PIŠE: MILjAN STANIŠIĆ

Vo­đa Na­ci­o­nal­so­ci­ja­li­stič­ke par­ti­je u Nje­mač­koj Adolf Hi­tler, je­dan od naj­ve­ćih svjet­skih zlo­či­na­ca, bio je član taj­ne sa­ta­ni­stič­ke or­ga­ni­za­ci­je Dru­štva Tu­la, ko­je se sma­tra in­spi­ra­to­rom na­ci­zma. Ko­ri­je­ni Dru­štva Tu­la po­ti­ču od jed­ne moć­ne taj­ne or­ga­ni­za­ci­je pod ime­nim „Ger­man­ski zid”, osno­va­ne 1912. go­di­ne. Ta taj­na sa­ta­ni­stič­ka or­ga­ni­za­ci­ja i njen naj­va­žni­ji ogra­nak Dru­štvo Tu­la na­sta­ju ta­ko što vu­ku po­ri­je­klo od dru­gih taj­nih dru­šta­va, u pr­vom re­du od ma­so­ne­ri­je. „Oku­pi­li su ne­ko­li­ko lo­ža pru­skog slo­bod­nog zi­dar­stva kao i iz­ve­stan broj otvo­re­no an­ti­se­mit­skih or­ga­ni­za­ci­ja. Dru­štvo Tu­la po­sta­lo je po­seb­no ak­ti­van ogra­nak glav­nog dru­štva.” (Žan-Mi­šel An­že­ber, „Okult­no i Tre­ći rajh”).
Kao sa­ta­ni­stič­ki ri­tu­al pri­pad­ni­ci Dru­štva Tu­la upra­žnja­va­li su tzv. cr­nu ma­gi­ju. Dru­štvo Tu­la je ima­lo ključ­nu ulo­gu u stva­ra­nju na­ci­stič­ke par­ti­je u Nje­mač­koj.
„Ko­mi­tet i če­tr­de­set pr­vih čla­no­va No­ve ne­mač­ke rad­nič­ke par­ti­je (na­ci­stič­ke par­ti­je) bi­li su, svi do jed­nog, iz naj­moć­ni­jeg okult­nog dru­štva u Nje­mač­koj, iz Dru­štva Tu­la.” (Tre­vor Rej­ven­skroft, „Ko­plje sud­bi­ne”).
Dru­štvo Tu­la, ko­jem je pri­pa­dao i Hi­tler, bi­lo je po­klo­nik kul­ta Lu­ci­fe­ra. Hi­tler ni­je krio da ma­so­ne­ri­ja igra va­žnu ulo­gu u nje­go­vom ži­vo­tu.
„U Hi­tle­ro­vim ob­ja­vlje­nim mi­sli­ma pod na­slo­vom ‘Go­vo­ri Adol­fa Hitlera` mo­že se ot­kri­ti ko­li­ko va­žnu ulo­gu je igra­lo nje­mač­ko slo­bod­no zi­dar­stvo, kao mo­del pre­ma ko­me je stvo­re­na ezo­te­rič­na struk­tu­ra na­ci­stič­ke par­ti­je.” (Žan-Mi­šel An­že­ber, n. d.).
I Di­trih Ekart je bio je­dan od osni­va­ča na­ci­stič­ke par­ti­je i sma­tran je „po­sve­će­nim sa­ta­ni­stom i cen­tral­nom fi­gu­rom u moć­nom i ši­ro­ko ras­pro­sta­nje­nom kru­gu okul­ti­sta Dru­štva Tu­la”, ko­ji je naj­vi­še uti­cao na po­li­tič­ke i ži­vot­ne sta­vo­ve Hi­tle­ra. Ka­ko je Ekart ko­ri­stio mno­ge dro­ge u na­sto­ja­nju da do­stig­ne „vi­šu svi­jest”, isto je eks­per­men­ti­sao i Hi­tler da bi do­sti­gao „vi­še ni­voe svi­je­sti” pu­tem dro­ga i na­pra­vio pro­dor­nu stu­di­ju o sred­njo­vje­kov­nom okul­ti­zmu i ri­tu­al­noj ma­gi­ji. Za­ni­mlji­vo je da je Ekart na sa­mrt­nič­koj po­ste­lji oku­plje­ni­ma re­kao da je on pri­mio sa­tan­sku ob­ja­vu i pred­la­gao im da bez po­go­vo­ra sli­je­de Hi­tle­ra. „Sli­je­di­te Hi­tle­ra! On će igra­ti, ali ja sam taj ko­ji je bi­rao mu­zi­ku! Ja sam ga ini­ci­rao u 'taj­nu dok­tri­nu', otvo­rio mu vi­zu­el­ne cen­tre i dao mu na­či­na da ko­mu­ni­ci­ra sa Moć­ni­ma. Ne opla­kuj­te me. Uti­cao sam na isto­ri­ju vi­še od bi­lo kod Nem­ca.”
