-PRI­RE­DIO: MI­LA­DIN VELj­KO­VIĆ

Du­go se uzi­ma­lo da je najvjerovatnija go­di­na Ka­ra­đor­đe­vog ro­đe­nja ona ko­ju je sa­op­štio Ja­ni­ći­je Đu­rić (Di­mi­tri­je­vić) – 21. de­cem­bar 1752, od­no­sno 1. ja­nu­ar 1753. go­di­ne. Nju su pri­hva­ti­li Mi­lan Đ. Mi­li­će­vić i Mi­len­ko Vu­ki­će­vić, ko­ji je iz­mi­je­nio sa­mo dan i mje­sec. An­ta Pro­tić je ka­zi­vao da je Cr­ni Đor­đe 1805. imao pe­de­set go­di­na, da bi, pre­ma to­me, bio ro­đen 1755. Pro­mje­nu je unio Kon­stan­tin Ne­na­do­vić, ko­ji je tvr­dio da je Ka­ra­đor­đe ro­đen 21. de­cem­bra 1762, od­no­sno 1. ja­nu­a­ra 1763. go­di­ne. Ka­ra Pa­vle Sre­te­no­vić pro­cje­nji­vao je vo­žda 1814. kao oso­bu u do­bi od pe­de­set go­di­na, iz če­ga pro­is­ti­če da je ugle­dao svi­jet 1764. Pre­ma ka­zi­va­nju Ga­je Pan­te­li­ća, vo­ždo­vo ro­đe­nje tre­ba­lo bi smje­sti­ti u 1766. go­di­nu. Ka­ra­đor­đe­vi sa­vre­me­ni­ci na­vo­di­li su još 1756, 1760, 1761. i 1767. kao go­di­nu nje­go­va ro­đe­nja. Pri­lič­no uvjer­ljiv po­da­tak iz­nio je Du­šan Pan­te­lić, ko­ji je u jed­nom fraj­kor­skom spi­sku pro­na­šao Ge­or­gi­ja Pe­tro­vi­ća, ože­nje­nog de­vet­na­e­sto­go­di­šnja­ka. Na osno­vu to­ga iz­ra­ču­nao je da je ro­đen 1768. go­di­ne. Ovaj po­da­tak po­tvr­đu­je D.N. Ban­tiš Ka­men­ski, ko­ji je za­bi­lje­žio da vožd 1808. ni­je imao vi­še od če­tr­de­set go­di­na.
Isto­ri­ča­ri su, u za­vi­sno­sti od no­vih is­tra­ži­va­nja, i od­ba­ci­va­li i po­tvr­đi­va­li po­nu­đe­na rje­še­nja. Ta­ko je Vla­di­mir Ćo­ro­vić u po­čet­ku usvo­jio 1752, a po­tom 1768. go­di­nu. Dru­gu go­di­nu usvo­ji­li su Goj­ko De­sni­ca i Vla­di­mir Sto­jan­če­vić. Opre­zni Vuk i Ran­ke na­ve­li su da je Đor­đe Pe­tro­vić ro­đen iz­me­đu 1760. i 1770. go­di­ne. Po­sli­je svih po­le­mi­ka i pre­pir­ki, i ta­ko raz­li­či­tih po­da­ta­ka, Dra­go­slav Stra­nja­ko­vić je, kao Vuk i Ran­ke, iz­nio da je vožd ro­đen še­zde­se­tih go­di­na 18. vi­je­ka. On­da­šnji nje­mač­ki i ru­ski ča­so­pi­si na­vo­di­li su 1770. kao go­di­nu vo­ždo­vog ro­đe­nja. Ovo je naj­ka­sni­ja go­di­na ko­ju na­la­zi­mo u iz­vo­ri­ma o ro­đe­nju Đor­đa Pe­tro­vi­ća.
Isto­ri­čar se i da­nas na­la­zi pred te­ško­ća­ma iza­zva­nim po­manj­ka­njem pi­sa­nih do­ku­me­na­ta pr­vog re­da o go­di­ni Ka­ra­đor­đe­va ro­đe­nja. Ni­je bez zna­ča­ja i to ka­ko je nje­go­va po­ja­va, pri­je sve­ga spo­lja­šnji iz­gled, mo­gla kod sa­vre­me­ni­ka da iza­zo­ve dra­stič­ne raz­li­ke u pro­cje­ni nje­go­ve sta­ro­sti, od­no­sno da se go­di­na ro­đe­nja pro­te­že od 1749. do 1770, pu­nih dva­de­set jed­nu go­di­nu! Ba­ta­la­ka je, vi­dje­li smo, tvr­dio da je on kra­jem 1814. imao še­zde­set pet; Svi­njin, ko­ji se s njim srio na­red­ne go­di­ne, pi­sao je da je upo­znao pe­de­set­pe­to­go­di­šnja­ka, a Ka­ra Pa­vle Sre­te­no­vić pe­de­se­to­go­di­šnja­ka! Ta­da je vožd bio „sav si­jed” i tek od 1817. go­di­ne, od bo­rav­ka u Pe­tro­gra­du, dao je „ovra­ni­ti” ko­su i br­ko­ve. Da­kle, far­ba­nje ni­je mo­glo da uti­če na sa­vre­me­ni­ke pri od­re­đi­va­nju nje­go­vih go­di­na. Po sve­mu su­de­ći, na od­mje­ra­va­nje nje­go­ve sta­ro­sti bi­tan uti­sak osta­vlja­lo je nje­go­vo ras­po­lo­že­nje, ko­je se kre­ta­lo od du­bo­ke de­pre­si­je do du­šev­nog spo­koj­stva, od pat­nje do ra­do­sti.
