Is­tra­ži­va­nje naf­te i ga­sa u cr­no­gor­skom pod­mor­ju po­če­će usko­ro, jer je Vla­da ne­dav­no pot­pi­sa­la ugo­vo­re sa ita­li­jansko-ru­skim kon­zor­ci­ju­mom Eni i No­va­tek. Jav­nost je po pi­ta­nju ovog pro­jek­ta po­di­je­lje­na i dok tu­ri­stič­ki po­sle­ni­ci i NVO sek­tor sma­tra­ju da će naft­ne plat­for­me ne­ga­tiv­no uti­ca­ti na tu­ri­zam i ži­vot­nu sre­di­nu, iz Mi­ni­star­stva eko­no­mi­je uvje­ra­va­ju da tu­ri­zam i eks­plo­a­ta­ci­ja naf­te i ga­sa idu za­jed­no.
Pro­fe­sor Ra­de Rat­ko­vić sma­tra da zbog naf­te i ga­sa Vla­da ne bi smje­la ugro­ža­va­ti tu­ri­zam.
– Bu­duć­nost ne pri­pa­da kla­sič­nim go­ri­vi­ma, već ob­no­vlji­vim iz­vo­ri­ma ener­gi­je. Za­la­ga­nje za kla­sič­ne ener­gen­te je vra­ća­nje pro­šlo­sti, a ne put u svje­tlu bu­duć­nost. Ne­po­sred­no pri­je ka­ta­stro­fal­nog ze­mljo­tre­sa 1979. go­di­ne eki­pa is­tra­ži­va­ča je spro­ve­la is­tra­ži­va­nje naf­te i pli­na na pri­mor­ju. Naj­ve­ća bu­šo­ti­na je bi­la u Bu­lja­ri­ci, a re­zul­ta­ti su po­ka­za­li da ne tre­ba oče­ki­va­ti odr­ži­ve iz­vo­re naf­te i pli­na da bi bi­la is­pla­ti­va nje­go­va eks­plo­a­ta­ci­ja. Is­tra­ži­va­nje će ne­mi­nov­no pro­iz­ve­sti bu­ku i za­ga­đe­nje mo­ra i va­zdu­ha. Uz to po­sto­ji ri­zik da du­go­go­di­šnja se­i­zmič­ka is­pi­ti­va­nja i bu­šo­ti­ne mo­gu is­pro­vo­ci­ra­ti po­tre­se na ovom iz­ra­zi­to tru­snom pod­ruč­ju, kao i iz­li­ve tok­sič­nog ot­pa­da i naft­ne mr­lje. Ovo je sa­svim do­volj­no da se za­klju­či da je ovaj po­du­hvat ri­zi­čan u eko­lo­škom, so­ci­jal­nom i eko­nom­skom po­gle­du i da mo­že iza­zva­ti ne­sa­gle­di­ve po­sle­di­ce po odr­ži­vost i raz­voj tu­ri­zma. Ri­zik je, ako do­đe do eks­plo­a­ta­ci­jem, vi­še­stru­ko ve­ći i du­go­roč­ni­ji – oci­je­nio je Rat­ko­vić za „Dan”.
Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, po­sto­ji ve­li­ki ri­zik da is­tra­ži­va­nje, kao i do­sa­da­šnja, da ne­ga­tiv­ne re­zul­ta­te.
– Ako is­tra­ži­va­nja po­tra­ju vi­še go­di­na, on­da će to bi­ti du­go­roč­na pri­jet­nja odr­ži­vo­sti tu­ri­zma. Svi­jest sa­vre­me­nih i bu­du­ćih tu­ri­sta po­ka­zu­je ve­li­ku sen­zi­bil­nost pre­ma odr­ži­vom raz­vo­ju i eko­lo­gi­ji, pa su tu­ri­sti ve­o­ma kri­tič­ki ras­po­lo­že­ni pre­ma fi­zič­kim in­ter­ven­ci­ja­ma na ži­vot­nu sre­di­nu. Is­tra­ži­va­nje će ne­mi­nov­no pro­iz­ve­sti du­go­go­di­šnju bu­ku i za­ga­đe­nje mo­ra, kop­na i va­zdu­ha, što će ne­ga­tiv­no uti­ca­ti na flo­ru i fa­u­nu na mo­ru i kop­nu, a po­seb­no na tu­ri­ste ko­ji će iz­bje­ga­va­ti ta­kve zo­ne – ob­ja­snio je Rat­ko­vić.
