PI­ŠE: DR BRAN­KO BA­BIĆ


Na ovom mje­stu bi­će go­vo­ra o ge­ne­zi cr­no­gor­skih voj­nič­kih bar­ja­ka, o bar­ja­ci­ma i bar­jak­tar­skim gr­bo­vi­ma, a jed­nim di­je­lom i o po­lo­ža­ju i funk­ci­ji cr­no­gor­skih bar­jak­ta­ra, dok se o sve­mu ovo­me op­šir­ni­je mo­že pro­či­ta­ti u mo­joj knji­zi „Cr­no­gor­sko bar­jak­tar­stvo”, ko­ju sam iz­dao 2010. go­di­ne. Pri­je to­ga mi­slim da ne­će bi­ti ne­skrom­no da krat­ko iz­ne­sem svo­ju bi­o­gra­fi­ju sa bi­bli­o­gra­fi­jom:
Ro­đen sam 6.7.1928. go­di­ne u Spu­žu, Op­šti­na da­ni­lov­grad­ska od oca Mar­ka i maj­ke Ma­ri­je. U Spu­žu sam za­vr­šio če­tvo­ro­go­di­šnju osnov­nu ško­lu. Ni­žu gim­na­zi­ju za­vr­šio sam u Da­ni­lov­gra­du, a vi­šu u Pod­go­ri­ci 1947. go­di­ne. Di­plo­mi­rao sam 1949. go­di­ne na Vi­šoj pe­da­go­škoj ško­li na Ce­ti­nju (od­sjek isto­ri­ja i ge­o­gra­fi­ja), a 1957. go­di­ne di­plo­mi­rao sam na Fi­lo­sof­skom fa­kul­te­tu u Be­o­gra­du (isto­ri­ja). Dok­to­ri­rao sam isto­rij­ske na­u­ke 1977. go­di­ne na Fi­lo­sof­skom fa­kul­te­tu u Sa­ra­je­vu.
Pr­vo po­sta­vlje­nje za na­stav­ni­ka isto­ri­je i ge­o­gra­fi­je 1949. go­di­ne do­bio sam u Uči­telj­skoj ško­li u Nik­ši­ću, a isto­vre­me­no od 1950–1952. go­di­ne pre­da­vao sam ove pred­me­te u Osnov­noj ško­li u Nik­ši­ću. Bio sam 1953. i 1954. go­di­ne na­stav­nik isto­ri­je u Eko­nom­skom teh­ni­ku­mu (Sred­nja eko­nom­ska ško­la) u Ti­to­gra­du, a 1955. go­di­ne u In­du­strij­skoj ško­li u Ti­to­gra­du. 1956. go­di­ne bio sam di­rek­tor In­du­strij­ske ško­le u Va­re­šu (Bo­sna). U Osmo­go­di­šnjoj ško­li u Bu­dvi ra­dio sam od 1957–1961. go­di­ne. Go­di­ne 1962. ra­dio sam u Za­vo­du za una­pre­đe­nje škol­stva u svoj­stvu sa­vjet­ni­ka.
Od 1963–1973. go­di­ne vo­dio sam na­sta­vu na­ci­o­nal­ne isto­ri­je, od­no­sno isto­ri­je na­ro­da Ju­go­sla­vi­je na Vi­šoj pe­da­go­škoj ško­li na Ce­ti­nju i Pe­da­go­škoj aka­de­mi­ji u Nik­ši­ću. Od 1973–1976. go­di­ne bio sam di­rek­tor Sred­nje me­di­cin­ske ško­le na Ce­ti­nju i odje­lje­nja te ško­le u Pod­go­ri­ci. U Iz­vr­šnom od­bo­ru na Ce­ti­nju ra­dio sam od 1977–1982. go­di­ne. Po­seb­no sam se an­ga­žo­vao na pri­pre­ma­nju osni­va­nja Kul­tu­ro­lo­škog fa­kul­te­ta na Ce­ti­nju. Od 1982–1991. go­di­ne ra­dio sam kao van­red­ni i re­dov­ni uni­ver­zi­tet­ski pro­fe­sor (od 1987. go­di­ne), pre­da­ju­ći na­ci­o­nal­nu isto­ri­ju na Kul­tu­ro­lo­škom fa­kul­te­tu na Ce­ti­nju, a od 1984–1986. go­di­ne bio sam de­kan tog fa­kul­te­ta. Pen­zi­o­ni­sao sam se 4. ja­nu­a­ra 1991. go­di­ne.
