Du­go­go­di­šnji vi­so­ki funk­ci­o­ner DPS-a Sve­to­zar Ma­ro­vić iz­ja­vio je na su­đe­nju pred­sjed­ni­ku op­šti­ne Bu­dva La­za­ru Ra­đe­no­vi­ću da je o slu­ča­ju „Ko­šljun” sa­znao iz me­di­ja i to u vri­je­me ka­da je spe­ci­jal­no tu­ži­la­štvo po­če­lo da se ba­vi ovom afe­rom. Slu­čaj je po­stao pred­met nje­go­vog in­te­re­so­va­nja, iz­me­đu osta­log, i za­to što su se u nje­mu po­mi­nja­li Op­šti­na Bu­dva, op­štin­ski or­ga­ni kao i ime­na lju­di ko­je je po­zna­vao. Pre­ma in­for­ma­ci­ja­ma ko­ji­ma je ras­po­la­gao u to vri­je­me, po­sao je od­ra­đen na za­ko­nit, le­ga­lan i le­gi­ti­man na­čin iako, ka­ko tvr­di, sa tom ku­po­vi­nom ni­je imao ni­ka­kve ve­ze.
– I u ovom po­slu, kao i u osta­lim slu­ča­je­vi­ma ka­da je pro­da­va­la ze­mlji­šte, Op­šti­na je ra­di­la po za­ko­nu. Da ni­je ta­ko bi­lo, vje­ro­vat­no bi se dr­žav­ni or­ga­ni za­in­te­re­so­va­li i spri­je­či­li taj po­sao. De­talj­no sam se in­for­mi­sao i do­šao do sa­zna­nja da od tog po­sla ni­je pri­či­nje­na Op­šti­ni ni Pr­voj ban­ci ko­ja je za­pra­vo ima­la ko­ri­sti. Ze­mlji­šte je pro­da­to po vi­šoj ci­je­ni od one ko­ja se po­mi­nja­la na jav­nom ten­de­ru – tvr­dio je Ma­ro­vić.
Pre­ma nje­go­vom mi­šlje­nju, na op­tu­že­nič­koj klu­pi u ovom pred­me­tu na­šli su se lju­di za ko­je ne zna za­što su op­tu­že­ni. Za Je­li­cu Pe­tri­če­vić tvr­di da je bi­la pri­vr­že­na i po­sve­đe­na Pr­voj ban­ci dok su­gra­đa­ni­na Vi­da Ra­đe­no­vi­ća po­zna­je od­ra­ni­je iz par­tij­skih kon­ta­ka­ta.
– U 2007. go­di­ni ka­da je Vi­do po­čeo da se ba­vi ne­kret­ni­na­ma in­for­mi­sao me je o „Ko­šlju­nu”. Ni­je­smo ima­li kon­ta­ka­ta oko to­ga, ali sam u raz­go­vo­ru sa njim sa­znao od­re­đe­ne in­for­ma­ci­je. Ni­je mi po­zna­to ka­ko i na ko­ji na­čin je Vi­do pro­dao ze­mlju na Ko­šlju­nu Ra­ši­du Al­ha­mi­du, ali mo­ram re­ći da je to bi­la is­prav­na od­lu­ka. U sa­zna­nju sam da taj po­sao ni­je do kra­ja is­pla­ćen, ali ne znam šta je on ura­dio sa tim nov­cem – tvr­dio je Ma­ro­vić.
Ma­ro­vi­ću ni­je po­zna­to ni da li je La­zar Ra­đe­no­vić uzeo no­vac od te ku­po­vi­ne, a ima iden­tič­no mi­šlje­nje ka­da je u pi­ta­nju pred­sjed­nik op­štin­skog DPS-a Bu­dva Bo­ro La­zo­vić.
– Po­vo­dom iz­ja­ve Vi­da Ra­đe­no­vi­ća i nje­go­vog po­mi­nja­nja mog ime­na u kon­tek­stu pro­da­je ze­mlji­šta na br­du Ko­šljun, sma­tram da je nje­gov gest bio do­bro­na­mje­ran, jer je Vi­do kao ga­rant kod Pr­ve ban­ke po­nu­dio svo­ju ze­mlju. Me­đu­tim, po­sta­vi­lo se pi­ta­nje šta se de­si­lo sa ze­mlji­štem po­ro­di­ca Di­va­no­vić i Dra­go­vić i nji­ho­vim nov­cem. Znam da je Vi­do Ra­đe­no­vić iz­ra­zio sprem­nost da ga­ran­tu­je svo­jom ze­mljom, a ja ne­mam ni­ka­kve ve­ze sa ovom ku­po­pro­da­jom – iz­ja­vio je Ma­ro­vić pred su­dom.
Ma­ro­vić tvr­di da se ka­da je tu­ži­la­štvo po­kre­nu­lo is­tra­gu ni­je sre­tao sa Vi­dom Ra­đe­no­vi­ćem, ali je u tom pe­ri­o­du o pro­da­ji ze­mlji­šta kon­tak­ti­rao sa La­za­rom Ra­đe­no­vi­ćem i to is­klju­či­vo u okvi­ru ne­kih dru­gih te­ma.
O ovom po­slu ni­je raz­go­va­ro ni sa ta­da ak­tu­el­nim gra­do­na­čel­ni­kom op­šti­ne Bu­dva Raj­kom Ku­lja­čom iako sma­tra da je Ku­lja­ča tu od­lu­ku do­nio u naj­bo­ljoj na­mje­ri.
Od­go­va­ra­ju­ći na pi­ta­nje tu­ži­o­ca, Ma­ro­vić je ka­zao da je, pre­ma nje­go­vim sa­zna­nji­ma, pred­u­ze­će SP Lu­na da­lo obez­bje­đe­nje za po­me­nu­ti kre­dit i da ni sa jed­nim slu­žbe­nim li­cem iz Op­šti­ne Bu­dva ni­je raz­go­va­rao oko tog kre­dit­nog aran­žma­na, ali je­ste na­knad­no, ka­da se sve iz­de­ša­va­lo i ka­da je po­kre­nut sud­ski po­stu­pak, i to sa La­za­rom Ra­đe­no­vi­ćem i Alek­san­drom Ti­či­ćem.
– Od tre­nut­ka po­di­za­nja op­tu­žni­ce za­in­te­re­so­vao sam se za taj pred­met jer se ra­di­lo o mo­jim pri­ja­te­lji­ma i su­gra­đa­ni­ma. In­te­re­so­va­lo me da li je kre­dit vra­ćen i da li je ban­ka u tom po­slu iz­gu­bi­la – ka­zao je Ma­ro­vić, na­gla­ša­va­ju­ći da se ni­je in­te­re­so­vao šta je tu­ži­la­štvo u tom pe­ri­o­du pred­u­zi­ma­lo, jer je sma­trao da taj po­sao ne­ma smi­sla iz pro­stog raz­lo­ga što ni­je na­stu­pi­la šte­ta ni po Op­šti­nu ni po ban­ku.
Su­đe­nje se na­sta­vlja 12. mar­ta.
VJ.DA­MJA­NO­VIĆ


