To­kom lje­ta ob­ja­vlje­na je knji­ga „Ži­vot i dje­lo Mar­ka Ca­ra” An­dri­ja­ne Ni­ko­lić, ko­ja je u pro­zi i kri­ti­ci na­še knji­žev­no­sti pri­sut­na već po­la de­ce­ni­je. Iz knji­ge u knji­gu, ona se ob­zna­nju­je i po­tvr­đu­je kao auten­tič­ni stva­ra­lac, ko­ji je ob­ja­vio ro­man za dje­cu i mla­de „Fluk”, „Ži­va hra­na kao li­jek”, knji­gu dra­ma „Pod­go­rič­ki in­ter­me­co”, „Ese­je i pri­ka­ze”, kao i sli­kov­ni­cu „Mo­ja ma­ma ima Mul­ti­pla­skle­ro­zu i mi mo­že­mo sve”.
Ona ovim na­slo­vi­ma ob­zna­nju­je i po­tvr­đu­je auten­ti­čan stva­ra­lač­ki, a pri­je sve­ga is­tra­ži­vač­ki rad. Raz­vi­ja­la se kao neo­bi­čan sa­mo­svo­jan stva­ra­lac, ko­ji je pri­vu­kao pa­žnju na­še knji­žev­ne kri­ti­ke i či­ta­la­ca. To se mo­že re­ći i za pro­mo­ci­ju nje­nog no­vog na­slo­va, „Ži­vot i knji­žev­no dje­lo Mar­ka Ca­ra”, ko­ji je pro­mo­vi­san u ga­le­ri­ji „Ne­be­sko Og­nji­šte Ko­ste Ki­li­bar­de” u Ze­le­ni­ci, u ni­zu knji­žev­nih ve­če­ri ko­je fi­nan­si­ra „Fond za za­šti­tu ostva­ri­va­nja ma­njin­skih pra­va Cr­ne Go­re” u sklo­pu pro­jek­ta „Knji­žev­ni pro­gra­mi u ku­ći Iva An­dri­ća” ko­je je osmi­sli­la pje­sni­ki­nja Sne­ža­na Vu­ki­će­vić Čvo­ro.
- An­dri­ja­na Ni­ko­lić je auten­tič­ni stva­ra­lac ko­ji či­ta­o­cu pre­do­ča­va lje­po­tu bo­ga­tog stva­ra­lač­kog dje­la Mar­ka Ca­ra, ne­pra­ved­no za­bo­ra­vlje­no i ko­ji se sa­da zbir­kom „Ži­vot i knji­žev­no di­je­lo Mar­ka Ca­ra” vra­ća u svo­joj slo­je­vi­to­sti. Knji­ga pre­no­si pam­će­nja i do­ku­men­ta. Sa ovih sta­ni­ca ot­kri­va­ju nam se ši­fre ko­jim se ra­zr­je­ša­va­ju mno­gi ne­po­zna­ti de­ta­lji iz ži­vo­ta i ra­da Mar­ka Ca­ra, či­ji je­zik oži­vlja­va kroz rad ko­ji je od Ni­ko­li­će­ve zah­ti­je­vao na­por­ni rad. Ona se upu­sti­la u bor­bu da spo­ji vri­je­me sa­da­šnje i vri­je­me Mar­ka Ca­ra, pr­vog auten­tič­nog knji­žev­ni­ka Her­ceg No­vog – ka­za­la je Oli­ve­ra Do­kle­stić.
Car je pri­pa­dao lju­di­ma ko­ji su do­pri­no­si­li ra­stu ta­da­šnje srp­ske i cr­no­gor­ske dr­ža­ve. Bio je sve­stra­na lič­nost, ba­vio se pre­vo­đe­njem i pi­sa­njem sli­ka­ju­ći ži­vot i lju­de ovog pod­ne­blja. Sa Si­mom Ma­ta­vu­ljom u li­te­ra­tu­ru Bo­ke uno­sio na ve­li­ka vra­ta srp­sku kul­tu­ru. Car po­zna­je i osje­ća je­zik, i na ma­e­stra­lan na­čin, pro­znu za­mi­sao lu­cid­no za­o­di­je­va u ne­pa­tvo­re­nu vo­ka­bu­la­ri­ju sa aro­mom go­vo­ra Bo­ke i lju­di sa ju­ga na­šeg pri­mor­ja. Taj dio stva­ra­la­štva pr­vog nov­skog pi­sca An­dri­ja­na Ni­ko­lić je van­se­rij­ski pre­to­či­la u zbir­ku ko­ja po­tvr­đu­je vri­jed­nost nje­go­vog dje­la, pa njen no­vi na­slov po­sta­je vri­je­dan sve­ko­li­ke pa­žnje, či­ta­lač­ke i kri­ti­čar­ske, re­kla je knji­žev­ni­ca Oli­ve­ra Do­kle­stić.
