Nova vojska i municija neprestalno pristiže u Kotor. U tom času, u Boki je 29 ratnih brodova; između ostalih „Vulkan“, „Taurus“, „Reka“, „Štrajter“, „Ins“, „Santa Lucia“, “Henci“, „Andreas Hofer“, „Kerka“, „Gems“, „Narenta“, „Australia“, „Habzburg“...

„Osten“, bečki žurnal, objavljuje vijesti koje je dobio iz Trsta: „Borbe su više nego krvave i zauzele su velike prostore. Samo je juče i danas 7.000 ljudi na lojdovskim lađama odveženo u Boku. Trupe su veoma naoštrene protiv ustanika, vojne vlasti sa užasnom energijom izvršavaju svoje zadatke. Neminovno je ugušenje ustanka, ali tek nakon strašnog krvoprolića. Jako se vara onaj, koji misli i vjeruje da je ustanak blizu kraja.“

Istog dana očekivao se dolazak pet četa ličkih graničara, pošto je Auersperg tražio upravo njih, sa srpskim oficirima, da baš tako otpočne ofanziva protiv strašnih Krivošijana i njihove četiri divizije od ukupno 400 boraca. A, kad sila na silu udari treba biti vizionar da bi se zaključilo ko će izvući deblji kraj.

Carski vojnici su danas bili okićeni kao nikad do tada!? A kakva će svečanost biti priređena kad se vrate sa Krivošija, samo se može pretpostaviti. Poručnik Jakšić je iz Beča donio pet sanduka raznoraznih ordena i predao ih generalu Auerspergu, da ih razdijeli svima koji su se isticali, ili će se istaći u borbi protiv ustanika. Da se zna, jer pobjednik to zaslužuje!

Podlistak (Nova Slobodna Razglagolstvija), savjetuje generala kome ordene treba dodijeliti:„...Ako se ko u tom ustanku odlikovao, to su ne samo po našem partajičnom, nego i po nepartajičnom mnenju sviju Turkomana i Švabofila bili – sami ustaši, dakle valjda će gosp. Auersperg, ako je pravedan čovek, one priposlane mu k r s t o v e obesiti na u s t a š e, kao što je za vreme ustanka vešao u s t a š e na k r s t o v e; a nadati se, da će i ustaši onda u hatar izmirenja vratiti pošteno sve one uši i noseve, što su austrijskim vojnicima oko Krivošija pootpadali, te da se za ove prve opet može reći: „Imjejaj uši slišati da slišat“, a valjda će onda drugi put i oči bolje otvoriti.“

Dan uoči ofanzive Auersperg je izdao sledeća naređenja:

– Pukovnik Kaifel sa svojim pukom br. 7 i dva raketna topa ide od Orahovca do Ledenica, a onda kroz klanac Lupoglav (prema Dragalju).

– Pukovnik Fišer sa dva bataljona svoga puka br. 48 i dva odreda 9. lovačkog bataljona, jednim planinskim odredom i dva raketna topa ide od Risna do Ledenica, a onda dalje kroz klanac Lupoglav (prema Dragalju).

– Pukovnik Simić sa dva odreda 9. lovačkog bataljona, pukom broj 44. i jednim planinskim odredom ide od Risna, preko Grebena i Knežlaza, na Crkvice.

– Major Uršic sa svojim lovačkim bataljonom br. 8 i dva raketna topa ide na lijevi bok, od Morinja preko Ubala i dalje prema Unijerini.

– Glavni štab će ostati u sastavu kolone pukovnika Simića. Krajnji cilj svih jedinica je Dragalj.

– Generalmajor Dormus sa dva bataljona br. 52, jednim planinskim i jednim raketnim odredom ostaje kao rezerva u Risnu.

Trupe moraju biti postavljene 15. uveče na polazne položaje na obali, tu da prenoće i 16. u 7 časova izjutra da krenu.

Osvanuo je dan kad će silna vojska početi marš prema krševitim predjelima Krivošija. S polaskom iz Risna kasnilo se zbog objektivnih okolnosti. U jednom dijelu izmijenjen je formacijski sastav jedinica, u odnosu na prethodna naređenja. Zbog sigurnosti generalštaba, srednja kolona koju je predvodio pukovnik Simić, pojačana je sa jednim bataljonom lovaca i pola brdske baterije topova.

Ovako jaka sila nikada nije nastupala na prostorima Dalmacije!? Izgledalo je da će veoma dobro opremljena vojska svakako izvršiti postavljeni zadatak. Niko nije vjerovao u mogućnost poraza. Među novinarima i stranim obavještajcima, licitiralo se sa vremenom potrebnim za postizanje cilja – dva, tri ili četiri dana.

PIŠE:

NEDJELjKO SAMARDžIĆ

(NASTAVIĆE SE)

---