Mi­ste­ri­ja oko Ma­ro­vi­ća i Đu­ka­no­vi­ća

Ma­ro­vić je na su­đe­nju iz­ja­vio da je kon­tak­ti­rao Vi­da Ra­đe­no­vi­ća oko pro­da­je ze­mlje na br­du Ko­šljun jer su po­sto­ja­le „gla­si­ne i ne­i­sti­ne” da je no­vac po­ro­di­ca Di­va­no­vić i Dra­go­vić ne­stao i za­vr­šio kod po­ro­di­ca Ma­ro­vić i Đu­ka­no­vić.
– Ini­ci­rao sam raz­go­vor sa Vi­dom Ra­đe­no­vi­ćem, jer sam že­lio da po­mog­nem Pr­voj ban­ci ka­ko bi se ri­je­šio pro­blem oko nov­ca po­ro­di­ca­ma Di­va­no­vić i Dra­go­vić. Vi­do je iz­ra­zio sprem­nost i ima­li smo dva ili tri raz­go­vo­ra tim po­vo­dom. Znao sam da taj po­sao sa Ara­pi­ma ni­je do kra­ja za­vr­šen i da mo­gu po­mo­ći. Sa­znao sam da je Vi­do Ra­đe­no­vić od Raj­ka Me­de­ni­ce tra­žio da mu po­mog­ne da stu­pi u kon­takt sa Ra­ši­dom. Po­zna­to mi je da je taj Ra­šid ku­pio ze­mlji­šte od agen­ci­je ko­ju pred­sta­vlja Raj­ko Me­de­ni­ca i da je ono pro­da­to pri­vat­nim li­ci­ma kao i da se te par­ce­le gra­ni­če sa op­štin­skim ze­mlji­štem i ze­mljom ko­ju je Vi­do Ra­đe­no­vić ku­pio od Op­šti­ne. Ne znam da li je do­šlo do su­sre­ta iz­me­đu Vi­da Ra­đe­no­vi­ća i Ra­ši­da, ali znam da je Me­de­ni­ca pro­dao ze­mlju Ra­ši­du u vri­je­me ka­da je i Vi­do ku­pio ze­mlju od Op­šti­ne – is­pri­čao je Ma­ro­vić.


Iz­da­lo ga pam­će­nje

Ra­den­ko Pu­rić, in­ži­njer u Lov­ćen osi­gu­ra­nju, is­pri­čao je na su­đe­nju da ne­ke od op­tu­že­nih po­zna­je iz slu­žbe­nih ko­mu­ni­ka­ci­ja kao i da je 2007. go­di­ne bio an­ga­žo­van u Pr­voj ban­ci, od­no­sno nje­nom uprav­nom od­bo­ru. U okvi­ru tog od­bo­ra po­sto­jao je i kre­dit­ni od­bor u ko­me su se, osim nje­ga, na­la­zi­li Sr­đan Ko­va­če­vić i op­tu­že­na Je­li­ca Pe­tri­če­vić. Iz uprav­nog od­bo­ra iza­šao je u av­gu­stu 2008. go­di­ne. Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, s ob­zi­rom na to da je taj pe­ri­od obi­lje­ži­la eks­pan­zi­ja do­dje­le kre­di­ta, iz tog raz­lo­ga se ne sje­ća kon­kret­nog slu­ča­ja.
– Ono u što sam si­gu­ran je da se stro­go vo­di­lo ra­ču­na o obez­bje­đe­nju svih kre­di­tih sred­sta­va. O kre­di­ti­noj po­li­ti­ci do­dje­lji­va­nja sta­rao se me­nadž­ment i bi­li su od­re­đe­ni sek­to­ri ri­zi­ka, dok smo mi kao ti­je­lo do­no­si­li pred­log od­lu­ke ko­ja bi išla pre­ma uprav­nom od­bo­ru. Da li je tom pro­ce­du­rom išao i ovaj kre­dit, svje­dok Pu­rić se ni­je mo­gao sje­ti­ti.