Kao ja­sna aso­ci­ja­ci­ja na ču­ve­ni Ma­ne­ov „Do­ru­čak na tra­vi”, Ne­ma­nja Go­li­ja­nin, sli­kar iz Be­o­gra­da, ima svoj „Go­li do­ru­čak”, ci­klus ra­do­va ko­ji je pod­go­rič­koj li­kov­noj pu­bli­ci pred­sta­vio u ga­le­ri­ji „Cen­tar”.
Ne­ma­nja Go­li­ja­nin je umjet­nik ko­ji od­bi­ja sva­ku po­mi­re­nost sa sa­da­šnjo­šću, ko­ji svo­jim cr­te­ži­ma i sli­ka­ma pre­i­spi­tu­je mje­sto čo­vje­ka, bit eg­zi­sten­ci­je kao i po­zi­ci­ju sli­ke i cr­te­ža u eri di­gi­ta­li­za­ci­je i kon­zu­me­ri­zma, is­ta­kla je li­kov­na kri­ti­čar­ka Na­ta­ša Nik­če­vić.
„Do­ru­čak” Ne­ma­nje Go­li­ja­ni­na je du­ho­vit osvrt na sa­da­šnji­cu i na­še mje­sto u njoj. Na­ra­tiv­ni cr­te­ži i sli­ke na­sta­le su to­kom šest mje­se­ci nje­go­ve že­lje da se, ka­ko je re­kao, igra i sli­ka.
- Ovo je bi­la jed­na bor­ba ko­ja je tra­ja­la do za­vr­šne sli­ke „Bra­ve He­art/Hra­bro sr­ce” ko­ja sim­bo­li­še taj moj pe­ri­od. Iz­u­zet­no sam za­do­vo­ljan ovom po­stav­kom u Ga­le­ri­ji „Cen­tar”. „Go­li ru­čak” je na kra­ju, je­dan sa­vr­še­ni za­lo­gaj – „per­fect bi­te” ko­ji do­no­si to­tal­nu po­bje­du. Po­ku­šao sam da or­ga­ni­zu­jem se­bi tih šest mje­se­ci stva­ra­nja ovog ci­klu­sa i iz­lo­žbe. Ali, to je sva­ka­ko bi­la jed­na kr­va­va bor­ba. Ni­je to sa­mo li­je­po... To je pro­ces ko­ji je tra­jao i, na kra­ju, za­do­vo­ljan sam – re­kao je Go­li­ja­nin, ko­ji je stu­di­rao sli­kar­stvo na Li­kov­noj aka­de­mi­ji u Tre­bi­nju.
Po­stav­ka, isto ko­li­ko i na­čin ra­da, či­sti je in­ti­mi­zam, ka­že Go­li­ja­nin is­ti­ču­ći da je ve­o­ma re­la­ti­van od­nos iz­me­đu sli­ka­ra i po­sma­tra­ča i umjet­nič­kog dje­la, u ko­jem ne­ma mje­sta su­ge­sti­je – sva­ko mo­že da vi­di i shva­ti umjet­nič­ko plat­no ka­ko že­li.
- Tru­dim se da sli­ka bu­de što is­kre­ni­ja, i mi­slim da to mo­že i da se osje­ti. U pi­ta­nju je či­sti in­ti­mi­zam za ko­ji mi­slim da se sva­ka­ko pre­po­zna­je i ov­dje i bi­lo gdje dru­go. Ovo je po­ja­čan ko­lo­rit ko­ji osta­vlja uti­sak na po­sma­tra­ča. Mo­žda dje­lu­je pre­ten­ci­o­zno, ali ja sam ve­o­ma za­do­vo­ljan iz­lo­žbom. A to je ujed­no uti­sak ko­ji sam že­lio da pre­ne­sem na pu­bli­ku – ka­zao je umjet­nik.
Pri­li­kom stva­ra­lač­kog pro­ce­sa, Go­li­ja­nin po­la­zi pr­ven­stve­no od se­be, ali na­rav­no, raz­mi­šlja o uti­sku, na ko­ji na­čin će lju­di da vi­de nje­gov rad. To je, sma­tra on, neo­p­hod­no.
Sa­vre­me­na srp­ska li­kov­na sce­na, iako po­di­je­lje­na, tr­ži­šte je ko­je da­nas nu­di mno­go. Mo­žda ne pre­vi­še, ali po­sto­ji jed­na ozbilj­na gru­pa mla­dih lju­di ko­ja dje­lu­je na pro­sto­ru Be­o­gra­da, ko­ji nu­di ra­zno­li­ke sa­dr­ža­je.
- Ni­je ve­li­ka me­tro­po­la, si­tu­a­ci­ja je kao i ov­dje, ja­ko te­ška. Ali lju­di ko­ji že­le da se bo­re i bi­ra­ju da to bu­de nji­ho­va pro­fe­si­ja, oni ra­de na to­me da to bu­de „nji­ho­va stvar” – ka­zao je umjet­nik či­ja se za­ni­mlji­va po­stav­ka u ga­le­ri­ji „Cen­tar” mo­že vi­dje­ti na­red­nih 15 da­na.
Ovo je dru­go sa­mo­stal­no pred­sta­vlja­nje po­stav­ke pod na­zi­vom „Na­ked Lunch/Go­li ru­čak”. Pr­vo je orga­ni­zo­va­no u Be­o­gra­du, u Umjet­nič­kom pro­sto­ru „U10”. Re­ak­ci­ja­ma u be­o­gra­du Go­li­ja­nin je bio ve­o­ma za­do­vo­ljan pa je sa za­do­volj­stvom pri­hva­tio po­nu­du da iz­la­že ra­do­ve i u Pod­go­ri­ci. Ga­le­ri­ja „Cen­tar” je po njje­mu fan­ta­sti­čan iz­la­gač­ki pro­stor a nje­ni bi­je­li zi­do­vi re­pre­zen­ta­tiv­na po­zi­ci­ja za dje­la.
- Sa­da sam u pre­go­vo­ri­ma za još jed­nu grup­nu iz­lo­žbu na ko­joj će bi­ti pred­stva­ljen je­dan dio ovog ci­klu­sa. Ali, mi­slim da je ovo već do­volj­no i da sa­da već mo­gu da raz­mi­šljam o no­voj pro­duk­ci­ji – za­klju­čio je umjet­nik.
S.Ć.