PI­ŠE: Dra­gan Ra­de­vić


Vje­ru­jem da je po­sli­je raz­go­vo­ra sa uva­že­nim i dra­gim ko­le­gom i pri­ja­te­ljem Bu­dom Si­mo­no­vi­ćem, sa ko­jim sam se u me­đu­vre­me­nu sreo, kod nje­ga ot­pao i onaj po­sled­nji tra­čak sum­nje da me par­ti­zan­skim do­ku­men­ti­ma snab­di­je­va­la „in­di­vi­dua ko­joj ni ime ne za­slu­žu­je da spo­me­ne”. Isti­na je da tog, ka­ko ga Bu­do na­zva, „pro­fe­so­ra, dok­to­ra isto­rij­skih na­u­ka, pu­kov­ni­ka”... jed­nom ri­ječ­ju „sa­mo­zva­nog isto­ri­ča­ra”, ni­ka­da u ži­vo­tu ni­je­sam sreo, ni­ti ga po­zna­jem.
Si­gur­no da je, ka­ko tvr­di Si­mo­no­vić, do sa­da bi­lo mno­go pro­iz­volj­nih i uglav­nom ne­tač­nih tvrd­nji o to­me ko­li­ko je bo­ra­ca Ju­go­slo­ven­ske voj­ske iz Cr­ne Go­re i iz­bje­gli­ca po­šlo na zli put sa ko­man­dan­tom Pa­vlom Đu­ri­ši­ćem. Ori­gi­nal­na nje­mač­ka i čet­nič­ka do­ku­me­ta o to­me pre­ci­zno go­vo­re.
Ta­ko je u pla­nu za marš u prav­cu Nje­mač­ke, od 16. no­vem­bra 1944, Gru­pa ar­mi­ja „E” (sa ko­ji­ma se po­vla­či­la i Đu­ri­ši­će­va voj­ska), po­red nje­mač­kih di­vi­zi­ja i po­za­din­skih je­di­ni­ca, bi­la i stav­ka „CR­NO­GOR­CI - 10.000”.
„Do­nio sam od­lu­ku da se po­vu­čem ka San­dža­ku. Imam oko 7.000 bo­ra­ca i mno­go iz­bje­gli­ca. Njem­ci od­u­sta­li od prav­ca za Nik­šić i ima­ju pra­vac Ko­la­šin–Plje­vlja i da­lje”... ja­vljao je Đu­ri­šić iz Pod­go­ri­ce, 27. no­vem­bra 1944. go­di­ne, pu­kov­ni­ku Za­ha­ri­ju Osto­ji­ću.
U ra­di­o­gra­mu, ko­ji je umje­sto („bo­le­snog i is­cr­plje­nog”) Pa­vla Đu­ri­ši­ća, 16. de­cem­bra 1944, upu­tio pot­pu­kov­nik Bla­žo Goj­nić đe­ne­ra­lu Dra­go­lju­bu Mi­ha­i­lo­vi­ću, na­čel­ni­ku Vr­hov­ne ko­man­de Ju­go­slo­ven­ske voj­ske u otadž­bi­ni, iz­me­đu osta­log, sto­ji:
„Sti­gli smo sa 7.000 bo­ra­ca i 2.000 iz­bje­gli­ca na Cer (kod Moj­kov­ca). U sto­pu nas pra­ti šest bom­bar­de­ra... Ku­da da­lje da kre­ne­mo? Đu­ri­šić bo­le­stan i iz­nu­ren, ali spo­so­ban da ko­man­du­je sa ko­nja. Od­bi­ja da da­je di­rek­ti­ve i uput­stva. Kod voj­ske to iza­zi­va re­volt”.
