Glav­ni raz­log što kom­pa­ni­ja Že­lje­znič­ki pre­voz ra­di sa gu­bit­kom je­ste ma­li broj put­ni­ka. Pred­u­ze­će po­ku­ša­va da po­pra­vi si­tu­a­ci­ju ka­ko bi se po­spje­ši­la i ren­ta­bil­nost si­ste­ma, re­kao je pred­sjed­nik bor­da di­rek­to­ra Du­šan Ra­do­njić u raz­go­vo­ru za „Dan”. On je na­veo da upr­kos či­nje­ni­ci što su u pro­šloj go­di­ni pre­ve­zli re­kord­nih 1,04 mi­li­o­na put­ni­ka, iz me­đu­na­rod­nog pre­vo­za van tu­ri­stič­ke se­zo­ne po­ka­za­te­lji bro­ja pre­ve­ze­nih put­ni­ka su skrom­ni, a je­dan od raz­lo­ga je i sta­rost vo­zo­va.
– To pod­ra­zu­mi­je­va do­dat­no ula­ga­nje ka­ko bi se is­pu­ni­li svi nor­ma­ti­vi bez­bjed­nog sa­o­bra­ća­nja što nam je pri­o­ri­tet. Po­red to­ga, put­nič­ki že­lje­znič­ki sa­o­bra­ćaj je vr­sta sa­o­bra­ća­ja ko­ja je u sko­ro svim dr­ža­va­ma svi­je­ta sub­ven­ci­o­ni­ra­na od stra­ne dr­ža­ve i to sa mnogo većim iz­no­si­ma ne­go što je to slu­čaj kod nas, jer je svu­da te­ško po­sti­ći ren­ta­bil­nost si­ste­ma jav­nog pre­vo­za put­ni­ka. Upo­re­đu­ju­ći gu­bit­ke iz po­slov­nih ak­tiv­no­sti za 2012. i 2013. mo­že se vi­dje­ti da je ukup­ni gu­bi­tak iz 2013. go­di­ne ma­nji za oko 50 od­sto u od­no­su na gu­bi­tak iz 2012. go­di­ne, dok je ukup­ni gu­bi­tak iz po­slov­ne ak­tiv­no­sti za 2014. go­di­nu u od­no­su na 2013. na­ža­lost ve­ći za 13 od­sto, iako su po­ka­za­te­lji pr­vog kvar­ta­la da­va­li na­du da se gu­bi­tak u 2014. mo­že do­dat­no sma­nji­ti – ob­ja­snio je Ra­do­njić.
On tvr­di da je na is­ka­za­ni gu­bi­tak iz po­slov­ne ak­tiv­no­sti naj­vi­še uti­ca­ja imao pre­kid sa­o­bra­ća­ja zbog ele­men­ta­r­nih ne­po­go­da na te­ri­to­ri­ji Sr­bi­je – na re­la­ci­ji Bar–Be­o­grad i obr­nu­to, ko­ji je bio u pre­ki­du od ma­ja 2014. go­di­ne do mar­ta 2015. go­di­ne, pa pri­ho­di po osno­vu me­đu­na­rod­nog sa­o­bra­ća­ja bi­lje­že pad za oko 45 od­sto u od­no­su na upo­red­ni pe­ri­od ili oko dva mi­li­o­na eura.
– S ob­zi­rom na si­tu­a­ci­ju u Sr­bi­ji, na ko­ju ni­smo mo­gli uti­ca­ti, kon­cen­tri­sa­li smo se na lo­kal­ni sa­o­bra­ćaj i tu za­bi­lje­ži­li re­ko­rd­ni broj pre­ve­ze­nih put­ni­ka od po­sto­ja­nja že­lje­zni­ce u Cr­noj Go­ri, pa je sva­ki Cr­no­go­rac sko­ro dva pu­ta ko­ri­stio že­lje­znič­ki sa­o­bra­ćaj u 2014. Od­bor di­rek­to­ra i me­nadž­ment dru­štva su ra­znim ak­tiv­no­sti­ma uspje­li sma­nji­ti mno­ge tro­ško­ve na ko­je se mo­glo uti­ca­ti, a da se ne ugro­zi od­vi­ja­nje i bez­bjed­nost sa­o­bra­ća­ja. Na pre­kid sa­o­bra­ća­ja na te­ri­to­ri­ji Sr­bi­je ni­je se mo­glo uti­ca­ti ta­ko da ge­ne­ral­no i po­red po­ve­ća­nja gu­bit­ka iz po­slov­ne ak­tiv­no­sti, ŽPCG je za­bi­lje­ži­o do­bre re­zul­ta­te – po­ru­čio je Ra­do­njić.
