Ka­ko je za „Dan” sa­op­štio pred­stav­nik ko­ri­sni­ka stam­be­nih kre­di­ta in­dek­si­ra­nih u švaj­car­ski­om fran­ci­ma Dra­gan Se­nić, pro­tiv Hi­po Al­pe Adri­ja ban­ke i nje­ne fak­to­ring kom­pa­ni­je He­ta aset re­zo­lušn pod­ni­je­će da­nas kri­vič­nu pri­ja­vu Spe­ci­jal­nom tu­ži­la­štvu za or­ga­ni­zo­va­ni kri­mi­nal.
On u kri­vič­noj pri­ja­vi op­tu­žu­je Hi­po ban­ku i nje­nu fak­to­ring kom­pa­ni­ju za fal­si­fi­ko­va­nje har­ti­ja od vri­jed­no­sti, od­no­sno mje­ni­ce i mje­nič­nog ovla­šće­nja, kao i za zlo­u­po­tre­bu slu­žbe­nog po­lo­ža­ja.
Po ri­je­či­ma Se­ni­ća, ra­di se o još jed­noj u ni­zu kri­vič­nih pri­ja­va ko­je su pod­ni­je­te zbog ne­za­ko­ni­tog po­stu­pa­nja Hi­po ban­ke i nje­ne fak­to­ring kom­pa­ni­je He­ta aset re­zo­lušn, li­ca po­ve­za­nog sa ban­kom.
Po ri­je­či­ma Se­ni­ća, u kri­vič­noj pri­ja­vi se na­vo­di ko­jim se sve ne­za­ko­ni­tim rad­nja­ma slu­ži Hi­po ban­ka, pre­ko svo­je fak­to­ring kom­pa­ni­je, ka­ko bi na­pla­ti­la ne­pra­vil­no utvr­đe­no po­tra­ži­va­nje od kli­je­na­ta.
– Uvi­dom u svo­ju do­ku­men­ta­ci­ju oprav­da­no sum­njam da su do­ku­men­ta na osno­vu ko­jih je do­ni­je­to rje­še­nje o iz­vr­še­nju – mje­ni­ca, mje­nič­no ovla­šće­nje – fal­si­fi­ko­va­na. Ra­ni­je je je­dan od kli­je­na­ta Hi­po ban­ke pod­nio kri­vič­nu pri­ja­vu Vr­hov­nom dr­žav­nom tu­ži­o­cu zbog istog ili slič­nog slu­ča­ja, a uvi­dom u do­ku­men­ta­ci­ju ne­kih kli­je­na­ta uoče­ne su iste ne­za­ko­ni­te rad­nje – re­kao je Se­nić.
On je na­gla­sio da se sa­mo na­la­zom vje­šta­ka fi­nan­sij­ske i gra­fo­lo­ške stru­ke mo­že utvr­di­ti da je u pra­vu.
– Kraj­nje je vri­je­me da se poč­ne sa če­šlja­njem do­ku­me­na­ta­ci­je i pro­vje­rom ra­da Hi­po ban­ke, ko­ja i da­lje mi­sli da je iz­nad za­ko­na. Zbog to­ga se ne tre­ba ču­di­ti za­što ban­ka u svim seg­men­ti­ma op­stru­i­ra pri­mje­nu Za­ko­na o kon­ver­zi­ji fra­na­ka u eure, zbog če­ga kli­jen­te di­je­li na pri­vi­le­go­va­ne i ne­pri­vi­le­go­va­ne, za­što u anek­se ugo­vo­ra uno­si ni­šta­ve od­red­be, ucje­nju­je kli­jen­te i još mno­go to­ga – re­kao je on.
Se­nić tvr­di da je ban­ka fal­si­fi­ko­va­la nje­go­vu mje­ni­cu, od­no­sno har­ti­ju od vri­jed­no­sti, što po kri­vič­nom za­ko­ni­ku pred­sta­vlja kri­vič­no dje­lo. Po nje­go­vim ri­je­či­ma, ban­ka je na­knad­no for­mi­ra­la mje­ni­cu i mje­nič­no ovla­šće­nje, što do­ka­zu­je po­da­tak da se u mje­nič­nom ovla­šće­nju na­vo­di broj ugo­vo­ra o kre­di­tu, sa ko­jim Se­nić ne­ma ni­ka­kve ve­ze. Mje­ni­ca je is­pu­nje­na su­prot­no čla­nu 3 Za­ko­na o mje­ni­ci, od­no­sno ne­ma pot­pi­sa tra­san­ta (ban­ke), a na mje­nič­nom ovla­šće­nju ne­ma ni pot­pi­sa ni pe­ča­ta ovla­šće­nog li­ca. Po­red to­ga, Se­nić tvr­di da na mje­nič­nom ovla­šće­nju ni­je nje­gov pot­pis, od­no­sno da je i on fal­si­fi­ko­van.