Fe­bru­a­ra 1945. go­di­ne Đu­ri­ši­će­voj voj­sci pri­klju­či­li su se Dru­gi Mi­le­šev­ski i Drin­ski kor­pus sa oko 600 bo­ra­ca. Po­čet­kom mar­ta Pa­vlu se na Vuč­ja­ku pri­dru­žu­je pu­kov­nik Pe­tar Ba­ćo­vić sa oko 1.000 Her­ce­go­va­ca i pu­kov­nik Za­ha­ri­je Osto­jić... Sa Đu­ri­ši­ćem je bio i pot­pu­kov­nik Dra­go­slav Ra­čić i ka­pe­tan Mi­lo­rad Po­po­vić, ko­man­dant Ne­ve­sinj­skog kor­pu­sa, sa ne­ko­li­ko sto­ti­na Ga­ča­na, kao i Bi­leć­ka bri­ga­da, ka­pe­ta­na Mi­lo­ša Ku­re­ša...
Ko­man­dant Cr­no­gor­skog ar­mij­skog kor­pu­sa, pot­pu­kov­nik Pa­vle Đu­ri­šić, na­sto­jao je da mu se pri­dru­že svi čet­nič­ki ko­man­dan­ti i sve je­di­ni­ce.
Vi­de­ći o če­mu se za­pra­vo ra­di, đe­ne­ral Mi­ha­i­lo­vić smje­nju­je pu­kov­ni­ka Za­ha­ri­ja Osto­ji­ća i pot­pu­kov­ni­ka Dra­go­sla­va Ra­či­ća.
U de­pe­ši pu­kov­ni­ku Sla­vo­lju­bu Vra­nje­še­vi­ću, ko­man­dan­tu Za­pad­ne Bo­sne, od 6. apri­la 1945. đe­ne­ral Mi­ha­i­lo­vić, pi­še:
„Đu­ri­šić ima 7.000, a ne 15.000 bo­ra­ca, kao što je tvr­dio Osto­jić, a Ba­ćo­vić ima 1.000 bo­ra­ca. Osto­jić vi­še ne­ma ni­ka­kve ulo­ge u ovim kra­je­vi­ma...
Sna­ge pot­pu­kov­ni­ka Pa­vla Đu­ri­ši­ća ova­ko pre­op­te­re­će­ne iz­bje­gli­ca­ma, a ko­man­do­va­ne sta­re­šin­skim ka­drom ko­me je je­di­na že­lja da po sva­ku ce­nu ode ne­gde da­le­ko, van do­ma­ša­ja bor­be – ne pred­sta­vlja­ju ni­ka­kvu bor­be­nu vred­nost...
Tru­pe Cr­ne Go­re, San­dža­ka i Bo­ke Ko­tor­ske mo­gu da se kre­ću gde god ho­će, jer ih ni­sam mo­gao ni­ti hteo za­dr­ža­va­ti, a ovo što ra­de ni­ti je po mom odo­bre­nju, ni­ti na­re­đe­nju. Po­red to­ga ja ih ni­sam zvao da na­pu­ste Cr­nu Go­ru, San­džak i Bo­ku Ko­tor­sku, dok oni to če­sto pu­ta tvr­de”...
U bor­ba­ma sa usta­ša­ma na Li­jev­ča po­lju, od 4. do 8. apri­la 1945. go­di­ne, ubi­je­no je, po čet­nič­kim do­ku­men­ti­ma, oko 100 Đu­ri­ši­će­vih bo­ra­ca. Usta­še su za­ro­bi­le ka­pe­ta­na Si­ma Mi­ju­ško­vi­ća sa oko 80 Nik­ši­ća­na. Her­ce­go­vač­ki čet­ni­ci voj­vo­de Ra­do­ji­ce Pe­ri­ši­ća su go­to­vo svi iz­gi­nu­li, a li­kvi­di­ra­no je i oko 400 Her­ce­go­va­ca ka­pe­ta­na Mi­lo­ra­da Po­po­vi­ća.
Da­kle, u Đu­ri­ši­će­voj ko­lo­ni bi­lo je oko 6.900 bo­ra­ca Ju­go­slo­ven­ske voj­ske iz Cr­ne Go­re (sa još 600 čet­ni­ka Mi­le­šev­skog i Drin­skog kor­pu­sa) i oko 3.000 cr­no­gor­skih iz­bje­gli­ca. To je či­ta­va isti­na.KRAJ