Po­sli­je svih pre­mi­je­ra, na­gra­đi­va­ni film „Umir kr­vi” Se­na­da Šah­ma­no­vi­ća na FI­AT-u je do­ži­vio i pod­go­rič­ku pre­mi­je­ru, na­kon što ga je od­gle­da­la pu­bli­ka na Her­ceg­nov­skom film­skom fe­sti­va­lu i broj­nim dru­gim go­sto­va­nji­ma.
U ovom krat­kom igra­nom ostva­re­nju, ko­je je pod­go­rič­ka pu­bli­ka na­gra­di­la apla­u­zi­ma, mla­di re­di­telj se po­za­ba­vio jed­nom ti­pič­nom cr­no­gor­skom te­mom – krv­nom osve­tom. „Umir kr­vi” je film sta­nja, sve­de­ne glu­me i di­ja­lo­ga, od­lič­ne fo­to­gra­fi­je, ko­ja je do­ni­je­la sna­žnu upe­ča­tlji­vost pri­či o Dra­gu i Per­si ko­ji su pri­je de­set go­di­na osta­li bez si­na. Nji­hov plan iz­la­ži­ra­ne Dra­go­ve smr­ti i od­glu­mlje­ne sa­hra­ne će do­ve­sti si­no­vlje­vog ubi­cu u se­lo na­kon jed­ne de­ce­ni­je skri­va­nja i stra­ha od osve­te. Dra­go je is­pla­ni­rao osve­tu, ali sa­mo­ća i tu­ga uti­ču na nje­go­vu do ta­da čvr­stu od­lu­ku.
Pod­go­rič­ka pre­mi­je­ra omo­gu­ći­la je Šah­ma­no­vi­ću da oslu­šne šta na­ša pu­bli­ka ima da ka­že, na­kon svih fe­sti­val­skih avan­tu­ra ko­je je ovaj film do­ži­vio.
– Ve­o­ma me je za­ni­ma­lo ka­ko će lju­di od­re­a­go­va­ti. Film se ba­vi auten­tič­no na­šom te­mom, i mi­slim da su lju­di to do­bro ra­zu­mje­li. Ve­o­ma mi je va­žno da je film ve­o­ma za­pa­žen na fe­sti­va­li­ma, i če­sto me po­sli­je pro­jek­ci­ja pi­ta­ju o Cr­noj Go­ri. Za­pa­zio sam da se lju­di ve­o­ma in­te­re­su­ju za nas kad po­gle­da­ju film – ka­zao je re­di­telj.
Kad je na­ša ze­mlja u pi­ta­nju, „Umir kr­vi” je do­ži­vio svo­je naj­bo­lje iz­da­nje na Kan­li ku­li, sma­tra Šah­ma­no­vić, jer su se svi nje­go­vi ele­men­ti, od tek­sta, glu­me, do fo­to­gra­fi­je i re­ži­je, za­bli­sta­li u pu­nom sta­nju. S dru­ge stra­ne FI­AT je al­ter­na­ti­va, ali sma­tra da je i pod­go­rič­ka pre­mi­je­ra uspje­la.
Ot­krio je da mu je „po­sta­lo ma­lo do­sad­no” da gle­da ta­ko če­sto svoj film po fe­sti­va­li­ma, te da već pri­pre­ma no­ve fil­mo­ve. Pr­vi je ta­ko­đe krat­ki igra­ni, a dru­gi je igra­ni.
– Pri­pre­mam krat­ki sce­na­rio, ko­ji bih ura­dio ove go­di­ne ako us­pi­jem sve da pri­pre­mim. Ri­ječ je o slič­noj pri­či, da­kle na­šoj, ali je te­ma pot­pu­no dru­ga­či­ja. Ti­če se na­še sva­ko­dne­vi­ce. To je dra­ma bez kla­sič­nog he­pi­en­da, ali ipak op­ti­mi­stič­ka. Bi­će pri­stu­pač­ni­ji od „Umi­ra kr­vi”. Pa­ra­lel­no raz­vi­jam te­mu za du­go­me­tra­žni igra­ni film, za­ni­mlji­ve te­me, ko­ja ta­ko­đe po­ti­če odav­de. Mi­slim da je naj­va­žni­je pri­ča­ti na­še pri­če, jer to lju­di na­po­lju naj­vi­še za­ni­ma. Ne mo­že­mo pra­vi­ti od Cr­ne Go­re Nju­jork, mi smo to što je­smo, sa svim ma­na­ma i pred­no­sti­ma – is­ta­kao je Šah­ma­no­vić.
