Po­ve­ća­nje ne­za­po­sle­no­sti, ne­li­kvid­nost pri­vred­nih dru­šta­va, ne­lo­jal­na kon­ku­ren­ci­ja, te eks­pan­zi­ja po­slo­va­nja u si­voj zo­ni, bi­će sa­mo ne­ki od ne­ga­tiv­nih efe­ka­ta ko­ji će po­go­di­ti cr­no­gor­sku eko­no­mi­ju na­kon po­ve­ća­nja sto­pe PDV-a sa 19 na 21 od­sto. To su sa­op­šti­li pri­vred­ni­ci na ju­če­ra­šnjoj sjed­ni­ci uprav­nog od­bo­ra Pri­vred­ne ko­mo­re (PKCG) na ko­joj je pri­su­stvo­vao i pre­mi­jer Du­ško Mar­ko­vić sa re­sor­nim mi­ni­stri­ma.
Pri­vred­ni­ci su ras­pra­vu o do­ku­men­tu ana­li­za fi­ska­li­te­ta na na­ci­o­nal­nom i lo­kal­nom ni­vou is­ko­ri­sti­li da upo­zna­ju pred­stav­ni­ke Vla­de sa pro­ble­mi­ma u po­slo­va­nju.
Vla­snik Me­sne in­du­stri­je „Go­ra­no­vić” Đor­đi­je Go­ra­no­vić uka­zao je na ve­li­ke pro­ble­me ko­je nje­go­va kom­pa­ni­ja ima na lo­kal­nom ni­vou. Osvr­nuo se i na na­ja­vlje­no po­ve­ća­nje PDV-a sa 19 na 21 od­sto, što će, pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, uti­ca­ti na li­kvid­nost kom­pa­ni­ja i po­ve­ća­ti zo­nu si­ve eko­no­mi­je.
– Ima­mo ve­li­ki pro­blem u Nik­ši­ću gdje se na­la­ze na­ši po­slov­ni pro­sto­ri. Za­kon pro­pi­su­je da po­rez na ne­po­kret­no­sti u ko­ji­ma se oba­vlja pro­zvod­nja hra­ne tre­ba da je nu­la od­sto, me­đu­tim, či­nje­ni­ca je da je u prak­si dru­ga­či­je i da mi pla­ća­mo po­rez na te ne­po­kret­no­sti. Ta­ko­đe, na­ja­vlje­no po­ve­ća­nje sto­pe PDV-a će uti­ca­ti na naj­si­ro­ma­šni­je gra­đa­ne ima­ju­ći u vi­du da oni naj­vi­še ko­ri­ste me­sne pre­ra­đe­vi­ne – re­kao je Go­ra­no­vić.
Di­rek­tor plje­valj­skog Rud­ni­ka uglja Sla­vo­ljub Po­pa­dić je ka­zao da je neo­p­hod­no ri­je­ši­ti pi­ta­nje po­re­za na ne­po­kret­no­sti na lo­kal­nom ni­vou.
– Dok sam ra­dio u jed­noj te­le­ko­mu­ni­ka­ci­o­noj kom­pa­ni­ji, na­pla­ći­vao se po­rez na ka­blo­ve ko­ji su se na­la­zi­li is­pod ze­mlje. Zna­lo se da je to ne­za­ko­ni­to, ali su oni ima­li mo­guć­nost pri­nud­ne na­pla­te i za­to su to i ra­di­li. Ta­kvim stva­ri­ma se mo­ra sta­ti na­kraj – po­ru­čio je Po­pa­dić.
Di­rek­tor i osni­vač kom­pa­ni­je Ve­le­teks Vla­sti­mir Go­lu­bo­vić je is­ta­kao da će ve­će po­re­ske sto­pe, ma ko­li­ko uti­ca­le na pu­nje­nje bu­dže­ta, ima­ti ne­ga­tiv­ne efek­te na ma­kro­e­ko­nom­ske po­ka­za­te­lje.
– Či­nje­ni­ca je da će po­ve­ća­nje po­re­ske sto­pe po­ve­ća­ti ne­za­po­sle­nost, po­spje­ši­ti si­vu eko­no­mi­ju i za­to je po­treb­no ura­di­ti no­vu ana­li­zu – na­gla­sio je Go­lu­bo­vić.