Ekart je tvr­dio pred osta­li­ma iz Dru­štva Tu­la da je lič­no pri­mio ne­ku vr­stu sa­tan­ske ob­ja­ve, po ko­joj je od­re­đen da utre put an­ti­hri­stu, čo­vje­ku in­spi­ri­sa­nom Lu­ci­fe­rom, ko­ji će da po­ko­ri svi­jet i po­ve­de ari­jev­sku ra­su pu­tem sla­ve. (Tre­vor Raj­ven­skoft, n.d.). Adolf Hi­tler, pre­ma svo­joj sa­ta­ni­stič­koj ori­jen­ta­ci­ji, sta­jao je na sta­no­vi­štu stva­ra­nja no­vog svjet­skog po­ret­ka.
„Na­ci­o­nal­so­ci­ja­li­zam će is­ko­ri­sti­ti svo­ju re­vo­lu­ci­ju za us­po­sta­vlja­nje No­vog svjet­skog po­ret­ka.”
On je imao cilj da nje­go­va ide­o­lo­gi­ja za­vla­da svi­je­tom, pod iz­go­vo­rom us­po­sta­vlja­nja No­vog svjet­skog po­ret­ka, stva­ra­nja nat­čo­vje­ka i pod­mla­đi­va­nja svi­je­ta.
„Na­ci­o­nal­so­ci­ja­li­zam je vi­še od re­li­gi­je; to je vo­lja da se stvo­ri nat­čo­vjek. Mi smo var­va­ri, a var­va­ri že­li­mo da osta­ne­mo. To nam či­ni čast. Mi smo ti ko­ji će­mo pod­mla­di­ti svi­jet. Sa­da­šnji svi­jet je bli­zu kra­ja. Naš je­di­ni za­da­tak je da ga sru­ši­mo.” (Žan-Mi­šel An­že­ber, n.d.).
I sa­mi am­blem ko­ji su na­ci­sti oda­bra­li kao svoj sim­bol, ku­ka­sti krst, ve­zan je za Dru­štvo Tu­la i aso­ci­ra na obo­ža­va­nje kul­ta Lu­ci­fe­ra. Po­sto­je dvi­je vr­ste ku­ka­stog kr­sta, tj. kr­sta sa če­ti­ri sa­vi­je­na kra­ka, pod pra­vim uglom, i to je­dan sa kra­ci­ma sa­vi­je­nim na­li­je­vo, a dru­gi sa kra­ci­ma sa­vi­je­nim na­de­sno. Ku­ka­sti krst sa kra­ci­ma sa­vi­je­nim na­de­sno je uni­ver­zal­ni sim­bol do­bra, dok su oni sa­vi­je­ni uli­je­vo sim­bo­li zla.
„Lič­no Hi­tler je oda­brao ko­nač­ni di­zajn na­ci­stič­ke za­sta­ve (one ko­ja no­si ku­ka­sti krst kao znak na­ci-par­ti­je). On je oda­brao ku­ka­sti krst, su­prot­no od ono­ga ko­ji je bio pred­lo­žen, i to onaj ko­ji pred­sta­vlja uni­ve­zal­ni prin­cip zla.” (Džo­zep Kar, „Uvr­nu­ti krst”).
Dvi­je naj­mon­stru­o­zni­je to­ta­li­tar­ne, an­ti­ci­vi­li­za­cij­ske, an­ti­hri­šćen­ske, sa­ta­ni­stič­ke ide­o­lo­gi­je u 20. vi­je­ku – na­ci­fa­ši­zam i ko­mu­ni­zam – iza se­be su osta­vi­le pre­ko 100 mi­li­o­na žr­ta­va i du­hov­nu i ma­te­ri­jal­nu pu­stoš.
(Na­sta­vi­će se)