Pi­še: Dr Ra­do­slav T. Sta­ni­šić Film­ski i TV re­di­telj


Fren­sis Ford Ko­po­la ni­je bio pr­vi iz­bor za ra­di­te­lja fil­ma „Kum”, pri­je nje­ga re­ži­ja je bi­la po­nu­đe­na bar dvo­ji­ci re­di­te­lja. Po­nu­du za ovaj po­sao imao je ita­li­jan­ski re­di­telj Ser­đo Le­o­ne. On je od­bio re­kav­ši ka­ko ni­je za­in­te­re­so­van. Me­đu­tim, po­sli­je je sni­mio vla­sti­tu ma­fi­ja­šku sa­gu „Bi­lo jed­nom u Ame­ri­ci”, ko­ja se fo­ku­si­ra­la na je­vrej­sko-ame­rič­ke gang­ste­re. Me­đu­tim, do ta­da Ko­po­la je re­ži­rao osam fil­mo­va, od ko­jih je bio naj­po­zna­ti­ji ver­zi­ja mju­zi­kla Fi­ni­a­no­va du­ga — iako je osvo­jio Oskar za sce­na­rio u fil­mu Pa­ton iz 1970. g. Ko­po­la je bio du­žan War­ner Bros 400 hi­lja­da do­la­ra zbog pre­ko­ra­če­nja bu­dže­ta fil­ma Džor­dža Lu­ka­sa THX – 1138, (kri­mi-dra­ma), ko­ji je Ko­po­la pro­du­ci­rao, a Ku­ma je pri­hva­tio na Lu­ka­sev pri­ja­telj­ski sa­vjet. Pro­blem ži­vo­ta mo­ra da bu­de pro­blem fil­ma. Ako se i za­la­že­mo za dru­ga­či­je od­no­se ili za iz­vje­sne pro­mje­ne – nu­žno je do­zvo­li­ti i film­skim stva­ra­o­ci­ma da u to­me uče­stvu­ju. Bez te fun­da­men­tal­ne pri­sut­no­sti stvar­nog u film­skoj sli­ci te­ško je go­vo­ri­ti o za­in­te­re­so­va­nom iz­ra­zu i o no­vom fil­mu. Pro­mje­ne ko­je su na­go­vje­šta­va­li re­di­te­lji Ko­po­li­nog ran­ga ni iz­da­le­ka se ni­je­su is­cr­plji­va­le u este­tič­kim ras­pra­va­ma o tra­di­ci­ji, žan­ro­vi­ma, kri­te­ri­ju­mi­ma vri­jed­no­sti ili ele­men­ti­ma film­skog iz­ra­za. Ko­po­la je adap­ti­rao best­se­ler Ma­ri­ja Pu­za u kult­nu kri­mi ope­ru, je­dan ep o pa­tri­jar­hal­no­sti, fa­mi­li­ji i o sa­moj Ame­ri­ci. Pr­vo­bit­ni pro­te­sti Ita­lo-ame­ri­ka­na­ca, ko­ji su se bu­ni­li zbog na­ru­ša­va­nja re­pu­ta­ci­je, pot­pu­no su zbri­sa­ni za­pa­nju­ju­ćom po­pu­lar­no­šću fil­ma.