Vla­snik kom­pa­ni­je „Če­le­bić” To­mo Če­le­bić na­veo je da je bit­na stvar efi­ka­snost do­no­še­nja od­lu­ka kod lo­kal­nih i dr­žav­nih in­sti­tu­ci­ja.
– Ne­ka­da in­ve­sti­ci­je zbog jed­nog pa­pi­ra bu­du sto­pi­ra­ne. Zna­mo da in­ve­sti­ci­je ge­ne­ri­šu za­po­šlja­va­nje, i to tre­ba da nam bu­de pri­o­ri­tet ima­ju­ći u vi­du broj ne­za­po­sle­nih u dr­ža­vi – oci­je­nio je Če­le­bić.
Pre­mi­jer Du­ško Mar­ko­vić je is­ta­kao da bi pri­vred­ni­ci tre­ba­lo da se ba­ve pro­ble­mi­ma ko­ji su sa­da ak­tu­el­ni, a ne na­ja­vlje­nim po­ve­ća­njem PDV-a, jer se, pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, mo­že de­si­ti da Vla­da od­u­sta­ne od po­ve­ća­nja PDV-a.
– Osta­vi­li smo šest mje­se­ci da sa­gle­da­va­mo sve aspek­te te od­lu­ke, dok ona ne bu­de im­ple­men­ti­ra­na, od­no­sno uve­de­na u naš fi­nan­sij­ski si­stem. Na­ma je 15 ili 20 mi­li­o­na eura u ovoj go­di­ni za bu­džet, da smo po­ve­ća­li PDV od 1. ju­la, bi­lo ka­pi­tal­no va­žno. Ali smo re­kli ne, ovu od­lu­ku od­la­že­mo za 2018. Ura­di­će­mo sve dru­go da bi­smo obez­bi­je­di­li odr­ži­vost na­šeg bu­dže­ta u ovoj go­di­ni i na­pla­ti­li do­dat­nih 127 mi­li­o­na eura, ko­je su nam neo­p­hod­ne u ovoj go­di­ni, da bi­smo u 2018. go­di­ni, ka­da bu­de­mo od­lu­či­va­li ili za­ko­nom uvo­di­li ovu mje­ru, vi­dje­li da li smo sve do­bro od­mje­ri­li i da li ima mo­guć­no­sti za ko­rek­ci­ju. Pa evo i da bu­dem kraj­nji op­ti­mi­sta mo­žda i od­u­sta­ne­mo od po­ve­ća­nja PDV-a – re­kao je Mar­ko­vić. B.Ma.


Na­me­ta ne fa­li

Ana­li­zom fi­ska­li­te­ta na na­ci­o­nal­nom i lo­kal­nom ni­vou utvr­đe­no je da su pri­vred­ni­ci op­te­re­će­ni broj­nim na­me­ti­ma ko­je pro­pi­su­ju oba ni­voa vla­sti, od­no­sno dr­žav­ni i lo­kal­ni, a ko­ji znat­no op­te­re­ću­ju nji­ho­vo po­slo­va­nje i ote­ža­va­ju op­sta­nak.
– Sva­ki ni­vo vla­sti pro­pi­su­je od­re­đe­ne na­me­te ko­ji či­ne sred­stva bu­dže­ta pri­pa­da­ju­ćeg ni­voa vla­sti, te se vr­lo če­sto de­ša­va da se u uslo­vi­ma ogra­ni­če­nih be­džet­skih sred­sta­va pri­bje­ga­va de­fi­ni­sa­nju no­vih ili po­ve­ća­nju iz­no­sa po­sto­je­ćih fi­skal­nih na­me­ta bez ana­li­za nji­ho­vih uti­ca­ja na pri­vre­du. Naj­če­šća op­te­re­će­nja pred­sta­vlja­ju ad­mi­ni­stra­tiv­ne tak­se, do­pri­no­si lo­kal­nim tu­ri­stič­kim or­ga­ni­za­ci­ja­ma i slič­no – na­ve­de­no je u do­ku­men­tu.