Za­ni­mlji­vo je da je u oči­ma bli­skih sa­vre­me­ni­ka, Ba­ta­la­ke i Đu­ri­ća, iz­gle­dao kao sta­ri­ja, u po­ro­dič­noj tra­di­ci­ji sred­nje do­bi, a kod bi­lje­žni­ka jed­nog po­u­zda­nog pi­sa­nog iz­vo­ra, kao mla­đa oso­ba.
Ne zna se tač­no ni ka­da je ro­đe­na nje­go­va su­pru­ga Je­le­na. Austrij­ske vla­sti iz­da­le su joj pa­soš 1813. i na­ve­le da joj je ta­da bi­lo če­tr­de­set osam, iz če­ga pro­iz­i­la­zi da je ro­đe­na 1765. go­di­ne. No­vi­ne srb­ske za­bi­lje­ži­le su da je umr­la 28. ja­nu­a­ra/9. fe­bru­a­ra 1842, u se­dam­de­se­toj go­di­ni ži­vo­ta. Pre­ma ovom iz­vo­ru, ona je ro­đe­na 1771. go­di­ne.
Kad bi­smo po­klo­ni­li po­vje­re­nje austrij­skim pi­sa­nim iz­vo­ri­ma, is­pa­lo bi da je Je­le­na (1765) bi­la sta­ri­ja od Ka­ra­đor­đa (1768), što je ma­lo vje­ro­vat­no. U ovom slu­ča­ju, kad ni­je­dan po­da­tak ni­je sa­svim po­u­zdan, pred­nost da­je­mo po­ro­dič­noj tra­di­ci­ji: Đor­đe Pe­tro­vić je, naj­vje­ro­vat­ni­je, ro­đen 3/14. no­vem­bra 1762. go­di­ne.
Ime sve­ti­te­lja po ko­me je di­je­te do­bi­lo ime, ka­ko da je na­go­vje­šta­va­lo da će Đor­đev ži­vot bi­ti mu­če­nič­ki. To je, ne­sum­nji­vo, uti­ca­lo, još to­kom ustan­ka, a po­go­to­vu po­sli­je ubi­stva, da na­sta­ne ne­ko­li­ko le­gen­di sa ne­be­skim i ljud­skim zna­me­nji­ma pri nje­go­vom ro­đe­nju. Za­bi­lje­že­no je, ta­ko, da se neo­bič­na svje­tlost po­ja­vi­la na ne­bu u tre­nut­ku nje­go­vog ro­đe­nja, da je imao kril­ca pod pa­zu­hom i da je maj­ka ugle­da­la na nje­go­vom gru­di­ma mje­sec. Po­me­nu­to islam­sko zna­me­nje i pri­su­stvo Tur­či­na, se­o­skog spa­hi­je, nje­go­vom do­la­sku na svi­jet, što bi­lje­že svi me­mo­a­ri­sti, tre­ba­lo je da na­go­vi­je­sti bu­du­će zna­me­ni­te do­ga­đa­je. Za­pi­sa­ne su ri­je­či Tur­či­no­ve upu­će­ne nje­go­voj maj­ci po­sli­je ro­đe­nja i da­ri­va­nja dje­te­ta: „Va­la, mla­da, taj tvoj sin bi­će ve­li­ki ju­nak i ve­li­ki čo­vjek!” Da sve ovo ni­je le­gen­da, te­ško bi bi­lo da­ti ob­ja­šnje­nje ka­ko se to se­o­ski spa­hi­ja na­šao na ko­na­či­štu baš u Pe­tro­voj ku­ći, jed­noj od naj­si­ro­ma­šni­jih u Vi­šev­cu. On­da­šnje ku­će, čak i imuć­ni­jih do­ma­ći­na, ni­je­su bi­le ni­šta dru­go do pro­ste dr­ve­ne ko­li­be s jed­nom pro­sto­ri­jom, uz ne­ko­li­ko dvo­ri­šnih obje­ka­ta – va­jat, mlje­ka­ra, koš i am­bar. Na jed­nom od vi­še­vač­kih pro­pla­na­ka, ob­ra­slih šu­mom, bi­li su smje­šte­ni po­me­nu­ti objek­ti Pe­tro­ve ino­ko­sne po­ro­di­ce, uko­li­ko ih je sve ima­la, zbog svog tan­kog sta­nja. Po­to­nje se­lja­ka­nje po obli­žnjim mje­sti­ma uvje­ra­va isto­ri­ča­ra da im je ba­šti­na bi­la sla­ba, ili ni­ka­kva.(NA­STA­VI­ĆE SE)