U slu­ča­ju da, ka­ko je na­veo, is­tra­ži­va­nja po­ka­žu da ima šan­si za eko­nom­sku eks­plo­a­ta­ci­ju, on­da bi krup­ni ka­pi­tal for­si­rao naft­nu in­du­stri­ju na ra­čun tu­ri­zma, što bi bio je­dan od sna­žnih fak­to­ra de­va­sta­ci­je tu­ri­stič­kih re­sur­sa i tu­ri­stič­ke dje­lat­no­sti.
– Osim to­ga, re­ze­r­ve naf­te su, po pri­ro­di stva­ri, ogra­ni­če­ne, pa se po­sta­vlja pi­ta­nje što će bi­ti sa na­šom eko­no­mi­jom i dru­štvom ka­da se re­zer­ve is­cr­pe. Na­su­prot to­me, tu­ri­stič­ki re­sur­si, ako se nji­ma upra­vlja na odr­živ na­čin su vje­či­ti i do­no­si­će eko­nom­ski im­pakt du­gi niz go­di­na, de­ce­ni­ja, vje­ko­va. Ako kom­pa­ri­ra­mo du­go­roč­ne dru­štve­ne i eko­nom­ske ko­ri­sti od tu­ri­zma, na­spram oče­ki­va­nih ko­ri­sti od naf­te, on­da je ne­sum­nji­vo ogrom­na pred­nost na stra­ni tu­ri­zma – za­klju­čio je Rat­ko­vić.
U Mi­ni­star­stvu eko­no­mi­je dru­ga­či­jeg su mi­šlje­nja. Oni uka­zu­ju da tu­ri­zam i pro­iz­vod­nja ugljo­vo­do­ni­ka mo­gu upo­re­do da se raz­vi­ja­ju i da do­sa­da­šnje bu­šo­ti­ne u po­sled­njih 50 go­di­na ni­je­su ima­le ne­ga­ti­van uti­caj na tu­ri­zam.
– Od 1949. do 1966. go­di­ne iz­bu­še­no je 16 is­tra­žnih bu­šo­ti­na u kon­ti­nen­tal­nom di­je­lu CG. Ju­go­pe­trol je 1973. go­di­ne pre­u­zeo is­tra­ži­va­nja ugljo­vo­do­ni­ka. Tri bu­šo­ti­ne su iz­bu­še­ne na mo­ru: JJ-1 4.750 me­ta­ra du­bi­ne, JJ-2 3,7 hi­lja­da me­ta­ra du­bi­ne i JJ-3 4.606 me­ta­ra, dok je bu­šo­ti­na Uk-1 5.309 me­ta­ra iz­bu­še­na u ne­po­sred­noj bli­zi­ni oba­le. Svje­do­ci smo da ove ak­tiv­no­sti ni­su ima­le nik­kav uti­caj na tu­ri­zam. Ugo­vo­rom sa Eni i No­va­tek, pred­vi­đe­ne su dvi­je is­tra­žne bu­šo­ti­ne – na­ve­li su iz Mi­ni­star­stva eko­no­mi­je.
Pre­ma nji­ho­vim ri­je­či­ma, u Ja­dra­nu se naf­ta i gas is­tra­žu­ju i pro­iz­vo­de vi­še od 40 go­di­na i tre­nut­no ima pre­ko hi­lja­du i po is­tra­žnih i pro­iz­vod­nih plat­for­mi. Na­ve­li su pri­mje­re Ita­li­je, Hr­vat­ske, Al­ba­ni­je, Gr­čke, San­ta Bar­ba­re u Ka­li­for­ni­ji, Uje­di­nje­nog Kra­ljev­stva, Re­pu­bli­ke Ir­ske, Sje­ver­ne Ir­ske i nji­ho­va is­ku­stva u is­tra­ži­va­nju naf­te.
