Cr­na Go­ra je po­red Sr­bi­je je­di­na od ze­mlja biv­še SFRJ koje ne­ma­ju raz­voj­nu ban­ku. Ma­ke­do­ni­ja, Hr­vat­ska, Slo­ve­ni­ja i Bo­sna i Her­ce­go­vi­na go­di­na­ma una­zad ima­ju raz­voj­nu ban­ku, ko­je ne­ke od par­ti­ja u vla­sti i opo­zi­ci­ji ima­ju u svo­jim pro­gra­mi­ma. Raz­voj­na ban­ka tre­ba da pod­sti­če raz­voj ze­mlje i obez­bje­đu­je ve­ća i po­volj­ni­ja sred­stva usmje­re­na na raz­voj, pri­je sve­ga ne­raz­vi­je­nih pod­ruč­ja. Dr­ža­va, od­no­sno Vla­da, me­đu­tim, ne po­ka­zu­je in­te­re­so­va­nje da osnu­je ova­kvu ban­kar­sku in­sti­tu­ci­ju.
– U ovom tre­nut­ku ne raz­ma­tra se op­ci­ja osni­va­nja raz­voj­ne ban­ke, s ob­zi­rom na to da dr­ža­va ak­tu­el­ne po­tre­be i funk­ci­je u ovom do­me­nu ostva­ru­je pre­ko In­ve­sti­ci­o­no-raz­voj­nog fon­da (IRF) – ka­za­li su iz Mi­ni­star­stva fi­nan­si­ja (MF).
Sa nji­ho­vim mi­šlje­njem je sa­gla­san i eko­nom­ski ana­li­ti­čar Pre­drag Dre­cun. On sma­tra da dr­ža­va u do­broj mje­ri dje­lu­je pre­ko IRF-a i na taj na­čin pod­sti­če raz­voj ma­lih i sred­njih pred­u­ze­ća.
– Osni­va­nje no­ve dr­žav­ne ban­ke bio bi vre­men­ski i teh­nič­ki kom­pli­ko­van pro­ces, a ni na­ši me­đu­na­rod­ni fi­nan­sij­ski part­ne­ri ne bi to po­dr­ža­li. Za­to dr­ža­va dje­lu­je kroz IRF – ka­zao je Dre­cun.
Tre­ba­lo bi, ka­ko je pojasnio, raz­mo­tri­ti ko­ji bi in­te­res dr­ža­ve bio da osnu­je ban­ku.
– Da li je to re­gu­la­ci­ja ka­mat­ne sto­pe, va­lo­riza­ci­ja po­ten­ci­ja­la, sma­nje­nje ne­za­po­sle­no­sti ili još mno­go mo­gu­ćih ci­lje­va... Od­lu­či­li smo se da svo­je po­ten­ci­ja­le raz­vi­ja­mo kroz tr­ži­šne me­ha­ni­zme, a ne kroz pla­no­ve i ana­li­tič­kim oru­đi­ma. Za­to bi bi­lo ne­po­pu­lar­no da dr­ža­va ima svo­ju ban­ku jer bi mo­ra­la da dr­ži re­la­tiv­no vi­so­ke ka­mat­ne sto­pe na pla­sma­ne, kao dru­ge ban­ke, a to je glav­ni pri­go­vor ko­mer­ci­jal­nim ban­ka­ma. Ako bi sni­zi­la ka­mat­ne sto­pe, on­da bi ta ban­ka bi­la u zo­ni gu­bi­ta­ka. Ban­ke se mo­ra­ju ba­vi­ti i de­po­zit­nim po­slo­vi­ma, pa bi dr­žav­na ban­ka mo­ra­la da pla­ća i pa­siv­ne ka­ma­te – oci­je­nio je Dre­cun.
On je na­gla­sio da ve­li­ke dr­ža­ve i te ka­ko ima­ju svo­je ban­ke jer se to po­ka­za­lo ko­ri­snim u ne­kim kri­znim tre­nu­ci­ma, ali to mo­gu sa­mo bo­ga­te dr­ža­ve.
