- PIŠE: MR RADOvan FEMIĆ
Od­nos štam­pe pre­ma ju­go­slo­ven­stvu pred­sta­vlja zna­ča­jan aspekt u sa­gle­da­va­nju ovog slo­že­nog fe­no­me­na. Ne­ki auto­ri sma­tra­ju da je po­jam ju­go­slo­ven­stva (kao i nje­go­vo zna­če­nje) u štam­pi uglav­nom tre­ti­ran isto­vjet­no kao i u ofi­ci­jel­noj ide­o­lo­škoj (par­tij­skoj) per­cep­ci­ji. Ta­ko, na pri­mjer, list Ko­mu­nist to­kom ci­je­le 1971. go­di­ne ne do­no­si ni­je­dan tekst o dje­lo­va­nju MA­SPOK-a u Hr­vat­skoj. List ko­ji se na naj­i­scrp­ni­ji na­čin ba­vio te­ma­ti­kom ju­go­slo­ven­stva je­ste NIN. Naj­ve­ći broj in­te­lek­tu­a­la­ca na stra­ni­ca­ma ovog li­sta iz­no­sio je sta­vo­ve o svim aspek­ti­ma ma­ni­fe­sta­ci­je ju­go­slo­ven­stva. Ipak, ured­ni­štvo li­sta sle­di­lo je ge­ne­ral­nu par­tij­sku li­ni­ju u od­no­su na ovo pi­ta­nje. Ta­ko, na pri­mjer, u skla­du sa par­tij­skom po­li­ti­kom CK SK Sr­bi­je, po­čev od 1987, u NIN-u se po­zi­tiv­no pi­še o srp­skoj tra­di­ci­ji, isto­ri­ji i kul­tu­ri. Pa se ta­ko ja­vlja­ju član­ci o ći­ri­li­ci, sve­to­sa­vlju i slič­nim te­ma­ma. Po pr­vi put na stra­ni­ca­ma ovog li­sta, ob­ja­vlju­ju se in­ter­vjui s čla­no­vi­ma di­na­sti­je Ka­ra­đor­đe­vić. Knji­žev­ne no­vi­ne i Knji­žev­na reč ta­ko­đe tre­ti­ra­ju ovu pro­ble­ma­ti­ku na stra­ni­ca­ma svo­jih gla­si­la. Ipak, pa­ra­dig­ma od­no­sa štam­pe i po­li­ti­ke u Ju­go­sla­vi­ji je­ste pi­sa­nje li­sta „Po­li­ti­ka”. I po­red či­nje­ni­ce da su Bor­ba (dr­žav­no gla­si­lo) i Ko­mu­nist (par­tij­sko gla­si­lo) sli­je­di­le par­tij­sko sta­no­vi­šte o ju­go­slo­ven­stvu, isto se mo­že re­ći i za „Po­li­ti­ku”. U to­ku 1981. go­di­ne, od 34 tek­sta, njih 12 ima sa­dr­žaj u ko­me se za­go­va­ra za­jed­ni­štvo u okvi­ri­ma SFRJ, što ta­da pred­sta­vlja op­šte mi­šlje­nje.
U go­di­ni 1989. „Po­li­ti­ka” mi­je­nja svo­ju ide­o­lo­šku ori­jen­ta­ci­ju. Sa­da, u no­vim okol­no­sti­ma, ovaj list po­sta­je naj­gla­sni­ji za­go­vor­nik srp­skih na­ci­o­nal­nih in­te­re­sa. Od kra­ja Dru­gog svjet­skog ra­ta, pa do 1989. go­di­ne, pri­djev srp­ski ovaj dnev­ni list ve­zi­vao je is­klju­či­vo za na­ci­o­na­li­zam, a nje­go­va upo­tre­ba pod­ra­zu­mi­je­va­la je ne­ga­tiv­nu ko­no­ta­ci­ju. Na­kon pro­mje­ne ide­o­lo­škog prav­ca, na stra­ni­ca­ma „Po­li­ti­ke” po­ja­vlju­ju se tek­sto­vi sa te­ma­ma: ugro­že­no­sti i za­o­sta­ja­nja Sr­bi­je i Srp­stva u ju­go­slo­ven­skoj fe­de­ra­ci­ji. Ukup­no uzev­ši, „Po­li­ti­ka”, kao i osta­li li­sto­vi bi­li su na po­zi­ci­ja­ma ko­je je pro­te­ži­ra­la vla­da­ju­ća eli­ta. Sve­tla­na Lju­bo­ja dje­lo­va­nje štam­pe ka­rak­te­ri­še na sle­de­ći na­čin: „Osnov­ni za­klju­čak ko­ji se mo­že iz­ve­sti iz ana­li­ze štam­pe je­ste, da je ona sli­je­di­la in­te­re­se po­li­tič­kih i par­tij­skih struk­tu­ra, od­no­sno za­stu­pa­la sta­vo­ve po­li­tič­kih cen­ta­ra mo­ći. Nje­go­va­nje i pro­mo­vi­sa­nje ju­go­slo­ven­stva, ju­go­slo­ven­skih osje­ća­nja je do­sled­no dr­ža­no u gra­ni­ca­ma ko­je su od­re­đi­va­li par­ti­ku­lar­ni po­li­tič­ki in­te­re­si. Srp­ski iden­ti­tet, tra­di­ci­ja i kul­tu­ra su, po­slu­šnič­ki, do te mje­re pre­ćut­ki­va­ni i gu­še­ni, da su fru­stra­ci­je bi­le ne­mi­nov­ne. Onog tre­nut­ka ka­da je, pre­vas­hod­no iz po­li­tič­kog prag­ma­ti­zma, do­šlo do pro­mje­ne od­no­sa vla­sti pre­ma na­ci­o­nal­nom iden­ti­te­tu Sr­ba, štam­pa je, s ri­jet­kim iz­u­ze­ci­ma, jed­na­ko ne­kri­tič­no i po­slu­šno pro­mi­je­ni­la stav”.
Kraj