– Broj­ni su pri­mje­ri kod nas i u svi­je­tu gdje se tu­ri­zam i pro­iz­vod­nja ugljo­vo­do­ni­ka ne­sme­ta­no upo­re­do raz­vi­ja­ju. To je i su­šti­na odr­ži­vog raz­vo­ja – upo­red­ni raz­voj svih ras­po­lo­ži­vih re­sur­sa – za­klju­či­li su iz Mi­ni­star­stva eko­no­mi­je.
Iz­vr­šna di­rek­to­ri­ca NVO Grin ho­um Na­ta­ša Ko­va­če­vić je ka­za­la da je Vla­da na­pra­vi­la li­ce­mje­ran po­tez pot­pi­sav­ši ugo­vo­re sa Eni i No­va­te­kom u go­di­ni ka­da se 200 ze­ma­lja oba­ve­za­lo spo­ra­zu­mom o kli­mi da na­pu­šta­ju po­ste­pe­no ko­ri­šće­nje fo­sil­nih iz­vo­ra.
– Is­tra­ži­va­nja po­ve­ća­va­ju opa­snost od in­du­ko­va­nih ze­mljo­tre­sa u već se­i­zmo­lo­ški eks­trem­no osje­tlji­vom pod­ruč­ju Cr­ne Go­re. Na­su­prot ovo­me ima­mo tu­ri­zam i za­ga­ran­to­va­nih 800 mi­li­o­na go­di­šnje, ko­ji pred­sta­vlja­ju 23 od­sto BDP-a, sa ten­den­ci­jom ra­sta na 31 od­sto do 2025. ko­ji bi mo­gao za­po­šlja­va­ti 75 hi­lja­da lju­di. Ugro­ža­va­nje tu­ri­zma naft­nim plat­for­ma­ma, za­ga­đe­nji­ma i to­tal­na mo­gu­ća de­struk­ci­ja pri­mor­skih gra­do­va i eko­no­mi­je je su­i­ci­dan i su­lud pro­je­kat – is­ta­kla je Ko­va­če­vić.
Eni i No­va­tek će tra­ži­ti naf­tu i gas na pod­ruč­ju ko­je pri­pa­da op­šti­ni Ul­cinj.
D.M.


Bez nad­zo­ra

Cr­na Go­ra ne­ma ni­ti ljud­ske ka­pa­ci­te­te ni­ti opre­mu za nad­zor i kon­tro­lu naft­nih i ga­snih ope­ra­ci­ja, već smo pre­pu­šte­ni na vo­lju in­ve­sti­to­ru ko­ji je za­bi­lje­žio čak 471 ha­zard u ve­zi sa cu­re­njem naf­te u 2013. go­di­ni, dok je ove go­di­ne uhap­še­no šest rad­ni­ka ENI-aja u re­gi­o­nu Ba­zi­li­ka­ta, Ita­li­ja, ko­ji su op­tu­že­ni za šver­co­va­nje in­du­strij­skog ot­pa­da sa plat­for­mi, ka­za­la je Ko­va­če­vi­će­va.
– Pi­ta­nje je šta mo­že­mo oče­ki­va­ti u Cr­noj Go­ri ko­ja za­vi­si od ma­le 300 ki­lo­me­ta­ra du­ge oba­le, od ko­je za­vi­si naj­ma­nje 25 hi­lja­da lo­kal­nih ho­te­li­je­ra, ugo­sti­te­lja, ri­ba­ra – na­ve­la je ona.


Mr­lja bi za 20 mi­nu­ta sti­gla do oba­le

Ko­va­če­vić je na­ve­la da je Ja­dran­sko mo­re ma­lo i za­tvo­re­no i da se u nje­mu vo­de spo­ro mi­je­nja­ju.
– Ni­smo mi Ita­li­ja ko­ja ima 5.000 ki­lo­me­ta­ra oba­le od ko­je po­la ne­ma ni­ka­kvih pre­di­spo­zi­ci­ja za tu­ri­zam, ni­ti Grč­ka sa 15 hi­lja­da ki­lo­me­ta­ra. Slo­bod­ne pro­cje­ne su da bi even­tu­al­na naft­na mr­lja raz­mje­ra onih pri­li­kom in­ci­den­ta u Mek­sič­kom za­li­vu za ma­nje od 20 mi­nu­ta do­spje­la do oba­le na­kon če­ga su šte­te bes­po­vrat­ne – oci­je­ni­la je Ko­va­če­vić.