Ho­no­rar­no sam vi­še go­di­na pre­da­vao isto­ri­ju u Me­di­cin­skoj ško­li. Krat­ko vri­je­me iz­vo­dio sam na­sta­vu isto­ri­je u kla­sič­nom odje­lje­nju Gim­na­zi­je u Pod­go­ri­ci, kao i u ne­ko­li­ko odje­lje­nja Gim­na­zi­je na Ce­ti­nju.
Uče­snik sam NOR-a i ak­ti­vi­sta u dru­štve­no-po­li­tič­kom i kul­tur­nom ži­vo­tu. Bi­ran sam za čla­na Sa­vje­ta za pro­svje­tu NRCG, čla­na upra­ve Dru­štva isto­ri­ča­ra, za­tim za pred­sjed­ni­ka Sa­vje­ta Pe­da­go­ške aka­de­mi­je, čla­na film­skog sa­vje­ta „Lov­ćen-fil­ma”, pred­sjed­ni­ka Iz­da­vač­kog sa­vje­ta IŠ­RO „Obod” i ne­kih dru­gih or­ga­ni­za­ci­ja i ti­je­la, kao i pred­sjed­ni­ka rad­ne gru­pe pri Ko­mi­te­tu za od­no­se sa ino­stran­stvom (za po­lo­žaj na­ci­o­nal­nih ma­nji­na – Sr­ba i Cr­no­go­ra­ca u Al­ba­ni­ji), čla­na Ko­mi­si­je SFRJ za do­dje­lu na­gra­de AV­NOJ-a i pred­sjed­ni­ka Rad­ne gru­pe za otva­ra­nje Kul­tu­ro­lo­škog fa­kul­te­ta na Ce­ti­nju i slič­no.
Pre­ko 60 go­di­na ba­vio sam se sa­ku­plja­njem sta­ri­na i imao bo­ga­tu ko­lek­ci­ju.
U svom rad­nom vi­je­ku do­bi­jao sam za­pa­že­na pri­zna­nja za uspje­he u na­stav­nom, kao i u dru­štve­nom ra­du. Kao na­stav­nik do­bi­jao sam ocje­ne na­ro­či­to se is­ti­če, kao i dva van­red­na plat­na raz­re­da i ti­me se u ma­te­ri­jal­nim pri­ho­di­ma iz­jed­na­čio sa pro­fe­so­ri­ma. Od­li­ko­van sam i or­de­nom ra­da. Kao pro­fe­sor, di­rek­tor i de­kan za iz­van­red­ne re­zul­ta­te u obra­zo­va­nju i vas­pi­ta­nju do­bio sam naj­ve­će re­pu­blič­ko pri­zna­nje u pro­svje­ti – na­gra­du „Ok­to­ih”.
Na­sto­jao sam da u vas­pit­no-obra­zov­noj dje­lat­no­sti ra­dim sa vo­ljom, sa­vje­sno i struč­no, sa sr­cem i du­šom. Funk­ci­o­ni­sao sam sa za­do­volj­stvom, ozbilj­no­šću i uspje­šno. Uče­ni­ci i stu­den­ti su po­što­va­li pro­fe­so­ra i nje­gov rad i sa vo­ljom i sa­vje­sno po­sti­za­li so­li­dan uspjeh, na mo­je ve­li­ko za­do­volj­stvo i po­što­va­nje pre­ma nji­ma. Pri­jat­na su mi sje­ća­nja i uspo­me­ne na njih i oni će bi­ti u mom sr­cu do kra­ja ži­vo­ta.