U „Umi­ru kr­vi”, sni­mlje­nom po pri­či Ste­fa­na Bo­ško­vi­ća, jed­nu od glav­nih ulo­ga je ostva­rio Mar­ko Ba­ćo­vić, ko­ji je is­ta­kao da mu je bi­lo za­do­volj­stvo što je uče­stvo­vao u na­sta­ja­nju ovog fil­ma.
- Već sam ra­ni­je ra­dio sa Se­na­dom u jed­nom nje­go­vom stu­dent­skom fil­mu i na­šli smo se. Bio sam uklju­čen još u na­sta­nak sce­na­ri­ja za „Umir kr­vi”. Naj­vi­še smo raz­mi­šlja­li o dra­ma­tič­no­sti i struk­tu­ri – ko­li­ko ot­kri­ti, pri­je ili ka­sni­je. Mi­slim da se sva dra­ma­ti­ka sa­bra­la u po­sled­njoj sce­ni, u toj ka­tar­zi – ka­zao je on.
Ve­o­ma je za­do­vo­ljan uspje­hom fil­ma na do­ma­ćim i ino­stra­nim fe­sti­va­li­ma. Ka­ko ka­že, Se­nad ga stal­no oba­vje­šta­va.
„On do­da­je na pla­ka­tu zbu­ni­će po­sli­je sva­kog fe­sti­va­la. Sad film ide u Ma­ro­ko”, kroz ša­lu ko­men­ta­ri­še Ba­ćo­vić.
Ra­do sa­ra­đu­je sa umjet­ni­ci­ma u Cr­noj Go­ri, po­seb­no mla­dim stva­ra­o­ci­ma, pri­zna­je po­zna­ti glu­mac Ju­go­slov­ne­skog dram­skog po­zo­ri­šta.
– Po­ja­vi­la se jed­na no­va, ta­len­to­va­na ge­ne­ra­ci­ja i na fil­mu i u po­zo­ri­štu. Za­do­volj­stvo je ra­di­ti sa nji­ma, jer oni no­se ne­ku no­vu ener­gi­ju. Valj­da sam mla­do­lik du­hom, pa vo­lim da ra­dim s mla­di­ma – ob­ja­snio je on.
No, i da­lje je ve­zan za Be­o­grad, kao član JDP-a, gdje do­sta ra­di. Isto­vre­me­no, sni­ma i za te­le­vi­zi­ju, i film. Ipak, uvi­jek se oda­zo­ve na po­zi­ve iz Cr­ne Go­re. Ka­že, po­zo­ri­šte je u ve­li­koj kri­zi, ali se on ne mo­že po­ža­li­ti. Me­đu oni­ma je ko­ji uvi­jek ra­de no­ve pri­jek­te
- Ne­ma se pa­ra, ali ne­ka­ko se sna­la­zi­mo. Ni­sam još ušao u pro­du­cent­ske vo­de, ma­da sam ma­lo pri­po­mo­gao za „Umir kr­vi”. Mo­žda ka­sni­je bu­de i to­ga. Što se ti­če Cr­ne Go­re, još mi ni­su ni­šta po­nu­di­li, do­du­še ne­što sam na­čuo, ali ne smi­jem o to­me još da pri­čam. U Be­o­gra­du ima po­nu­da, ali če­kam ovih da­na da bu­dem si­gu­ran. Sni­mio sam ov­dje „Dojč ka­fe”. U tre­ćoj epi­zo­di imam jed­nu ve­o­ma za­ni­mlji­vu ulo­gu. Sa uži­va­njem sam je ura­dio i je­dva če­kam da vi­dim ka­ko će to is­pa­sti. Za raz­li­ku od ulo­ge u „Umi­ru kr­vi” ko­ja je pra­va dram­ska ro­la u „Dojč ka­feu” je ko­mič­na, du­ho­vi­ta, ble­sa­va – ot­krio je za „Dan” Mar­ko Ba­ćo­vić.
Po­red Ba­ćo­vi­ća u „Umi­ru kr­vi” ulo­ge su ostva­ri­li još Ja­sna Đu­ri­čić, Emir Ća­to­vić, Mo­mo Pi­ću­rić, Ja­dran­ka Ma­mić, Je­le­na Si­mić Mi­ro­slav Vuj­no­vić. Film je ura­đen u sa­rad­nji pro­du­cent­skih ku­ća „Or” iz Pod­go­ri­ce i „Si­na­mon” iz Be­o­gra­da. S.Ć.