Ra­do­njić je ka­zao da je za­do­vo­ljan bro­jem pre­ve­ze­nih put­ni­ka u pr­voj po­lo­vi­ni ove go­di­ne.
– U ovom pe­ri­od u lo­kal­nom sa­o­bra­ća­ju pre­ve­ze­no je pre­ko 506 hi­lja­da put­ni­ka što je vi­še od cje­lo­go­di­šnjeg pre­vo­za put­ni­ka u pe­ri­od 2005. do 2012. go­di­ne. U 2014. go­di­ni ostva­ren je re­kord u bro­ju pre­ve­ze­nih put­ni­ka u po­sled­njih 25 go­di­na, a u pr­vih šest mje­se­ci ove go­di­ne pre­ve­ze­no je oko 11 od­sto put­ni­ka vi­še u od­no­su na isti pe­ri­od 2014. go­di­ne. Ve­o­ma smo za­do­volj­ni ostva­re­nim re­zul­ta­ti­ma u lo­kla­nom pre­vo­zu. Od kra­ja mar­ta us­po­sta­vljen je sa­o­bra­ćaj na pru­zi Be­o­grad–Bar, pa su se sa­mim tim ste­kli uslo­vi za po­ve­ća­nje bro­ja pre­ve­ze­nih put­ni­ka – za­klju­čio je Ra­do­njić.B.Ma.


Bo­lje je pla­ti­ti od­mo­re, ne­go za­pošlja­va­ti no­ve rad­ni­ke

Go­vo­re­ći o spo­ru ko­ji je pred Osnov­nim su­dom pro­tiv ŽPCG po­kre­nu­la gru­pa rad­ni­ka tog pred­u­ze­ća zbog ne­u­pla­ći­va­nja na­kna­da za go­di­šnje od­mo­re u pro­te­klih pet go­di­na, Ra­do­njić je ka­zao da se pro­blem tre­ba sa­gle­da­ti sa aspek­ta ra­ci­o­na­li­za­ci­je i oba­ve­ze ko­ri­šće­nja go­di­šnjih od­mo­ra.
– Go­di­šnje od­mo­re rad­ni­ci­ma kao što su ma­ši­no­vo­đe, kon­duk­te­ri i osta­lo iz­vr­šno oso­blje, u slu­ča­je­vi­ma gdje ni­je­su po­vri­je­đe­ne za­kon­ske nor­me, ra­ci­o­nal­ni­je je pla­ti­ti ne­go za­po­šlja­va­ti no­ve lju­de. Za no­ve rad­ni­ke neo­p­hod­na je obu­ka, zdrav­stve­ni pre­gle­di, struč­ni is­pi­ti, uni­for­ma i osta­li neo­p­hod­ni uslo­vi za oba­vlja­nje tih dje­lat­no­sti, dok rad­ni­ci ko­ji oba­vlja­ju te po­slo­ve po­sje­du­ju na­ve­de­ne pred­u­slo­ve i iz tog raz­lo­ga je pla­ća­nje go­di­šnjeg od­mo­ra znat­no ra­ci­o­nal­ni­je i zah­ti­je­va ma­nje tro­ško­ve sve pod uslo­vi­ma ka­da je to neo­p­hod­no zbog bro­ja za­po­sle­nih i obi­ma po­sla za po­je­di­na za­ni­ma­nja – re­kao je Ra­do­njić.
On je ka­zao da za za­po­sle­ne na ad­mi­ni­stra­tiv­nim po­slo­vi­ma i za dio iz­vr­šnog oso­blja, gdje ne­po­sred­ni ru­ko­vo­di­o­ci ni­su ni na ko­ji na­čin us­kra­ti­li pra­vo za­po­sle­ni­ma na go­di­šnji od­mor, pla­ća­nje od­mo­ra, ko­ji su mo­gli bi­ti is­ko­ri­šće­ni, či­sta je šte­ta za kom­pa­ni­ju i ne­će bi­ti pla­će­ni jer ne­ma prav­nog osno­va.