Ro­či­šte u spo­ru ko­ji vo­di Cen­tar za za­šti­tu po­tro­ša­ča u ime oko 300 kli­je­na­ta ko­ri­sni­ka stam­be­nih kre­di­ta u švaj­car­skim fran­ci­ma kod Hi­po Al­pe Adri­ja ban­ke za­ka­za­no je za 30. mart, ka­zao je ,,Da­nu” advo­kat Go­ran Ve­li­mi­ro­vić či­ja advo­kat­ska kan­ce­la­ri­ja za­stu­pa ošte­će­ne kli­jen­te u spo­ru ko­ji se vo­di pred pod­go­rič­kim Osnov­nim su­dom.
– Na­ši kli­jen­ti su je­din­stve­ni u za­htje­vu i u tu­žbi tra­že da se iz­vr­ši ob­ra­čun kre­di­ta kon­ver­zi­jom fran­ka u eure po kur­su na dan za­klju­če­nja ugo­vo­ra. Ne mo­že­mo zna­ti mi­šlje­nje svih kli­je­na­ta po­je­di­nač­no, ali nam je njih ne­ko­li­ko u raz­go­vo­ru ka­za­lo da sma­tra­ju mno­go pra­vič­ni­jim rje­še­njem da se ban­ka oba­ve­že da sa­mo­stal­no sno­si štet­ne po­sle­di­ce ko­je je sa­ma iza­va­la – ka­zao je Ve­li­mi­ro­vić.
On je pod­sje­tio da je u pe­ri­o­du od 2007. do 2008. go­di­ne 500 gra­đa­na Cr­ne Go­re po­di­glo stam­be­ne kre­di­te kod Hi­po ban­ke, ko­ja je te kre­di­te agre­siv­no re­kla­mi­ra­la. Iz ban­ke su ta­da do­bi­li ob­ja­šnje­nje da je pred­nost tih kre­di­ta u od­no­su na one u euri­ma ma­nja ka­mat­na sto­pa, u re­kla­mi su čak na­vo­di­li pre­ci­zne iz­no­se mje­seč­ne ra­te za od­re­đe­ni iz­nos (ra­ta od sa­mo od 167 eura na iz­nos od 30.000 eura).
– U me­đu­vre­me­nu fra­nak se u od­no­su na euro uve­ćao za oko 80 od­sto, a obe­ća­na ka­ma­ta je za­hva­lju­ju­ći ,,ban­kar­skim teh­ni­ka­ma” znat­no po­ra­sla, a ko­ri­sni­ci kre­di­ta za­pa­li su u du­žnič­ko rop­stvo jer se glav­ni­ca du­ga, ne ra­ču­na­ju­ći ka­ma­te, udvo­stru­či­la – ka­zao je Ve­li­mi­ro­vić.
On je is­ta­kao da su ti kre­di­ti ko­ri­šće­ni za ku­po­vi­nu sta­no­va či­ja je vri­jed­nost u me­đu­vre­me­nu opa­la, ta­ko da su se na­šli u ne­mo­gu­ćoj i do sa­da ne­za­pam­će­noj si­tu­a­ci­ji – da se iz­nos za ko­ji su ku­pi­li stan vi­še ne­go udvo­stru­či, a da im vri­jed­nost sta­na u sko­ro is­toj mje­ri opad­ne.
– Sa­da se de­ša­va da je ko­ri­snik kre­di­ta vra­tio dio du­ga, a zbog ne­mo­guć­no­sti da­ljeg vra­ća­nja kre­di­ta ban­ka će mu pre­u­ze­ti ili pro­da­ti stan ko­ji je bio ga­ran­ci­ja, a na­kon to­ga to isto li­ce bi­će u oba­ve­zi da ban­ci vra­ća još zna­tan dio kre­di­ta. Ta­kva si­tu­a­ci­ja je ne sa­mo ne­za­ko­ni­ta, zbog če­ga i vo­di­mo sud­ski spor, već je i u so­ci­jal­no-eko­nom­skom smi­slu du­bo­ko ne­pra­ved­na. Upra­vo zbog to­ga se ova te­ma na­šla na dnev­nom re­du vi­še od­bo­ra Skup­šti­ne, jer su po­sla­ni­ci pre­po­zna­li po­tre­bu da na­đu na­čin i da za­šti­te kli­jen­te, od­no­sno 500 gra­đa­na i nji­ho­vih po­ro­di­ca či­ji je krov nad gla­vom do­ve­den u pi­ta­nje – re­kao je on.
