Da obe­ća­nja ne po­ma­žu, ne po­ve­zu­ju rad­ni staž, ne is­pla­ću­ju pla­te i ot­prem­ni­ne po­ka­zu­je i slu­čaj rad­ni­ka „Obo­da”, ko­ji već se­dam go­di­na ne mo­gu da do­bi­ju sred­stva ko­ja im po za­ko­nu pri­pa­da­ju. Naj­go­re je, tvr­de biv­ši rad­ni­ci ču­ve­ne ce­tinj­ske fa­bri­ke, oni­ma ko­ji ni­je­su ste­kli uslo­ve za pen­zi­ju i ne­ma­ju ni­ka­kvih pri­ma­nja. Iako im je u ma­ju na sa­stan­ku sa mi­ni­star­kom ra­da Zo­ri­com Ko­va­če­vić i gra­do­na­čel­ni­kom Ce­ti­nja Alek­san­drom Bog­da­no­vi­ćem sa­op­šte­no da će se na­ći na­čin da se rad­ni­ci pen­zi­o­ni­šu, te da će na­ći kup­ce za vri­je­dan plac, biv­šim za­po­sle­ni­ma je ja­sno da su ta obe­ća­nja sa­mo dio ni­za slič­nih pri­ča ko­je mo­gu ču­ti u su­sret iz­bor­noj go­di­ni.
Ka­ko su is­ta­kli biv­ši rad­ni­ci „Obo­da”, umje­sto fik­tiv­nih pri­ča o fa­bri­ka­ma čo­ko­la­de i bi­o­sko­pi­ma, Vla­da tre­ba da se po­sve­ti re­al­nim pro­ble­mi­ma ce­tinj­skih rad­ni­ka, na­ro­či­to rad­ni­ka ne­ka­da naj­ve­će fa­bri­ke apa­ra­ta za do­ma­ćin­stvo, ko­ja je osno­va­na 1953. go­di­ne.
–Na Ce­ti­nju je svo­je­vre­me­no bi­lo za­po­sle­no de­vet hi­lja­da rad­ni­ka, dok da­nas ra­di ne­ko­li­ko sto­ti­na. Ce­ti­nja­ni ne­ma­ju gdje da ra­de – uni­šti­li su nam „Obod”, „Ko­šu­tu”, „Ri­bar­stvo” iz Ri­je­ke Cr­no­je­vi­ća, sva ve­li­ka mje­sta gdje smo ne­ka­da ra­di­li i po­šte­no za­ra­đi­va­li ko­ru hlje­ba. Umje­sto rad­nih mje­sta, ima­mo ru­še­vi­ne fa­bri­ke i la­žna obe­ća­nja. Rad­ni­ci „Obo­da” su po­sled­njih 193 eura pri­mi­li 2008. go­di­ne i od ta­da su pro­ble­me po­ku­ša­va­li da se ri­je­še po su­do­vi­ma, na sa­stan­ci­ma, mno­go­broj­nim za­htje­vi­ma ka nad­le­žnim in­sti­tu­ci­ja­ma, ali je sve bi­lo uza­lud – po­ru­či­li su rad­ni­ci.
Biv­ši rad­nik Dra­go Ba­no­vić ka­zao je da su oni od da­na ka­da su iza­šli iz fa­bri­ke pre­pu­šte­ni sa­mi se­bi.
–Ne­ma­mo po­mo­ći ni sa jed­ne stra­ne i pro­sto je ne­vje­ro­vat­no da biv­ši rad­ni­ci ko­ji su po­šte­nim ra­dom do­pri­no­si­li dr­ža­vi ne mo­gu ni­šta do­bi­ti. Ko­me god se obra­ti­mo svi ka­žu da ni­je­su nad­le­žni i upu­ću­ju nas na dru­gu adre­su, i ta­ko sve ukrug. Dr­ža­va ni­je za­bo­ra­vi­la sa­mo „Obod”, već i ci­je­lo Ce­ti­nje, što se naj­bo­lje mo­že vi­dje­ti po bro­ju uga­še­nih pred­u­ze­ća. Obod je ne­ka­da imao 4.200 za­po­sle­nih i taj po­da­tak naj­bo­lje go­vo­ri o uspje­hu te fa­bri­ke. Pre­ko 520 rad­ni­ka tra­ži da im se is­pla­ti po 500 eura za sva­ku go­di­nu pro­ve­de­nu u pred­u­ze­ću – re­kao je Ba­no­vić.
On je is­ta­kao da su rad­ni­ci žr­tve tran­zi­ci­je.
–Od iz­bo­ra do iz­bo­ra tje­še rad­ni­ke pri­ča­ma o otva­ra­nju no­vih fa­bri­ka, kao što je ču­ve­na fa­bri­ka čo­ko­la­de, ali uspjeh „Obo­da” ni­ko ne­će mo­ći da po­no­vi. Da­le­ko je sve to od stvar­no­sti. Raz­o­ča­ra­ni smo od­no­som nad­le­žnih in­sti­tu­ci­ja pre­ma na­ma. Ka­da nas je mi­ni­star­ka Ko­va­če­vić pri­mi­la na raz­go­vor, bi­li smo ve­o­ma raz­o­ča­ra­ni. Ona nam je od­mah re­kla da ne zna ni­šta o na­šoj si­tu­a­ci­ji. Čak i ka­da je vo­đen spor pred Pri­vred­nim su­dom oko po­tra­ži­va­nja rad­ni­ka pre­ma fa­bri­ci, pred­sjed­nik Pri­vred­nog su­da Bla­žo Jo­va­nić ka­zao nam je da mo­ra­mo da pla­ti­mo tro­ško­ve su­đe­nja. Da­kle, htje­li su od rad­ni­ka da iz­vu­ku što vi­še mo­gu – za­klju­čio je Ba­no­vić.
B.Ma.


Mi­lo promijenio ploču

Rad­ni­ci „Obo­da” sje­ća­ju se ka­da je pre­mi­jer Mi­lo Đu­ka­no­vić 1996. go­di­ne po­sje­tio Ce­ti­nje i ču­ve­nu fa­bri­ku i re­kao da Obo­da ne­ma, gra­di­li bi­smo no­vi.
–Me­đu­tim, Đu­ka­no­vić je pro­mi­je­nio mi­šlje­nje. Od­go­va­ra­ju­ći na jed­no od po­sla­nič­kih pi­ta­nja, on je ka­zao da je kraj­nje vri­je­me da se pre­bo­li „Obod” i ci­je­la pri­ča oko nje­ga. To naj­bo­lje go­vo­ri ka­ko su se pro­mi­je­ni­le vri­jed­no­sti u Cr­noj Go­ri – is­ta­kli su ce­tinj­ski rad­ni­ci.