-PIŠE: MR RADOvan FEMIĆ

Po za­ključ­ci­ma Mir­ja­ne Va­so­vić, ide­ja ju­go­slo­ven­stva tu­ma­če­na je u smi­slu us­po­sta­vlja­nja ,,so­ci­ja­li­stič­ke za­jed­ni­ce svih na­ših na­ro­da”. Em­pi­rij­ska is­tra­ži­va­nja go­vo­re da naj­ve­ći broj lju­di per­ci­pi­ra ju­go­slo­ven­stvo kao ide­o­lo­šku ka­te­go­ri­ju u smi­slu „pri­pad­no­sti so­ci­ja­li­stič­koj sa­mo­u­prav­noj za­jed­ni­ci na­ro­da i na­rod­no­sti.” U jed­noj an­ke­ti, 55 od­sto is­pi­ta­ni­ka na ovaj na­čin do­ži­vlja­va ju­go­slo­ven­stvo. Da­lje is­pi­ti­va­nje na ovu te­mu do­no­si vr­lo za­ni­mljiv spek­tar od­go­vo­ra. Mir­ja­na Va­so­vić u svom ra­du pre­zen­ti­ra jed­nu an­ke­tu, sa pi­ta­njem: Šta je, po Va­ma, po­jam ju­go­slo­ven­stva? Do­la­zi se do re­zul­ta­ta da 1987. go­di­ne (pred kraj tra­ja­nja SFRJ) to lju­di po­is­to­vje­ću­ju sa dr­ža­vljan­stvom (prem­da ju­go­slo­ven­skog dr­ža­vljan­stva ne­ma od 1976. go­di­ne), ta­ko da ovaj stav zna­či pri­pad­nost dr­ža­vi.
Je­dan dio is­pi­ta­ni­ka te iste, 1987. go­di­ne, ter­min ju­go­slo­ven­stvo ve­zu­je za po­jam ne­ga­ci­je na­ci­o­nal­nih de­o­ba. In­te­re­sant­no je za­pa­zi­ti da se sa Ju­go­sla­vi­jom iden­ti­fi­ku­je naj­vi­še omla­di­na. No­vo is­tra­ži­va­nje spro­ve­de­no 1989. po­ka­zu­je da ogrom­na ve­ći­na is­pi­ta­ni­ka za­go­va­ra ne­ku vr­stu za­jed­ni­ce. Mir­ja­na Va­so­vić ko­ri­sti is­tra­ži­va­nja ko­ja spro­vo­de Ni­ko­la Rot i Ne­nad Ha­vel­ka 1973, u ko­ji­ma uka­zu­ju na tri osnov­ne vr­ste od­no­sa pre­ma ju­go­slo­ven­skoj za­jed­ni­ci:
– Is­tak­nu­ta ju­go­slo­ven­ska ve­za­nost (ovo je pod­ra­zu­mi­je­va­lo ve­za­nost za dr­ža­vu, a na­ci­o­nal­no opre­dje­lje­nje se shva­ta kao ma­nje bit­no, ili ne­bit­no);
– Po­di­je­lje­na ju­go­slo­ven­ska ve­za­nost (ova vr­sta ve­za­no­sti uklju­ču­je sta­no­vi­šte po ko­jem je pod­jed­na­ko va­žna pri­pad­nost Ju­go­sla­vi­ji kao cje­li­ni i vla­sti­toj na­ci­ji);
– Ogra­ni­če­na ju­go­slo­ven­ska ve­za­nost (ova sin­tag­ma pod­ra­zu­mi­je­va stav ko­ji is­ka­zu­je ve­za­nost za vla­sti­tu na­ci­o­nal­nu gru­pu, i nje­no na­gla­ša­va­nje kao va­žni­je u od­no­su na pri­pad­nost Ju­go­sla­vi­ji kao cje­li­ni).
Isto­vre­me­no, za­ključ­ci ko­je Rot i Ha­vel­ka pre­zen­tu­ju na osno­vu is­tra­ži­va­nja po­ka­zu­ju sle­de­će re­zul­ta­te. Na­i­me, (još kra­jem 60-ih) is­tra­ži­va­nja po­ka­zu­ju da je naj­za­stu­plje­ni­ji ob­lik ve­za­no­sti za ju­go­slo­ven­sku za­jed­ni­cu bio po­di­je­lje­na ju­go­slo­ven­ska ve­za­nost. Čak 87 % is­pi­ta­ni­ka svoj od­nos pre­ma Ju­go­sla­vi­ji de­fi­ni­še na na­čin ko­ji se ime­nu­je ovom sin­tag­mom. Is­tra­ži­va­nja spro­ve­de­no 1988. go­di­ne (is­tra­ži­va­nje spro­veo za­gre­bač­ki so­ci­o­log Ivan Ši­ber) do­no­si za­ni­mlji­ve re­zul­ta­te. U tom is­tra­ži­va­nju bi­la su za­stu­plje­na dva fak­to­ra – pr­vi je bio ju­go­slo­ven­ski pa­tri­o­ti­zam, a dru­gi na­ci­o­nal­na ve­za­nost. Upo­red­ni pri­kaz re­zul­ta­ta na do­bi­je­nim fak­to­ri­ma “ju­go­slo­ven­ski pa­tri­o­ti­zam” i ,,na­ci­o­nal­na ve­za­nost” (Ši­ber, 1988).
