bro­ja pri­go­vo­ra, 75 od­sto od­no­si­lo se na kli­jen­te, a 25 od­sto na ži­ran­te. Od 56 pro­ce­su­i­ra­nih za­htje­va, 47 se od­no­si­lo na ban­ke, šest na mi­kro­fi­nan­sij­ske in­sti­tu­ci­je, a tri na Mi­ni­star­stvo fi­nan­si­ja.
– U pro­šloj go­di­ni, kao i u 2013, ni­je bi­lo pri­ja­ve kri­vo­tvo­re­nja ži­ran­stva, što go­vo­ri da je ta po­ja­va kod ba­na­ka znat­no su­zbi­je­na – sa­op­štio je Ka­lač.
Ve­ći­na pri­go­vo­ra, ka­da su u pi­ta­nju kre­di­ti, od­no­si­la se na pe­ri­od kre­dit­ne eks­pan­zi­je od 2006. do 2009. go­di­ne.
Ka­lač je sa­op­štio da se naj­vi­še pri­go­vo­ra na zaj­mo­ve od­no­si­lo na stam­be­ne, po­tro­šač­ke i over­draft kre­di­te.
– Ka­da su u pi­ta­nju stam­be­ni kre­di­ti, ra­di se o hi­po­te­kar­nim kre­di­ti­ma ko­ji su in­dek­si­ra­ni u švaj­car­skim fran­ci­ma. Kod tih stam­be­nih kre­di­ta osnov­na pri­mjed­ba je da je Hi­po Al­pe Adri­ja ban­ka pla­si­ra­la ban­kar­ski pro­iz­vod vi­so­kog ri­zi­ka, a da o to­me ni­je u do­volj­noj mje­ri oba­vi­je­sti­la po­ten­ci­jal­ne kli­jen­te, kao i da je ugo­vo­ri­ma u tim kre­dit­nim aran­žma­ni­ma sav ri­zik pre­ba­ci­la na njih i nji­ho­ve jem­ce – ob­ja­snio je Ka­lač.
On je do­dao da kli­jen­ti ni­je­su ra­zu­mje­li ko­ri­šće­nje tog ban­kar­skog pro­iz­vo­da i vi­sok ri­zik ko­ji ga mo­že pra­ti­ti.
– Kao po­sle­di­ca ra­sta kur­sa švaj­car­skog fran­ka u od­no­su na euro na­stao je vi­sok ob­ra­čun va­lut­nih raz­li­ka, ko­ji su uve­ća­li glav­ni­cu kre­di­ta, što je iza­zva­lo ve­ći iz­nos ka­ma­ta i do­ve­lo da po­ve­ća­nja du­ga, ta­ko da i po­sli­je vi­še­go­di­šnjeg iz­mi­re­nja oba­ve­za kli­jen­ti du­gu­ju vi­še ne­go ka­da su re­gu­li­sa­li kre­dit – re­kao je on.
Ka­lač je po­ja­snio i da je Hi­po ban­ka od­bi­la pri­go­vo­re kli­je­na­ta na vi­si­nu ob­ra­ču­na du­ga i ni­je pri­hva­ti­la pre­po­ru­ku ban­kar­skog om­bud­sma­na za rje­ša­va­nje tog pro­ble­ma, zbog če­ga su kli­jen­ti pod­ni­je­li ko­lek­tiv­nu tu­žbu.
Ka­lač je ka­zao da su se pri­go­vo­ri na do­zvo­lje­ni mi­nus na te­ku­ćim ra­ču­ni­ma gra­đa­na od­no­si­li na vi­si­nu ka­mat­ne sto­pe ko­je su ban­ke ob­ra­ču­na­va­le.
– Po­ka­za­lo se da je ta vr­sta kre­di­ta i ko­ri­šće­nje plat­nih kar­ti­ca naj­sku­plji ban­kar­ski pro­iz­vo­di kod nas – re­kao je on.
Kli­jen­ti su se, po ri­je­či­ma Ka­la­ča, ža­li­li i na vi­so­ke ka­ma­te. Pre­ma po­da­ci­ma Cen­tral­ne ban­ke, pro­sječ­na pon­de­ri­sa­na efek­tiv­na ka­mat­na sto­pa na ukup­no odo­bre­ne kre­di­te u ok­to­bru kod ba­na­ka bi­la je 9,28 od­sto, a kod MFI 26 od­sto. J.V.


Ža­li­li se zbog blo­ka­de pre­ko 50 od­sto pri­ma­nja

Pre­ma ri­je­či­ma Ka­la­ča, pro­ce­su­i­ra­no je 11 pri­go­vo­ra ko­ji su se od­no­si­li na ra­ču­ne gra­đa­na, u ve­zi sa blo­ka­dom vi­še od 50 od­sto pri­ma­nja, ne­in­for­mi­sa­no­sti o sta­nju ra­ču­na, vi­si­nom pro­vi­zi­je za nje­go­vo odr­ža­va­nje i za­tva­ra­nje.
– Pri­go­vo­ri ko­ri­sni­ka ra­ču­na od­no­si­li su se i na vi­si­nu ka­mat­ne sto­pe na odo­bre­na mi­nu­sna sta­nja na te­ku­ćim ra­ču­ni­ma, ko­ja je vi­so­ka i kre­ta­la se i iz­nad 20 od­sto na go­di­šnjem ni­vou – re­kao je Ka­lač, is­ti­ču­ći da su pro­ce­su­i­ra­na i če­ti­ri pri­go­vo­ra na de­po­zi­te, ko­ji su se od­no­si­li na sta­ru de­vi­znu šted­nju, oro­če­nu šted­nju i tač­nost ob­ra­ču­na ka­ma­te u od­no­su na oro­če­nje i šest pri­go­vo­ra na plat­ne kar­ti­ce, ko­ji su se od­no­si­li na dug, vi­si­nu tro­ško­va odr­ža­va­nja i vi­si­nu ka­mat­ne sto­pe.
Od ukup­no 13 pro­ce­su­i­ra­nih po­stu­pa­ka, ži­ran­ti su u naj­ve­ćem bro­ju po­stu­pa­ka pri­go­va­ra­li zbog blo­ka­de za­ra­de ili pen­zi­je vi­še od 50 od­sto, kao i zbog blo­ka­de odo­bre­nog mi­nu­sa na te­ku­ćem ra­ču­nu. Naj­vi­še pri­go­vo­ra pred­u­zet­ni­ka od­no­si­lo se na kre­dit­ne aran­žma­ne iz pe­ri­o­da kre­dit­ne eks­pan­zi­je, či­ja je re­a­li­za­ci­ja u to­ku, kao i na ne­pri­hva­ta­nje re­pro­gra­ma, blo­ka­du ra­ču­na i neo­do­bra­va­nje no­vih kre­di­ta.