- Na po­čet­ku ana­li­ze dje­la Mar­ka Ca­ra za­pra­vo ni­sam ni zna­la ko­li­ko je on zna­čaj­na lič­nost. No, pre­da­la sam se nje­go­vom ži­vo­tu. Mo­ja ne­po­ko­le­blji­vost bi­la je osnov­ni raz­log da na­sta­ne dje­lo ko­je je ve­če­ras pred va­ma. To je tra­že­nje i is­pi­ti­va­nje ono­ga što je sam pje­snik i pi­sac htio da ka­že. Svi ti lju­di iz na­še ne ta­ko dav­ne pro­šlo­sti za­slu­ži­li su da se vas­kr­sne nji­ho­vo dje­lo. Lju­di po­put Mar­ka Ca­ra i La­za­ra To­ma­no­vi­ća, te­ma mo­je dok­tor­ske di­ser­ta­ci­je, stva­ra­o­ci su ko­ji se ve­zu­ju za pri­mor­je – ka­za­la je autor­ka.
Ono što po­ve­zu­je Ca­ra, Si­ma Ma­ta­vu­lja i La­za­ra To­ma­no­vi­ća je nji­ho­va lju­bav pre­ma rod­noj gru­di i srp­skom je­zi­ku is­ta­kla je ona.
Stu­di­ja „Ži­vot i knji­žev­no dje­lo Mar­ka Ca­ra”, na­sta­la kao ma­gi­star­ski rad Ni­ko­li­će­ve, po­di­je­lje­na je u se­dam di­je­lo­va, a iz nje­go­ve knji­žev­ne za­o­stav­šti­ne je cr­pje­la iz­vo­re za svoj rad. Opi­su­ju­ći ka­ko je na­sta­la nje­na knji­ga Ni­ko­lić je pod­sje­ti­la da je u Arhi­vu gra­da Her­ceg No­vog pro­na­šla je Ca­rev ru­ko­pis „Niz rod­no pri­mor­je - Sli­ke i uti­ci sa Ja­dra­na”, ob­ja­vljen u Mo­sta­ru 1899. go­di­ne.
- Mar­ko Car je bio pu­no­krv­ni pu­to­pi­sac. Ni­ka­da ni­je od­u­sta­jao i ni­ka­da se ni­je pre­da­vao. Car je oda­bi­rao te­me i pred­me­te ko­je su od­go­va­ra­le nje­go­vom du­hu, or­jen­ta­ci­ji. On pi­še o ono­me što vo­li, što ga in­te­re­su­je, a vo­li sve ono u če­mu se mo­že umjet­nič­ki uži­va­ti, ili či­me se mo­že in­te­lek­tu­al­no uz­di­ći. Nje­go­va ne­u­stra­ši­vost i bor­ba za slo­bo­du mi­sli i sa­vje­sti, bor­ba pro­tiv kle­ri­ka­li­zma, re­li­gi­o­znog fa­na­ti­zma, šo­vi­ni­zma, ti­ra­ni­je, bu­di na raz­mi­šlja­nje i za bu­du­ća vre­me­na - re­kla je An­dri­ja­na Ni­ko­lić, ko­ja je na kra­ju ve­če­ri od­go­va­ra­la na broj­na pi­ta­nja po­sje­ti­la­ca pro­mo­ci­je.Z. ŠA­KO­TIĆ


Ve­če No­vi­ce Đu­ri­ća

U okvi­ru pro­jek­ta „Knji­žev­ni pro­gra­mi u Ku­ći Iva An­dri­ća” u sri­je­du, u 20 ča­so­va bi­će odr­ža­no ve­če knji­žev­ni­ka, no­vi­na­ra i pred­sjed­ni­ka UKCG No­vi­ce Đu­ri­ća. Ovo ve­če ta­ko­đe će bi­ti odr­ža­no u ga­le­ri­ji „Ne­be­sko og­nji­šte Ko­ste Ki­li­bar­de”.