Cio pro­ces iz­ja­šnja­va­nja pod­ra­zu­mi­je­vao je opo­zi­ci­ju: pa­tri­o­ti­zam – in­ter­na­ci­o­na­li­zam –
na­ci­o­na­li­zam. Ipak, re­zul­ta­ti is­tra­ži­va­nja do­no­se i ne­ke vr­lo in­te­re­sant­ne za­ključ­ke. Ši­ber je, na­i­me, do­šao do sta­va da ve­za­nost za Ju­go­sla­vi­ju kao cje­li­nu ne is­klju­ču­je ve­za­nost za kon­kret­nu na­ci­ju. Sve ovo, pre­ma Ši­be­ru, po­ka­zu­je i to da je me­đu Ju­go­slo­ve­ni­ma, kao i me­đu na­ci­o­nal­no opre­di­je­lje­nim po­sto­ja­la ja­ka svi­jest o po­di­je­lje­nom iden­ti­te­tu – u isto vri­je­me is­ti­ca­na je pri­pad­nost Ju­go­sla­vi­ji kao dr­žav­noj cje­li­ni i vla­sti­toj na­ci­o­nal­noj gru­pi. I dru­ga is­tra­ži­va­nja vo­de do istih, ili pri­bli­žno istih re­zul­ta­ta. Is­tra­ži­va­nje spro­ve­de­no 1989. go­di­ne (is­tra­ži­vao D. Pan­tić) na uzor­ku od 1500 re­dov­nih stu­de­na­ta pr­ve i če­tvr­te go­di­ne Uni­ver­zi­te­ta u Be­o­gra­du, po­ka­zu­ju za­ni­mlji­ve od­go­vo­re. Pi­ta­nje (bo­lje re­ći –kon­sta­ta­ci­ja) je gla­si­lo: „Čo­vjek tre­ba da se u is­toj mje­ri ose­ća pri­pad­ni­kom svo­je na­ci­o­nal­no­sti i ju­go­slo­ven­ske za­jed­ni­ce”. Re­zul­ta­ti po­ka­zu­ju sle­de­će vri­jed­no­sti: Sla­že se – 64 od­sto; Ne sla­že se – pet od­sto; Neo­d­luč­no – 31 od­sto. Dvi­je go­di­ne ra­ni­je (1987) na ovu kon­sta­ta­ci­ju po­zi­ti­van od­go­vor do­bi­ja se kod 80 od­sto is­pi­ta­ni­ka. Tre­ba na­gla­si­ti da su gru­pa is­pi­ta­ni­ka bi­li mla­di u Sr­bi­ji, iz­me­đu 15 i 27 go­di­na ži­vo­ta. Oči­gled­no, po­di­je­lje­na ju­go­slo­ven­ska ve­za­nost od­no­si­la je kon­stant­no pre­va­gu kod ve­ći­ne sta­nov­ni­ka u du­žem vre­men­skom pe­ri­o­du. Mir­ja­na Va­so­vić to na ade­kva­tan na­čin de­fi­ni­še: „Ne­de­mo­krat­ski si­stem, po pri­ro­di stva­ri, one­mo­gu­ćio je us­po­sta­vlja­nje po­li­tič­kog na­ro­da. U ne­de­mo­krat­skim uslo­vi­ma, op­ci­ja ju­go­slo­ven­skog, kao po­di­je­lje­nog iden­ti­te­ta, ko­ja je na ne­ki na­čin uvek bi­la u op­ti­ca­ju, ni­ka­da ni­je mo­gla bi­ti do­vr­še­na. Iden­ti­fi­ka­ci­ja sa Ju­go­sla­vi­jom, bi­la je, na­i­me, uvek ide­o­lo­gi­zo­va­na, afek­tiv­na, per­so­ni­fi­ko­va­na ili od­bram­be­na, a ni­kad ni­je us­po­sta­vlje­na kao ra­ci­o­na­lan, mo­der­ni­za­cij­ski od­nos lju­di pre­ma vla­sti­toj dr­ža­vi.”(NA­STA­VI­ĆE SE)