Kon­cert i iz­lo­žba sli­ka „Oko me­ne” mla­de umjet­ni­ce Ane­le Čin­drak iza­zvao je ve­li­ko in­te­re­so­va­nje pu­bli­ke ko­ja se oku­pi­la na pla­tou is­pred Cr­no­gor­ske ga­le­ri­je umjet­no­sti „Mi­o­drag Da­do Đu­rić” na Ce­ti­nju.
Po­sje­ti­o­ci ovog do­ga­đa­ja, po­red uži­va­nja u kon­cert­nom pro­gra­mu to­kom ko­jeg je Ane­la Čin­drak, stu­dent Spe­ci­ja­li­stič­kih stu­di­ja Mu­zič­ke aka­de­mi­je na Ce­ti­nju u kla­si pro­fe­so­ra Pre­dra­ga Jan­ko­vi­ća, za­jed­no sa svo­jim go­sti­ma Eden Se­ku­lo­vić (vi­o­lon­če­lo), Bo­ži­com De­lić (vi­o­li­na), Mi­le­nom Kan­ka­raš (kla­ri­net) i Džej­lom Čin­drak (vi­o­la), iz­ve­la dje­la Her­mo­sa, Pja­co­le i Ga­li­ja­na, ima­la je pri­li­ku da po­gle­da i 15 nje­nih sli­ka na ko­ji­ma do­mi­ni­ra­ju mo­ti­vi Ce­ti­nja.
Otva­ra­ju­ći pro­gram, sli­kar Lu­ka La­ga­tor ka­zao je da je Ane­la Čin­drak neo­bič­na umjet­ni­ca te da nje­na krh­kost, na pr­vi po­gled, ne oda­je ne­vje­ro­vat­nu sna­gu i moć ko­ju po­sje­du­je.
– Ona od ro­đe­nja ima u se­bi ne­što što je či­ni umjet­ni­kom. To se osje­ti, ču­je i vi­di tek on­da ka­da nje­no dje­lo is­pro­vo­ci­ra ču­la. Pr­vo nje­na, pa on­da i na­ša, har­mo­ni­ka, iako te­žak i za­htje­van in­stru­ment, u nje­nim ru­ka­ma po­sta­je po­slu­šna, a ona če­sto pra­vi vir­tu­oz. Mi­li­na je slu­ša­ti nje­no mu­zi­ci­ra­nje, bi­lo da iz­vo­di ne­či­ju kom­po­zi­ci­ju pi­sa­nu is­klju­či­vo za har­mo­ni­ku, ili se ra­di o tran­skrip­ci­ji dje­la pi­sa­nog za dru­gi in­stru­me­nat, ka­da na svoj­stven na­čin pro­iz­vo­di zvu­ke ko­ji pod­sje­ća­ju na or­gu­lje ili har­mo­ni­jum. I ne sa­mo to, ona i sa­ma kom­po­nu­je i vje­što im­pro­vi­zu­je, do­ka­zu­ju­ći ta­ko da zna­lač­ki i do­bro vla­da svo­jim in­stru­men­tom, po­tvr­đu­ju­ći svoj stva­ra­lač­ki sen­zi­bi­li­tet – ka­zao je La­ga­tor.
Osvr­ću­ći se na njen sli­kar­ski ta­le­nat La­ga­tor je is­ta­kao da Čin­drak na svo­jim ra­do­vi­ma po­seb­no is­po­lja­va osje­ćaj za pro­stor i bo­ju.
– Za­vo­lje­la je Ane­la Ce­ti­nje, pa joj se valj­da ta­ko i pro­bu­di­la sta­ra lju­bav ko­jom se ba­vi od ma­lih no­gu – sli­kar­stvo. Ko­god ima to zrn­ce po­si­ja­no u se­bi, na­vla­že­no ce­tinj­skim ma­gla­ma, ono mo­ra da pro­kli­ja, da se po­ja­vi, da se po­ka­že i do­ka­že. Ni­je umjet­ni­ca mo­gla osta­ti rav­no­du­šna pre­ma Bal­ši­ća pa­za­ru, Ce­tinj­skom ma­na­sti­ru, Nje­go­še­voj uli­ci, Lo­kan­di... i za­to ima­mo pri­li­ku da vi­di­mo njen po­gled i lič­ni do­ži­vljaj broj­nih ce­tinj­skih mo­ti­va i dru­gih ši­rom Cr­ne Go­re. Ur­ba­na sre­di­na joj je glav­na pre­o­ku­pa­ci­ja, po­zna­ti objek­ti, uli­ce, obič­ni ku­ćer­ci i dr­ve­će uz do­mi­nant­no pla­vet­ni­lo ne­ba. Cr­tež je tvrd i pre­ci­zan kao si­gur­na po­tka za neo­p­hod­nu na­do­grad­nju sli­ke. Umjet­ni­ca ne eks­pe­ri­men­ti­še, ne svo­di for­mu, ne is­ti­če ak­cen­te i ne za­la­zi u ne­po­zna­to, čvr­sto se dr­že­ći već osvo­je­nih i usvo­je­nih pre­mi­sa ko­je su joj pri­hva­tlji­ve i za­do­vo­lja­va­ju njen li­kov­ni sen­zi­bi­li­tet. Im­po­nu­je nje­na že­lja i trud da spo­ji svo­je mu­zi­ci­ra­nje sa sli­kar­stvom či­ne­ći za­do­volj­stvo se­bi i na­ma ko­ji uži­va­mo u nje­nom umi­je­ću – za­klju­čio je La­ga­tor.
Kon­cert i pr­vu sa­mo­stal­nu iz­lo­žbu Ana­le Čin­drak or­ga­ni­zo­vao je ce­tinj­ski ogra­nak Ma­ti­ce cr­no­gor­ske.
Z.P.