Građani u Crnoj Gori su taoci vladine politike u energetskom sektoru, zbog koje plaćaju najskuplju struju, jedna je od poruka sa jučerašnje javne debate u EU info centru, koju su organizovale nevladine organizacije MANS i Grin houm uoči Ministarske konferenciuje o čistoj energetskoj tranziciji na zapadnom Balkanu.
Nevladine organizacije iz Crne Gore i regiona juče su predstavile plan vlada država regiona u vezi gradnje malih i velikih hidroelektrana.
Koordinatorka za istraživanja u MANS-u
Ines Mrdović poručila je da budućim generacijama na ovim prostorima treba nešto da ostane.
– Građani su postali taoci vladine pogrešne politike gradnje hidroelektrana. Danas vidimo da im za taj štetan biznis plaćamo po dva-tri puta skuplje cijene struje. Milioni po osnovu subvencija su završili u privatnim džepovima. Tražimo od Vlade Crne Gore da raskine ugovore za male hidroelektrane i da svi budući energetski ugovori moraju proći kontrolu od strane društva – rekla je Mrdovićeva.
Izvršna direktorka nevladine organizacije Grin houm
Nataša Kovačević kazala je da je od 2014. godine rađena regionalna energetska strategija.
– Dio te strategije je lista novih investicionih mogućnosti u regiji. Ova lista podrazumijeva gradnju četiri visoke brane na Morači i Komarnici. Takođe, podrazumijeva i pet hidroelektrana na slivu Neretve, kao i 27 na Savi. Ta lista sjutra neće biti usvojena, ali ona postoji kao namjera naših vlada u regionu. Od Slovenije do Grčke imamo 3.000 malih i velikih hidroelektrana koje bi trebalo da budu razvijane, od kojih se 1.000 nalazi u zaštićenom području – rekla je Kovačevićeva.
Istakla je da pruža podršku razvoju novih održivih izvora energije, ali ta promocija hidroelektrana više ne pije vodu.
Jovana Janjušević iz Centra za zaštitu i istraživanje ptica kazala je da bi potapanje rijeke Morače uzrokovalo velike probleme.
– Ovo područje je važno zbog staništa kamenjara, mozaičnog pejzaža. Ovakvim pristupom ugroziće se ne samo jedno, već tri natura područja – rekla Janjuševićeva.
Profesor na Prirodno-matematičkom fakultetu u Podgorici, biolog
Danilo Mrdak, istakao je da je ponosan što je Taru i Moraču već jednom odbranio od potencijalnog potapanja.
– Smatram da sam najponosniji na to što smo odbranili rijeke Taru i Moraču. Ako ja kao profesor Univerziteta ućutim, ko onda ima pravo da govori? Crna Gora je zadovoljila standard EU, nema više potrebe za izgradnju nijednog energetskog objekta – poručio je Mrdak. Sagovornici su se usaglasili da bi iz Ministarstva ekonomije morali zvanično da saopšte javnosti da su EU standardi kad su u pitanju održivi izvori energije ispunjeni.
Vl.O.
Dobar ekološki status mora da se očuvaProjektni koordinator WWF Adria
Milija Čabarkapa saopštio je da je od Slovenije do Albanije planiran veliki broj hidroelektrana, koje će imati veliki negativan uticaj na životnu sredinu.
– Posebno zabrinjavaju činjenice, kad je u pitanju gradnja projekta hidroelektrana na Morači, to što nema transparentnosti i nema procjene uticaja na životnu sredinu. Gradnja brana na Morači dovela bi do trajnog gubitka staništa, do promjene sedimenata, promjene hemijskog sastava vodotoka, ubijanja vrsta koje žive u tom vodotoku... – rekao je Čabarkapa.
Istakao je da Crna Gora mora poštovati legislativu EU.
– Dobar ekološki status treba da se očuva u skladu sa Direktivom o vodama. Vlada ne treba da podržava gradnju hidroelektrana – kazao je Čabarkapa.
)){kind=small}