Ali, vla­da­lo je ve­li­ko ne­sla­ga­nje iz­me­đu Ko­po­le i stu­di­ja, Pa­ra­mo­unt Pic­tu­res, a Ko­po­la je ne­ko­li­ko pu­ta uma­lo bio za­mi­je­njen. Pa­ra­ma­unt je sma­trao ka­ko Ko­po­la ne ra­di po ras­po­re­du, da je na­pra­vio ne­ko­li­ko gre­ša­ka s audi­ci­jom i pro­duk­ci­jom i da je in­si­sti­rao na ne­po­treb­nim tro­ško­vi­ma. Ko­po­la je ka­sni­je go­vo­rio, ka­ko je bio pod pri­ti­skom jer je znao da za­mje­na če­ka u sjen­ci i da će ga za­mi­je­ni­ti istog tre­nut­ka kad ga opu­ste, ali upr­kos to­me, uspio je da od­bra­ni svo­je od­lu­ke i iz­bjeg­ne ot­kaz. Ko­po­lin iz­bor glu­ma­ca ni­je bio u skla­du sa že­lja­ma še­fo­va Pa­ra­ma­un­ta, po­seb­no Mar­lon Bran­do kao Don Vi­to Kor­le­o­ne. Pa­ra­ma­unt je htio Lo­ren­sa Oli­vi­jea (ko­ji je bio ne­do­stu­pan zbog zdrav­stve­nih pro­ble­ma), pr­vo je zbra­nio Ko­po­li da an­ga­žu­je Bran­da, na­vo­de­ći nje­go­vo pro­ble­ma­tič­no po­na­ša­nje na sni­ma­nji­ma nje­go­vih pret­hod­nih fil­mo­va. U jed­nom tre­nut­ku, Ko­po­li je ta­da­šnji pred­sjed­nik Par­ma­un­ta re­kao da se „Mar­lon Bran­do ni­kad ne­će po­ja­vi­ti u ovom fil­mu”. Na­kon za­u­zi­ma­nja kod še­fo­va stu­di­ja, Ko­po­li je ko­nač­no do­pu­šte­no da an­ga­žu­je Bran­da pod uslo­vom da ovaj pri­hva­ti ma­nju pla­tu ne­go na pret­hod­nim fil­mo­vi­ma, da ura­di prob­no sni­ma­nje i da se oba­ve­že ka­ko ne­će pro­u­zro­ko­va­ti od­ga­đa­nje u pro­duk­ci­ji, kao što je či­nio na pred­hod­nim pro­duk­ci­ja­ma. Ko­po­la je iza­brao Bran­da umje­sto Er­ne­sta Borg­ni­na i na­kon što je ovaj na prob­nom sni­ma­nju osvo­jio i nje­ga i ru­ko­vod­stvo Pa­ra­ma­un­ta. Bran­do je za svo­ju ulo­gu osvo­jio na­gra­du Ame­rič­ke film­ske aka­de­mi­je, ko­ju je od­bio da pri­mi. Stu­dio je htio Ro­ber­ta Red­for­da ili Ra­ja­na O’Ni­la za ulo­gu Maj­kla Kor­le­o­nea, ali Ko­po­la je htio ne­po­zna­tog glum­ca ko­ji iz­gle­da kao ita­li­jan­ski Ame­ri­ka­nac, i na­šao ga je u Al Pa­ći­nu. Pa­ći­no u to vri­je­me ni­je bio po­znat, a stu­dio ga ni­je sma­trao po­dob­nim za ulo­gu, dje­li­mič­no i zbog nje­go­vog ni­skog ra­sta. Al Pa­ći­nu je ulo­ga do­di­je­lje­na na­kon što je Ko­po­la za­pri­je­tio da će na­pu­sti­ti pro­duk­ci­ju. Za ulo­gu su kon­ku­ri­sa­li Džek Ni­kol­son, Da­stin Hof­man, Vo­ren Bi­ti, Mar­tin Šin i Džems Kan. Za ulo­gu je bio za­in­te­re­so­van i El­vis Pri­sli, ali se ni­je po­ja­vio na audi­ci­ji. Ta­da ne­po­zna­ti Ro­bert de Ni­ro se pri­ja­vio za ulo­gu Maj­kla, So­ni­ja, Kar­la i Po­li­ja Ga­ta.
Na nje­go­vu ve­li­ku sre­ću iza­bran je za mla­dog Don Vi­ta Kor­le­o­nea. So­fi­ja Ko­po­la, ta­da no­vo­ro­đen­če, na­stu­pi­la je kao Majkl Fran­sis Ri­ci, no­vo­ro­đe­ni sin Ko­ni i Kar­la, u sce­ni kr­šte­nja na kra­ju fil­ma. Na­stu­pa­la je u dru­ga dva na­stav­ka. Ko­po­la je an­ga­žo­vao i svo­je si­no­ve Fren­ka i En­drua Hej­ge­na, dvo­ji­cu si­no­va To­ma Hej­ge­na. Mo­gu se vi­dje­ti u ulič­noj tuč­nja­vi iz­me­đu So­ni­ja i Kar­la i iza Al Pa­ći­na i Du­va­la u sce­ni sa­hra­ne Don Vi­ta.(Na­sta­vi­će se)