PIŠE: MILjAN STANIŠIĆ

Isto­ri­ja se po­na­vlja, ta­ko da su ve­ćin­ske žr­tve s kra­ja 20. vi­je­ka bi­le pra­vo­slav­ne ze­mlje (naj­vi­še Ru­si­ja, Sr­bi­ja i srp­ski na­rod u Ju­go­sla­vi­ji) i to Ru­si­ja još od bolj­še­vič­ke re­vo­lu­ci­je i Sr­bi­ja i srp­ski na­rod od Dru­gog svjet­skog ra­ta do da­nas. S kra­ja 20. vi­je­ka upra­vo su ova dva na­ro­da bi­li po­no­vo stra­dal­ni­ci. Pr­vo je do­šlo do ras­pa­da SSSR, a po­tom i ra­ta u Ju­go­sla­vi­ji i nje­no ru­še­nje. Da bi­smo ob­ja­sni­li zbog če­ga su ovi na­ro­di (ru­ski i srp­ski) i uop­šte pra­vo­sla­vlje do­šli u si­tu­a­ci­ju da se bo­re za op­sta­nak u si­tu­a­ci­ji ka­da moć­ni glo­bal­ni cen­tri ki­di­šu na njih, ka­ko bi ih pri­vo­lje­li da se od­rek­nu se­be, svo­ga iden­ti­te­ta i ute­me­lje­nja i pri­hva­te nji­ho­va pra­vi­la igre, što bi ih vo­di­lo u pro­past, po­treb­no je opi­sa­ti po­sto­ja­nje, dje­lo­va­nje i ci­lje­ve tih taj­nih i po­lu­taj­nih or­ga­ni­za­ci­ja ko­je ima­ju ogrom­nu moć: „To je moć ko­ja je stvo­ri­la vla­da­vi­nu te­ro­ra u Ru­si­ju, Bolj­še­vič­ku re­vo­lu­ci­ju, Pr­vi i Dru­gi svjet­ski rat, Ko­rej­ski rat, Vi­jet­nam­ski rat...To je taj­na vla­da gor­njeg slo­ja ko­ja je stvo­ri­la kon­tro­li­sa­ni ras­pad ame­rič­ke eko­no­mi­je...Ko je taj ne­pri­ja­telj? Taj ne­pri­ja­telj nijesu bez­lič­ni ‘oni’. Ne­pri­ja­telj se mo­že ja­sno de­fi­ni­sa­ti kao Ko­mi­tet 300, Rim­ski klub, NA­TO i sve nji­ho­ve kan­ce­la­ri­je, tru­sto­vi mo­zgo­va i na­uč­ne in­sti­tu­ci­je ko­je kon­tro­li­šu Ta­vi­stok in­sti­tut...Mi zna­mo ko su ‘oni’ ili ne­pri­ja­te­lji. Ko­mi­tet 300, sa svo­jom ‘ari­sto­kra­ti­jom’ – li­be­ral­nim po­red­kom ame­rič­kog is­to­ka, sa svo­jim ban­ka­ma, osi­gu­ra­va­ju­ćim dru­štvi­ma, di­vov­skim kor­po­ra­ci­ja­ma, fon­da­ci­ja­ma, ko­mu­ni­ka­cij­skim mre­ža­ma ko­ji­ma predsjedava hi­je­rar­hi­ja zavjerenika – to je ne­pri­ja­telj”. (dr Džon Kol­man, n.d.). Pred­vod­nik glo­ba­li­za­ci­je tj. No­vog svjet­skog po­ret­ka su SAD, a u tu svr­hu vo­de i svo­je pri­vat­ne ra­to­ve u če­mu NA­TO pakt igra ulo­gu „udar­ne pe­sni­ce”. Ugled­ni ame­rič­ki pu­bli­ci­sta Sil­ver­štajn is­ti­če da su u to uklju­če­ne i ba­sno­slov­no bo­ga­te tran­sna­ci­o­nal­ne kom­pa­ni­je, kao i to da je u SAD osno­va­na spe­ci­jal­na or­ga­ni­za­ci­ja (Mi­li­tary Pro­fes­si­o­nal Re­so­ur­se­sInc. – MPRI), ko­ja tre­ni­ra i pri­pre­ma po­je­di­ne gru­pe za po­tre­be taj­nih or­ga­ni­za­ci­ja: „Ta djelatn­ost je po­sled­njih go­di­na u na­glom po­ra­stu...SAD će na­sta­vi­ti da kon­tro­li­še