Se­nić je do­bio rje­še­nje o iz­vr­še­nju 7. sep­tem­bra ove go­di­ne na osno­vu vje­ro­do­sto­j­ne is­pra­ve, od­no­sno mje­ni­ce od 6. ju­na 2007. go­di­ne, za ko­ju tvr­di da je fa­lis­fi­kat, ko­jim se kli­jen­tu na­la­že da ban­ci upla­ti pre­o­sta­li dug. Na to rje­še­nje jav­nog iz­vr­ši­te­lja on je pod­nio pri­go­vor u za­kon­skom ro­ku. Se­nić je na­gla­sio i da je ban­ka su­prot­no Za­ko­nu o kon­ver­zi­ji pod­ni­je­la pred­log za izr­še­nje, ko­ji je jav­ni iz­vr­ši­telj usvo­jio, iako je za­kon pred­vi­đao ob­u­sta­vu svih rad­nji dok se utvr­di ta­čan iz­nos du­ga pri­mje­nom od­bred­bi tog za­ko­na. Za­kon pred­vi­đa da se pre­o­sta­li dug svih kli­je­na­ta, pa i onih či­ja su po­tra­ži­va­nja ustu­plje­na fak­to­ring kom­pa­ni­ji, od­no­sno sa ko­ji­ma je ban­ka ras­ki­nu­la ugo­vo­re, kon­ver­tu­je u eure po kur­su na dan skla­pa­nja ugo­vo­ra o kre­di­ti­ma, te da se na taj iz­nos pri­mi­je­ni go­di­šnja ka­ma­ta od 8,2 od­sto. Iz­nos ko­ji je na­ve­den u rje­še­nju o iz­vr­še­nju utvr­đen je bez pri­mje­ne Za­ko­na o kon­ver­zi­ji, pa je ban­ka Se­ni­ću ob­ra­ču­na­la dug po ugo­vo­ru či­ja je pri­mje­na upra­vo tim za­ko­nom tre­ba­la da se ob­u­sta­vi.J.V.

U Hr­vat­skoj na­ja­vlje­ne ka­zne zbog spor­nog anek­sa
Ustav­ni sud Hr­vat­ske pri­je ne­ko­li­ko da­na na­ja­vio je da je po­kre­nut po­stu­pak za ocje­nu ustav­no­sti za­ko­na o kre­dit­nim in­sti­tu­ci­ja­ma i po­tro­šač­kom kre­di­ti­ra­nju, ko­ji re­gu­li­šu i pi­ta­nje kon­ver­zi­je kre­di­ta u švaj­car­skim fran­ci­ma u eure. Do ko­nač­ne od­lu­ke Ustav­nog su­da oba za­ko­na, ko­ja su ospo­re­na, bi­će na sna­zi. Kli­jen­ti hr­vat­skih ba­na­ka ko­je su odo­bra­va­le kre­di­te u švaj­car­skim fran­ci­ma upo­zo­ri­li su na to da je u anek­si­ma ugo­vo­ra ko­je su do­bi­li na­ve­de­no da u slu­ča­ju ru­še­nja tih za­ko­na na Ustav­nom su­du, no­vo­pot­pi­sa­ni ugo­vor ne bi imao prav­ni uči­nak, za šta je iz Ustav­nog su­da po­tvr­đe­no da to ni­je re­gu­lar­no, pre­nio je Po­slov­ni hr.
Zbog spor­nog čla­na ko­ji su ban­ke sta­vi­le u anek­se ugo­vo­ra, ban­ke su du­žne da kli­jen­ti­ma u Hr­vat­skoj do­sta­ve no­ve anek­se, ili će bi­ti ka­žnje­ne od stra­ne Mi­ni­star­stva fi­nan­si­ja i Hr­vat­ske na­rod­ne ban­ke.
Isti član pred­vi­đen je i anek­si­ma ugo­vo­ra ko­je je Hi­po ban­ka po­nu­di­la naj­ve­ćem bro­ju kli­je­na­ta u Cr­noj Go­ri, a nji­me je pred­vi­đe­no da su u slu­ča­ju da Ustav­ni sud pro­gla­si Za­kon o kon­ver­zi­ji ne­u­stav­nim kli­jen­ti du­žni da kre­dit vra­ća­ju ve­zu­ju­ći se za skok, od­no­sno pad fran­ka.