Od­bor za eko­no­mi­ju raz­ma­tra­će sju­tra pred­log od­lu­ke o obra­zo­va­nju od­bo­ra za pra­će­nje i kon­tro­lu re­a­li­za­ci­je pro­jek­ta iz­grad­nje auto­pu­ta Bar–Bo­lja­re, ko­ji su pred­lo­ži­li pred­stav­ni­ci MANS-a, a u skup­štin­sku pro­ce­du­ru upu­ti­la gru­pa po­sla­ni­ka. MANS je pred­log od­lu­ke do­sta­vio po­sla­ni­ci­ma kra­jem ju­la i ta­da tra­žio da se uvr­sti na dnev­ni red ple­nu­ma pri­je av­gu­sta, ka­ko bi se od­bor for­mi­rao pri­je 1. sep­tem­bra, za ka­da je CRBC na­ja­vio glav­ne ra­do­ve na pri­o­ri­tet­noj di­o­ni­ci Smo­ko­vac–Ma­te­še­vo.
Glav­ni ra­do­vi, me­đu­tim, još ni­je­su po­če­li, pa se sa­mim tim ne ka­sni ni sa for­mi­ra­njem od­bo­ra. Je­dan od 13 po­sla­ni­ka ko­ji su pot­pi­sa­li pred­log od­lu­ke o for­mi­ra­nju od­bo­ra za kon­tro­lu re­a­li­za­ci­je pro­jek­ta auto­pu­ta Je­li­sa­va Ka­le­zić (DF) sma­tra da bi bi­lo lo­gič­no da se pred­log od­lu­ke usvo­ji.
– Ve­li­kom di­je­lu par­la­men­tar­ne opo­zi­ci­je, ko­ja je gla­sa­la pro­tiv usva­ja­nja Za­ko­na o auto­pu­tu, sta­lo je da se ovaj pro­je­kat stal­no kon­tro­li­še i fi­nan­sij­ski i u smi­slu ma­te­ri­ja­li­za­ci­je. Vla­da­ju­ćoj ko­a­li­ci­ji je, pret­po­sta­vljam, u in­te­re­su da po­ka­že sprem­nost da se ovaj po­sao kon­tro­li­še u svim fa­za­ma, na­ro­či­to zbog kon­tro­ver­zi u an­ga­žo­va­nju po­di­zvo­đa­ča i di­na­mi­ke iz­ra­de pro­jekt­ne do­ku­men­ta­ci­je. Pro­šlo je sko­ro go­di­nu da­na od usva­ja­nja Za­ko­na o auto­pu­tu, a da jav­nost ni­je do­bi­la va­ljan uvid, osim ne­ve­se­le vi­je­sti o po­ve­ća­nju du­ga zbog kurs­nih raz­li­ka – iz­ja­vi­la je „Da­nu” Ka­le­zi­će­va.
Pre­ma nje­nim ri­je­či­ma, for­mi­ra­njem od­bo­ra gra­đa­ni bi bi­li upo­zna­ti s tim gdje je po­tro­šen sva­ki euro za auto­put, pod uslo­vom da to rad­no ti­je­lo vo­di par­la­men­tar­na opo­zi­ci­ja uz an­ga­žo­va­nje eks­pe­ra­ta.
– Od­bor bi mo­gao da dje­lu­je da se pri­mi­je­ni od­red­ba Za­ko­na o ure­đe­nju pro­sto­ra i iz­grad­nji obje­ka­ta, po ko­joj su oba­ve­zna va­ri­jant­na rje­še­nja za va­žne in­fra­struk­tur­ne objek­te. Ova od­red­ba, pa ti­me i za­kon, gru­bo su pre­kr­še­ni. Pri­mjer mi­kro­lo­ka­ci­je po­ten­ci­jal­ne ukr­sni­ce dva auto­pu­ta je po­seb­no ka­rak­te­ri­sti­čan. Mi­ni­star sa­o­bra­ća­ja Ivan Bra­jo­vić ni­je do­zvo­lio da se pri­mi­je­ni po­volj­ni­ja va­ri­jan­ta, pre­po­ru­če­na u PUP-u Glav­nog gra­da. Po­se­ban je pro­pust što uop­šte ni­je is­pi­ta­na ma­kar još jed­na va­ri­jan­ta – is­ta­kla je Ka­le­zić.
Pre­ma pred­lo­gu od­lu­ke, od­bor u ci­lju vr­še­nja svo­jih nad­le­žno­sti ima pra­vo da od or­ga­na, in­sti­tu­ci­ja i prav­nih li­ca za­tra­ži sve po­dat­ke, do­ku­men­ta i in­for­ma­ci­je od zna­ča­ja za rad tog ti­je­la, a na­ve­de­ni or­ga­ni su du­žni da im do­sta­ve tra­že­ne po­dat­ke i in­for­ma­ci­je u ro­ku od osam da­na. Ti po­da­ci će se, pre­ma pred­lo­gu MANS-a, ob­ja­vi­ti na saj­tu Skup­šti­ne.
– Čla­no­vi od­bo­ra mo­gu, uz pret­hod­nu na­ja­vu, po­sje­ti­ti or­ga­ne, in­sti­tu­ci­je i prav­na li­ca i na li­cu mje­sta se in­for­mi­sa­ti o te­ma­ma bit­nim za pra­će­nje i kon­tro­lu re­a­li­za­ci­je pro­jek­ta. Čla­no­vi od­bo­ra ima­ju pra­vo da, bez na­ja­ve, po­sje­te sve lo­ka­ci­je na ko­ji­ma se iz­vo­de ra­do­vi u ve­zi sa pro­jek­tom – pi­še u pred­lo­gu od­lu­ke.
Od­bor će mo­ći da or­ga­ni­zu­je kon­sul­ta­tiv­na i kon­trol­na sa­slu­ša­nja u skla­du sa po­slov­ni­kom Skup­šti­ne i da raz­ma­tra pred­stav­ke i pri­tu­žbe fi­zič­kih i prav­nih li­ca. Od­bor će mo­ra­ti jed­nom go­di­šnje da pod­no­si Skup­šti­ni iz­vje­šta­je o ra­du. Man­dat od­bo­ra bi tra­jao do za­vr­šet­ka svih fa­za pro­jek­ta auto­pu­ta Bar–Bo­lja­re.
Za 41 ki­lo­me­tar auto­pu­ta Vla­de je di­gla kre­dit od 944 mi­li­o­na do­la­ra. U tre­nut­ku pot­pi­si­va­nja ugo­vo­ra vri­jed­nost kre­di­ta u euri­ma je bi­la bli­zu 700 mi­li­o­na eura, dok je na­kon to­ga usli­je­dio pad eura, što je po­ve­ća­lo tro­ško­ve auto­pu­ta za pre­ko 100 mi­li­o­na eura. Od 809,6 mi­li­o­na, ko­li­ko pi­še da su tro­ško­vi auto­pu­ta, 85 će bi­ti fi­nan­si­ra­no iz kre­di­ta, a osta­tak iz bu­dže­ta. Od ukup­ne vri­jed­no­sti auto­pu­ta do­ma­ćim fir­ma­ma, ko­je će bi­ti an­ga­žo­va­ne kao po­di­zvo­đa­či, oti­ći­će mi­ni­mum 30 od­sto, od­no­sno oko 300 mi­li­o­na. Iz MANS-a su ra­ni­je ka­za­li da će naj­ve­ći dio nov­ca od auto­pu­ta za­vr­ši­ti u dže­po­vi­ma taj­ku­na.
Pri­prem­ni ra­do­vi na auto­pu­tu su po­če­li 11. ma­ja, a rok za za­vr­še­tak je 11. maj 2019. go­di­ne. Glav­ni ra­do­vi su bi­li na­ja­vlje­ni za 1. sep­tem­bar, ali još ni­je­su po­če­li.
D.M.c