po­na­ša­nje dru­gih dr­ža­va u svi­je­tu kroz svo­ju ak­tiv­nu ulo­gu, pret­nju si­lom, di­plo­mat­skim pri­ti­skom, ma­ni­pu­la­ci­jom i pri­mje­nom dru­gih i raz­li­či­tih sred­sta­va...” (dr Smi­lja Avra­mov, n.d., ci­tat iz: Oublic Pa­pers of the Pre­si­dents of the US Jimmy Car­ter, Was­hing­ton, 1977.). Po­sle­di­ce ova­kve po­li­ti­ke ja­ko su vi­dlji­ve i ra­zor­ne, i kre­a­to­ri te glo­ba­li­stič­ke de­struk­ci­je vi­še ih to­li­ko i ne kri­ju, već ih spro­vo­de otvo­re­no, kao što je dez­in­te­gra­ci­ja SSSR, ra­za­ra­nje Ju­go­sla­vi­je, ali je nji­ho­va su­šti­na za­ku­li­sa­na, a od­no­su se na pro­ces stva­ra­nja No­vog svjet­skog po­ret­ka. Zbig­njev Bže­žin­ski, ko­ji je bio sa­vjet­nik za na­ci­o­nal­nu bez­bjed­nost pred­sjed­ni­ka SAD Dži­mi­ja Kar­te­ra, kao glav­ni ide­o­log Tri­la­te­ral­ne ko­mi­si­je, jed­nog od no­vi­jih taj­nih dru­šta­va, pr­vi je ob­zna­nio plan da na­kon ru­še­nja SSSR, tre­ba pri­stu­pi­ti i dez­in­te­gra­ci­ji Ru­si­je: „Bže­žin­ski pred­la­že stva­ra­nje re­gi­o­nal­nog ba­lan­sa tj. okol­nih te­ri­to­ri­ja na ra­čun Ru­si­je, i pre­o­bli­ko­va­njem ostat­ka ru­skog pro­sto­ra u ‘la­ba­vu kon­fe­de­ra­ci­ju, sa­sta­vlje­nu od Evrop­ske Ru­si­je, Si­bir­ske re­pu­bli­ke, i Da­le­ko­i­stoč­ne re­pu­bli­ke’”. (Isto, - Zbig­ni­ew Br­ze­zin­ski: The Grand Ches­sbo­ard : Ame­ri­can Pri­macyand and its Ge­o­stra­te­gic Im­pe­ra­i­tves)
Bže­žin­ski i osta­li kre­a­to­ri No­vog svjet­skog po­ret­ka sma­tra­li su da je Ru­si­ja to­kom vi­še­de­ce­nij­ske ko­mu­ni­stič­ke dik­ta­tu­re iz­gu­bi­la u pot­pu­no­sti svoj iden­ti­tet i da će ta­ko bi­ti po­volj­na me­ta i la­ko uklju­če­na u pro­ces glo­ba­li­za­ci­je po mje­ri za­vje­re­ni­ka. Me­đu­tim, na­kon sve­stra­ne ana­li­ze od spe­ci­ja­li­zo­va­nih usta­no­va po­me­nu­te Ko­mi­si­je kon­sta­to­va­no je da: „Kod naj­ve­ćeg bro­ja Ru­sa uko­ri­je­nje­no je uvje­re­nje da su gra­đa­ni ve­li­ke na­ci­je, ze­mlje ko­ja po­sje­du­je ne­što, što ne­ma­ju nje­ni su­sje­di; ge­o­graf­sku ve­li­či­nu i ve­li­ki na­rod, pri­rod­na bo­gat­stva, na­uč­na ostva­re­nja, du­hov­na bo­gat­stva i voj­nu moć. Ka­ta­kli­zma ko­ju su do­ži­vje­li 1989-1991. osla­bi­la je sa­mo­po­u­zda­nje ali...osje­ća­nje bi­ti ve­lik, bi­ti tre­ti­ran od dru­gih kao ve­lik, le­ži du­bo­ko kod Ru­sa, u ru­skoj psi­hi...i jača sve vi­še...Pra­vac ru­ske spolj­ne po­li­ti­ke za na­red­nu de­ka­du je naj­ve­ća ne­iz­vje­snost”. (dr Smi­lja Avra­mov, n. d.,- ci­tat iz; T.F.R. No. 46, 1995: En­ga­ging Ru­sia, pp. 4, 8, 15, 23, 57.)
(Na­sta­vi­će se)