Ve­li­mi­ro­vić sma­tra da su u pot­pu­no­sti neo­sno­va­ni na­vo­di Hi­po ban­ke i li­ca ko­ja te na­vo­de iz od­re­đe­nih in­te­re­sa po­dr­ža­va­ju – da su kli­jen­ti svje­sno ri­zi­ko­va­li uzi­ma­ju­ći ova­kve kre­di­te i da tre­ba da sa­mi sno­se po­sle­di­ce.
– Kli­jen­ti su svje­sno do­ve­de­ni u za­blu­du, jer iako ban­ka ni­je bi­la u oba­ve­zi da ih du­bin­ski edu­ku­je, tre­ba­lo je da in­for­mi­še kli­jen­te o ri­zi­ci­ma ta­kvog kre­di­ta. Ban­ka je us­ko­spe­ci­ja­li­zo­va­na or­ga­ni­za­ci­ja ko­joj je u to vri­je­me i te ka­ko bi­lo po­zna­to da je fra­nak na isto­rij­skom mi­ni­mu­mu i da će znat­no da ra­ste, o če­mu se u to vri­je­me uve­li­ko go­vo­ri­lo u ban­kar­skim kru­go­vi­ma (funk­ci­o­ne­ri u cen­tral­nim ban­ka­ma Švaj­car­ske, Ma­đar­ske, Austri­je, Hr­vat­ske i Sr­bi­je). Zna­ju­ći ka­kav je šte­tan pro­iz­vod po kli­jen­te za­klju­či­la, ban­ka je po­zi­va­la kli­jen­te ko­ri­sni­ke kre­di­ta da pot­pi­su­ju iz­ja­ve u ko­ji­ma je bi­lo na­ve­de­no da su upo­zna­ti sa ri­zi­ci­ma ko­ji pro­is­ti­ču iz tzv. va­lut­ne kla­u­zu­le, a bit­no je is­ta­ći da dio kli­je­na­ta ta­kvu iz­ja­vu ni­je ni pot­pi­sao – re­kao je on.
Pre­ma ri­je­či­ma Ve­li­mi­ro­vi­ća, u sud­skom po­stup­ku advo­ka­ti ko­ji za­stu­pa­ju ošte­će­ne kli­jen­te pre­do­či­li su broj­ne ak­tiv­no­sti i rad­nje ban­ke, ko­ji­ma su pre­kr­še­ne od­red­be vi­še za­ko­na, kao i od­red­be sa­mog ugo­vo­ra, po­čev od to­ga da je ugo­vo­ren kre­dit u švaj­car­skim fran­ci­ma, ko­ji ni­ka­da ni­je­su is­pla­će­ni ni­jed­nom kli­jen­tu, ni­ti su ušli u Cr­nu Go­ru do to­ga da ban­ka ni­je uop­šte oba­vje­šta­va­la kli­jen­te o pro­mje­ni ka­mat­ne sto­pe i kur­sa.