Upo­re­do sa vas­pit­no-obra­zov­nim, ba­vio sam se i na­uč­no-is­tra­ži­vač­kim ra­dom. Na­pi­sao sam i ob­ja­vio vi­še de­se­ti­na stu­di­ja, čla­na­ka i pri­lo­ga, pre­te­žno na osno­vu neo­bja­vlje­ne ar­hiv­ske gra­đe. Pred­met mog pro­u­ča­va­nja su ne­ke te­me iz di­plo­mat­ske, po­li­tič­ke, voj­ne i kul­tur­ne isto­ri­je Cr­ne Go­re po­sled­njih de­ce­ni­ja XIX i po­čet­ka XX vi­je­ka. Evo ne­kih ra­do­va: „Od­red Cr­no­go­ra­ca u me­đu­na­rod­noj slu­žbi na Kri­tu (1897–1899.)”– IZ, 1965; „Kan­di­da­tu­ra voj­vo­de Bo­ža Pe­tro­vi­ća za gu­ver­ne­ra Kri­ta 1897”– IZ, 1966; „De­mo­li­ra­nje nik­šić­ke Ak­ci­o­nar­ske štam­pa­ri­je i pre­sta­nak iz­la­že­nja Na­rod­ne mi­sli, 1907” – Go­di­šnjak Pe­da­go­ške aka­de­mi­je u Nik­ši­ću, 1969; „Štrajk i de­mon­stra­ci­je ce­tinj­skih sred­njo­ško­la­ca1912–1913” – Go­di­šnjak PA 1972; „Otva­ra­nje gim­na­zi­ja u Cr­noj Go­ri 1913/1914” – Go­di­šnjak PA, 1973; „Mi­gra­ci­je sta­nov­ni­štva no­vo­o­slo­bo­đe­nih kra­je­va Cr­ne Go­re 1912–1915” – Ju­go­slo­ven­ski isto­rij­ski ča­so­pis, 1973; „Pri­log pro­u­ča­va­nju po­lo­ža­ja her­ce­go­vač­kih iz­bje­gli­ca 1875–1878” – CA­NU, 1978; „No­vac u Cr­noj Go­ri do I svjet­skog ra­ta” – Gla­snik Ce­tinj­skih mu­ze­ja XV, 1987. i dru­go. Po­seb­no is­ti­čem rad „Cr­no­gor­ska voj­ska” od 150 stra­ni­ca tek­sta, ob­ja­vljen kao felj­ton u „Po­bje­di” u sep­tem­bru i po­čet­kom ok­to­bra 1979. I uop­šte, naj­ve­ći broj mo­jih ra­do­va od­no­si se na te­mu cr­no­gor­ske voj­ske. Ob­ra­đe­no je (na osno­vu ar­hiv­skih fon­do­va DACG) vi­še te­ma o na­o­ru­ža­va­nju cr­no­gor­ske voj­ske (pet čla­na­ka: tri si­ste­ma pu­ša­ka, sa­blje i re­vol­ve­ri i top­ni­štvo), za­tim o štraj­ku rad­ni­ka Voj­no-oru­žne ra­di­o­ni­ce, „Bun­tu” pi­to­ma­ca Pje­ša­dij­ske pod­o­fi­cir­ske ško­le u Pod­go­ri­ci, osni­va­nju voj­nog sa­ni­te­ta u Cr­noj Go­ri i dru­go.
Na­pi­sao sam je­dan udž­be­nik i pet mo­no­gra­fi­ja ob­ja­vlje­nih ovim re­dom: Po­li­ti­ka Cr­ne Go­re u no­vo­o­slo­bo­đe­nim kra­je­vi­ma 1912–1914. go­di­ne (mo­ja dok­tor­ska di­ser­ta­ci­ja) – „Obod”, „Po­bje­da” – Ce­ti­nje 1984; Gr­bo­vi i za­sta­ve u Cr­noj Go­ri (gr­bov­ni sim­bo­li – dvo­gla­vi orao u Cr­noj Go­ri do 1916. go­di­ne) – IV­PE, Ce­ti­nje 2005; Krit­ski od­red – The Cre­te unit (mi­rov­na mi­si­ja Cr­no­go­ra­ca na Kri­tu 1897–1899) – CID, Pod­go­ri­ca, 2006; Spuž i nje­go­va oko­li­na (od pra­i­sto­ri­je do 1879. go­di­nem – dug za­vi­ča­ju), IV­PE, Ce­ti­nje, 2007. Knji­gu „Cr­no­gor­sko bar­jak­tar­stvo” (naj­e­mi­nent­ni­ji pred­stav­ni­ci slo­bo­dar­skog du­ha Cr­ne Go­re), IV­PE, Ce­ti­nje, ko­ja je pred­met ovog felj­to­na, ob­ja­vio sam 2010. go­di­ne.
(NASTAviĆE SE)