-Pi­še: Dr Ra­do­slav T. Sta­ni­šić, film­ski i TV re­di­telj

Na­rav­no da je to zna­či­lo od­su­stvo sa­mo­za­do­volj­stva onim što je ra­ni­je po­stig­nu­to, pa za­to „Sne­ža­na i se­dam pa­tu­lja­ka” sa­dr­ži u se­bi, s jed­ne stra­ne ono naj­bo­lje što kra­si Di­zni­jev stil, ali i s dru­ge – i ne­po­sred­ni do­ži­vljaj u ko­me ima šar­ma, neo­do­lji­vo­sti i do­sta stvar­nog unu­tar fan­ta­stič­nog.
Ma ko­li­ko cr­tež iz­gle­dao upro­šćen, po­ne­kad u tran­sfor­ma­ci­ja­ma do­ži­vlja­va fan­ta­stič­ne ob­li­ke. To se na­ro­či­to od­no­si na lik Kra­lji­ce. Ta sti­li­zo­va­na, po­ma­lo za­go­net­na, fi­gu­ra po­sta­je ve­o­ma ak­tiv­na i za­in­te­re­so­va­na za sud­bi­nu Sne­ža­ne od onog ča­sa ka­da joj ča­rob­no ogle­da­lo od­go­va­ra na pi­ta­nje: ko je naj­ljep­ši na svi­je­tu? Sva­kom se li­ni­jom mi­je­nja njen ka­rak­ter i u to­me Di­zni uspi­je­va da ostva­ri ve­li­ki broj ni­jan­si. To je po­seb­no uoč­lji­vo ka­da ko­nač­no sa­zna da njen čo­vjek – Lo­vac, ni­je iz­vr­šio po­vjer­lji­vo na­re­đe­nje i ubio Sne­ža­nu. Dru­gi krug iz­van­red­nih cr­te­ža pra­ti po­je­di­ne se­kven­ce u ko­ji­ma se po­ja­vlju­je Sne­ža­na. To je ona po­zna­ta sce­na kad Sne­ža­na ra­de­ći pje­va pje­smu „Ja ža­lim”. Po­et­sku uz­bu­dlji­vost do­se­že i pri­zor u ko­me ona, opet po­mog­nu­ta ži­vo­ti­nja­ma, spre­ma za­pu­šte­nu ko­li­bu usred šu­me, uz pje­smu „Sa osmi­je­hom i pje­smom”. Iz­u­zet­no je uspje­la ani­ma­ci­ja ži­vo­ti­nja ko­je po­sta­ju pri­ja­te­lji Sne­ža­ne, re­a­gu­ju na sva­ko nje­no emo­ci­o­nal­no sta­nje i po­ku­ša­va­ju da oko nje stvo­re at­mos­fe­ru op­ti­mi­zma, za­do­volj­stva i pra­ve idi­le. Mo­žda je naj­u­zbu­dlji­vi­ja sce­na dok tr­či kroz šu­mu gdje joj se u mra­ku pri­či­nja­va­ju ču­de­sna stvo­re­nja sa neo­bič­nim oči­ma ko­je je pa­ra­li­šu u nje­nom stra­hu. Sli­ke u ko­ji­ma Kra­lji­ca ne­pre­kid­no če­zne za osve­tom stal­no su u kon­tra­stu sa at­mos­fe­rom oko Sne­ža­ne. To tra­je sve do sreć­nog za­vr­šet­ka. Ma ko­li­ko pa­tulj­ci bi­li u ne­če­mu ro­bu­sni, na­ro­či­to su nje­žni ka­da vi­de usnu­lu Sne­ža­nu. Oni ne vje­ru­ju da ta­kva lje­po­ta, ko­ja je u nji­ho­vim oči­ma do­se­gla ide­al, mo­že da bu­de mr­tva. U tim tre­nu­ci­ma ci­je­la šu­ma na dir­ljiv na­čin sa­o­sje­ća sa pa­tulj­ci­ma i oče­ku­je vas­kr­se­nje, a ono je u lju­ba­vi – u po­ljup­cu Prin­ca od ko­jeg se Sne­ža­na vra­ća iz du­bo­kog sna. Film „Sne­ža­na i se­dam pa­tu­lja­ka” je film iz­van­red­no pa­žlji­vo kom­po­no­van. U ko­nač­noj mon­ta­ži je vi­še po­zna­tih se­kven­ci mo­ra­lo da iz­o­sta­ne. Di­zni je te­žio či­sto­ti film­skog iz­ra­za, ukla­njao je sva op­te­re­će­nja, neo­bič­no pa­zio na du­ži­nu ka­dro­va i po­je­di­nih sce­na, vje­što sla­gao se­kven­ce, ras­po­re­đi­vao pje­sme, ko­mič­ne i tra­gič­ne mo­men­te, pa­žlji­vo bi­rao bo­je, ka­ko bi sve to mo­glo za­jed­no da do­ve­de do ne­po­sred­nog, po­et­skog uz­bu­đe­nja.
S jed­ne stra­ne, sve je bi­lo u zna­ku vi­so­kog ar­ti­zma, a s dru­ge, vo­di­lo se ra­ču­na o ja­sno­ći, ubje­dlji­vo­sti, sin­hro­ni­za­ci­ji gla­so­va i cr­te­ža, po­treb­noj ka­rak­te­ri­za­ci­ji li­ko­va i od­re­đe­nim efek­ti­ma. Kad se sve ovo upo­re­di sa onim ra­ni­je po­zna­tim u ani­ma­ci­ji, ne­dvo­smi­sle­no se na­me­će za­klju­čak da film „Sne­ža­na i se­dam pa­tu­lja­ka“ sa­dr­ži u se­bi i mno­go eks­pe­ri­men­tal­nog. Ni­je se, kao u ne­kim ra­ni­jim i ka­sni­jim Di­zni­je­vim fil­mo­vi­ma, osta­lo sa­mo na is­pi­ti­va­nju no­vih mo­guć­no­sti iz­ra­za već su one is­ko­ri­šće­ne da bi se do­šlo do že­lje­nih vri­jed­no­sti.
Ani­mi­ra­ni film je obo­ga­ćen no­vim sa­zna­nji­ma o struk­tu­ri fil­ma, o od­no­si­ma bo­je i li­ni­je, zvu­ka i po­kre­ta, psi­ho­lo­škim sta­nji­ma i nji­ho­vim pre­o­bra­že­nji­ma u vi­zu­el­ne uti­ske. Po­mje­ra­nje gra­ni­ca žan­ra je u stva­ri bio je­dan od ja­snih ci­lje­va Vol­ta Di­zni­ja u ovom fil­mu. Svo­jim krat­kim fil­mo­vi­ma, Di­zni je već bio pro­bio led i kre­nuo zna­lač­kim ko­ra­kom u zvuč­nom cr­ta­nom fil­mu, a par go­di­na ka­sni­je je uba­cio i ži­ve bo­je u ani­ma­ci­ju. Sne­ža­na je po­red osta­log pred­sta­vlja­la još je­dan umjet­nič­ki i fi­nan­sij­ski ko­rak na­pri­jed, jer sa pro­duk­cij­skog sta­no­vi­šta du­go­me­tra­žni fil­mo­vi obez­bje­đi­va­li su bo­lju za­ra­du na bla­gaj­na­ma bi­o­sko­pa.
(Na­sta­vi­će se)