Tre­će tra­ke bi ko­šta­le 700 mi­li­o­na

Na pi­ta­nje da li je ci­je­na iz­grad­nje 41 ki­lo­me­tra auto­pu­ta pre­vi­so­ka, Ka­le­zić je na­ve­la da se u skup­štin­skoj ras­pra­vi i ve­ćem bro­ju struč­nih tek­sto­va po­zi­va­la na struč­nu ana­li­zu di­plo­mi­ra­nog in­že­nje­ra gra­đe­vi­nar­stva Iva­na Ke­ko­vi­ća.
– Tom ana­li­zom se po­ka­zu­je i do­ka­zu­je da bi se za oko 700 mi­li­o­na eura svi re­gi­o­nal­ni i ma­gi­stral­ni pu­te­vi u Cr­noj Go­ri mo­gli re­kon­stru­i­sa­ti uz uvo­đe­nje tre­ćih tra­ka. To bi bio pri­bli­žno kva­li­tet pu­ta ko­ji ima­mo na di­o­ni­ci Pod­go­ri­ca–Ce­ti­nje–Bu­dva. Ka­žem pri­bli­žno jer sa do­sa­da­šnjim is­ku­stvom do­ma­će ope­ra­ti­ve, pro­jek­ta­na­ta i nad­zo­ra, si­gur­na sam i vi­ši. Ve­li­kim di­je­lom taj po­sao su mo­gli ura­di­ti struč­nja­ci i fir­me iz Cr­ne Go­re – za­klju­či­la je Ka­le­zić.


Ne mo­že se gra­di­ti bez glav­nog pro­jek­ta

Auto­put se ne mo­že gra­di­ti bez glav­nog pro­jek­ta, kao ni bi­lo ko­ji dru­gi obje­kat in­fra­struk­tu­re i su­pra­struk­tu­re, ka­za­la je Ka­le­zić.
– Pro­blem je što se po­sto­je­ći idej­ni pro­je­kat ne raz­ra­đu­je kao cje­lo­vi­to rje­še­nje, već ka­ko sam oba­vi­je­šte­na „na par­če”, a ta­ko­đe se ne ra­de oba­ve­zna va­ri­jant­na rje­še­nja. Iz­vo­đa­ču je pre­pu­šte­no da do­no­si od­lu­ke ko­je se ti­ču pro­sto­ra, jer će ra­di­ti jed­nu va­ri­jan­tu. To po na­šem za­ko­nu ni­je mo­gu­će. Ne mo­že se is­klju­či­ti ni­jed­na lo­kal­na za­jed­ni­ca pri do­no­še­nju od­lu­ke o pro­sto­ru te za­jed­ni­ce.