– U sva­kom slu­ča­ju, vje­ru­je­mo da će cr­no­gor­ski su­do­vi pre­po­zna­ti sna­gu i ute­me­lje­nost na­še prav­ne ar­gu­men­ta­ci­je. Na­ro­či­to smo ohra­bre­ni sta­vom su­da prav­de EU, na osno­vu či­jeg je mi­šlje­nja ma­đar­ski Vr­hov­ni sud pre­su­dio u ko­rist kli­je­na­ta. Ta od­lu­ka je bi­la osnov da ma­đar­ski par­la­ment do­ne­se za­kon ko­jim je za­šti­tio svo­je gra­đa­ne i na­lo­žio ban­ka­ma da vra­te gra­đa­ni­ma vi­še mi­li­jar­di eura. Ka­da je jed­na čla­ni­ca EU na­šla prav­ni osnov da spri­je­či pljač­ka­nje svo­jih gra­đa­na, po­šte­đu­ju­ći ih svih pro­ble­ma ko­je so­bom no­se sud­ski po­stup­ci, ra­zu­mlji­va je na­da na­ših kli­je­na­ta da će i na­ša skup­šti­na ima­ti slu­ha da na sli­čan na­čin ri­je­ši ovaj pro­blem. Ovo tim pri­je što su se re­fe­rent­ni cr­no­gor­ski struč­nja­ci iz ove obla­sti jav­no, pu­tem me­di­ja, eks­pli­cit­no iz­ja­sni­li u ko­rist kli­je­na­ta, iz­me­đu osta­lih i ban­kar­ski om­bud­sman Ha­lil Ka­lač – re­kao je Ve­li­mi­ro­vić.
Ve­li­mi­ro­vić je po­ja­snio da je slu­čaj je do­šao do ma­đar­skog Vr­hov­nog su­da ko­ji je upu­tio za­htjev za pret­hod­no pi­ta­nje su­du prav­de Evrop­ske uni­je u smi­slu tu­ma­če­nja di­rek­ti­ve o ne­po­šte­nim ugo­vor­nim od­red­ba­ma. Sud prav­de EU je u od­go­vo­ru dao prav­ni osnov Vr­hov­nom su­du Ma­đar­ske i ma­đar­skom za­ko­no­dav­cu da pre­u­zmu prav­ne ko­ra­ke i mje­re.
Ve­li­mi­ro­vić je ka­zao da nje­go­va advo­kast­ka kan­ce­la­ri­ja za­stu­pa i ne­ko­li­ko pri­vred­ni­ka ko­ji po istom osb­no­vu vo­de po­je­di­nač­ne spo­ro­ve sa Hi­po ban­kom.
J.V.

Ni­je bi­lo re­zo­na da se kre­di­ti ve­zu­ju za fra­nak

Ve­li­mi­ro­vić je is­ta­kao da se u okol­nim ze­mlja­ma vo­de mno­go­broj­ni spo­ro­vi iz­me­đu kli­je­na­ta i Hi­po ban­ke, ali da su­do­vi još ni­je­su za­u­ze­li ko­na­čan stav o tom pi­ta­nju.
– Pri­je ne­ko­li­ko da­na ob­ja­vlje­ne su dvi­je pre­su­de op­štin­skog su­da u Mo­sta­ru, po ko­ji­ma se ban­ka oba­ve­zu­je da is­pla­ti kli­jen­ti­ma od­re­đe­ne nov­ča­ne iz­no­se, ali je sud­ska prak­sa u re­gi­o­nu ne­u­jed­na­če­na. Me­đu­tim, po­sto­je dvi­je bit­ne či­nje­ni­ce po ko­ji­ma se raz­li­ku­je prav­ni po­lo­žaj cr­no­gor­skih kli­je­na­ta od ovih u re­gi­o­nu, a obje do­dat­no po­ja­ča­va­ju po­zi­ci­ju na­ših gra­đa­na. Po­na­ša­nje nji­ho­vih cen­tral­nih ba­na­ka bi­lo je dru­ga­či­je ne­go kod nas, jer su na vri­je­me upo­zo­ra­va­le na opa­snost od ova­kvih an­ga­žma­na, dok na­ši kli­jen­ti ni­je­su upo­zo­re­ni, već na­pro­tiv. Osim to­ga dr­ža­ve u re­gi­o­nu ima­ju na­ci­o­nal­ne va­lu­te za ko­je je zbog nji­ho­ve ne­sta­bil­no­sti oprav­da­no ve­zi­va­nje kur­sa za sta­bil­nu va­lu­tu, dok u Cr­noj Go­ri ni­je ima­lo ni­ka­kvog eko­nom­skog re­zo­na gdje je va­lu­ta euro da se vr­ši ve­zi­va­nje za fra­nak – re­kao je on.