Za ostvareni uspjeh, knez Mihailo je dobio mnoge čestitke, pri čemu smo za ovu priliku izdvojili pozdravno pismo Beogradske opštine i telegram crnogorskog knjaza Nikole:
Beogradska opština uputila je knjazu Mihailu pozdravno pismo sledeće sadržine: „Svetli Gospodaru! Svečanom prilikom, koja je nastupila, građani verne ti prestolnice žele se koristiti da izjave svim mogućim načinima osećanja, kojima su oduševljeni prema uzvišenoj osobi Tvojoj.
Srećni smo, Gospodaru, što možemo sa pravednim ponosom pred Tobom i svetom izpovedati, da dojakošnja kratka Ti vlada bila je za Srbiju božji blagoslov, zemlju si nam umirio i osnažio, svaku unutrašnju opasnost od nas uklonio, narodu Srbskom podigavši dostojanstvo pribavio si uvaženje; za to sve dužni smo samo Tvojoj očinskoj brižljivosti, i osobitoj mudrosti Tvojoj; za to sve izjavljujemo Ti svoju najdublju i najtopliju zahvalnost.
Srećna prošlost najbolja nam je zaloga za budućnost; pa za to imajući Tebe na čelu, mi u budućnosti gledamo sa neograničenim poverenjem i najpouzdanijom nadom.
Na sastavak sudbine srbske stoi u rukama Tvojim ogromno breme! Ali za to stoi uz Tebe, Viteški Gospodaru, i sav srbski narod,... sav kao jedan čovek. Računaj na našu bezkrajnu odanost; raspolaži imanjem i životom našim; sve Ti dajemo, jer sve očekujemo; kao što Sebe veledušno ne štediš, tako ne štedi ni nas samo da još više podigneš sreću i slavu narodnu.
Kad Ti ovako obština beogradska izražava čuvstva sinovlje zahvalnosti, ljubavi i odanosti u ime svega građanstva, uverena je da je samo odjek sviju obština u zemlji našoj; uverena je da joj izraze potvrđuje ogromnim usklikom sav srbski narod.
Bog te poživio, mili Gospodaru! Bog blagoslovio Tebe, i tvoje plemenite trudove! U Beogradu, 6. aprila 1867“, slijede potpisi opštinara.
Na vijest da je Turska predala preostale utvrđene gradove Srbiji, crnogorski knjaz Nikola I Petrović Njegoš uputio je 8. aprila telegrafsku čestitku knezu Mihailu:
„Njegovoj Svetlosti Knjazu Mihailu Obrenoviću, Beograd,
Primite sa cijelim narodom srpskim iskrena i srdačna čestitanja od mene i mojih Crnogoraca za krunisani uspjeh: Ovaj je najsvetliji dan u istoriji preporođaja našega naroda i ja se, sa mojom Crnom Gorom pridružujem iz svega srca današnjem opštem veselju Srbstva. Knjaz Nikola“.
Čestitku je srpskom knezu i lično prenio ađutant knjaza Nikole Stanko Radonjić, koji je tada prolazio kroz Beograd na putu za Bukurešt. Pored toga, za uspješnu diplomatsku misiju kod Porte, knjaz Nikola je odlikovao srpskog kapućehaju u Carigradu dr Jovana Ristića.
Ali u stvarnosti, oba knjaževa čina nijesu bila iskrena, već su bila sračunata samo na izazivanje utiska u srpskom javnom mnjenju o navodnom oduševljenju Dvora na Cetinju diplomatskim uspjehom Srbije. Zapravo, vijest o predaji gradova pod srpsku upravu dočekana je u Crnoj Gori, posebno na Cetinju, kao nepovoljan događaj.
Prije bi se moglo reći da je zvanična Crna Gora bila ogorčena na srpsku vladu, jer je smatrala da je akciju dobijanja gradova trebalo voditi u zajednici sa Crnom Gorom i povezati je sa njenim zahtjevima za teritorijalnim proširenjem. Crnogorski Dvor se sada pribojavao da će se srpska vlada, dobivši diplomatskim putem upravu nad gradovima, time zadovoljiti, i umanjiti svoju zainteresovanost za pokretanje rata protiv Turske, zajedno sa Crnom Gorom, sa kojom je, godinu dana prije, potpisala Savez. (Napomena priređivača: radi boljeg razumijevanja „toka reagovanja zvanične Crne Gore“, autorka Zorica Janković u knjizi je objavila integralni ugovor o savezu između Crne Gore i Srbije, potpisan 23. septembra 1866. godine).
Priredio: Miladin
Veljković
(KRAJ)

---