– Kad bi dr­ža­va ima­la ban­ku gu­bi­ta­ka od­mah bi bi­la kri­ti­ko­va­na za­što na te­ret gra­đa­na dr­ži ban­ku. Za­to smatram da je IRF do­bar okvir uzi­ma­ju­ći u ob­zir na­šu si­tu­a­ci­ju. IRF je pla­si­rao oko 200 mi­li­o­na eura što je im­pre­si­van po­da­tak. To je mno­go vi­še od po­lo­vi­ne ba­na­ka. Prak­tič­no je je­di­na raz­li­ka što IRF ne vr­ši sku­plja­nje de­po­zi­ta. Dru­gi raz­log za­što mi­slim da bi dr­žav­na ban­ka bi­la upit­na je­ste to što mi ko­ri­sti­mo tu­đu va­lu­tu, što dru­gim ri­je­či­ma ka­za­no zna­či da mo­ra­mo da je za­ra­di­mo. Sve u sve­mu, za­sad je IRF do­vo­ljan – za­klju­čio je Dre­cun.
Sa njim ni­je sa­gla­san pot­pred­sjed­nik De­mo­kra­ta Mo­mo Ko­pri­vi­ca ko­ji sma­tra da je Cr­noj Go­ri neo­p­ho­dan te­me­ljan pre­o­bra­žaj eko­nom­skog si­ste­ma.
– IRF je lo­še rje­še­nje ko­je tre­ba za­mi­je­ni­ti dr­žav­nom raz­voj­nom ban­kom. Za raz­li­ku od po­li­ti­zo­va­nog IRF-a, dr­žav­na raz­voj­na ban­ka ima­la bi ne­za­vi­sni i kor­po­ra­tiv­no usmje­ren me­nadž­ment, kao i pro­ce­du­re oslo­bo­đe­ne po­li­tič­kog uti­ca­ja i objek­tiv­ne kri­te­ri­ju­me za do­dje­lu fi­nan­sij­skih sred­sta­va. U po­re­đe­nju sa IRF-om, dr­žav­na raz­voj­na ban­ka bi ga­ran­to­va­la efi­ka­sni­je i pro­fe­si­o­nal­ni­je upra­vlja­nje fi­nan­sij­skim sred­stvi­ma, nji­ho­vo bo­lje usmje­ra­va­nje u raz­voj­ne pro­jek­te, ali i ma­nji ri­zik od na­ra­sta­nja za­du­že­no­sti dr­ža­ve – ka­zao je Ko­pri­vi­ca.A.Đ.


Re­žim ne po­ka­zu­je vo­lju

Ko­pri­vi­ca je na­gla­sio da tro­de­ce­nij­ski re­žim ni­kad ni­je po­ka­zao vo­lju za kon­cep­tom raz­voj­ne ban­ke.
– To iz raz­lo­ga što mu tre­ba kla­sič­ni par­tij­sko-oli­gar­hij­ski ka­pi­ta­li­zam, u ko­jem se fa­vo­ri­ti re­ži­ma, li­ca bez zna­nja i pro­duk­tiv­nog pred­u­zet­nič­kog du­ha, la­ko i br­zo bo­ga­te uz do­slu­he i di­lo­ve, te ne­kon­tro­li­sa­no eks­plo­a­ti­šu rad­nu sna­gu i pri­rod­ne re­sur­se. Oni zna­ju da dje­lo­va­nje raz­voj­ne ban­ke ja­ča pri­vre­du i in­ten­zi­vi­ra kon­ku­ren­ci­ju, a ure­đe­na i po­šte­na kon­ku­rent­ska utak­mi­ca u na­pred­noj pri­vre­di je smrt­ni ne­pri­ja­telj re­žim­skih fa­vo­ri­ta ko­ji te­že mo­no­po­li­za­ci­ji i kar­te­li­za­ci­ji do­ma­ćeg tr­ži­šta na ko­jem bi oni osta­li do­mi­nant­ni igra­či – oci­je­nio je Ko­pri­vi­ca.