Pred­sta­va „Let iz­nad ku­ka­vič­jeg gni­je­zda” ko­ju je re­ži­rao je­dan od naj­u­gled­ni­jih slo­ve­nač­kih re­di­te­lja sred­nje ge­ne­ra­ci­je Di­je­go De Brea pre­mi­jer­no će bi­ti iz­ve­de­na ve­če­ras u 20 sa­ti u Kra­ljev­skom po­zo­ri­štu „Zet­ski dom” na Ce­ti­nju. Ovim po­vo­dom umjet­nič­ka di­rek­tor­ka Li­di­ja De­do­vić je pod­sje­ti­la da je „Let iz­nad ku­ka­vič­jeg gni­je­zda” pr­va u ni­zu pro­duk­ci­ja ko­ju će „Zet­ski dom”, kao do­bit­nik na­gra­de na kon­kur­su „Kre­a­tiv­na Evro­pa”, re­a­li­zo­va­ti pod po­kro­vi­telj­stvom emi­nent­nog evrop­skog fon­da za po­zri­šnu kul­tu­ru i umjet­nost.
– Jed­na od te­ma ko­je je na­gra­di­la Evrop­ska uni­ja je „Za­jed­ni­štvo i no­va kre­a­tiv­na po­ro­di­ca”. U prak­tič­nom smi­slu to zna­či da će­mo ove i na­red­ne go­di­ne ima­ti čast da po­zo­ve­mo zna­čaj­ne i uve­li­ko pri­zna­te struč­nja­ke za re­ži­ju, pi­sa­nje i osta­lo stva­ra­la­štvo ko­ji će sa na­šim cr­no­gor­skim umjet­ni­ci­ma ula­zi­ti u za­jed­nič­ka kre­a­tiv­na pi­sa­nja ili rad na no­vim po­zo­ri­šnim pro­iz­vo­di­ma. Pr­vi me­đu nji­ma je Di­je­go De Brea ko­ji će na ne­ki na­čin bi­ti za­čet­nik tog no­vog ta­la­sa sa­rad­nje ino­stran­stva sa na­šim stva­ra­o­ci­ma. U sa­rad­nji sa cr­no­gor­skom spi­sa­te­lji­com Ste­lom Mi­ško­vić sa ko­jom je ra­dio na ro­ma­nu kao i na film­skom sce­na­ri­ju „Le­ta iz­nad ku­ka­vič­jeg gni­je­zda” Di­e­go De Brea hra­bro ula­zi u ana­li­zu ovog šti­va tre­ti­ra­ju­ći dru­štvo i po­ro­di­cu kao men­tal­nu usta­no­vu či­me di­jag­no­sti­ku­je ne­ku vr­stu no­vog pro­ble­ma da­na­šnji­ce, ne­ke no­ve ka­pi­ta­li­stič­ke po­li­ti­ke ko­ja, re­kla bih, je­de sve nas ma­le, ne­moć­ne lju­de pred tom ažda­jom no­vih ide­o­lo­gi­ja, a ko­je su uni­šti­le slo­bo­du, in­di­vi­du­a­li­zam i po­seb­nost ka­ko u kul­tu­ri ta­ko i u dru­štvu uop­šte – ka­za­la je De­do­vić. Ona je na­ja­vi­la da će u „Zet­skom do­mu” to­kom ove i na­red­ne go­di­ne kroz se­dam ili osam no­vih pro­duk­ci­ja bi­ti tre­ti­ra­na te­ma „Kon­tra ka­pi­ta­li­zmu i ka hu­ma­ni­zu­mu”, ta­ko­đe na­gra­đe­na. Njom se, ka­ko je re­kla, hra­bro i ana­li­tič­no ba­vi re­di­telj De Brea u „Le­tu iz­nad ku­ka­vič­jeg gni­je­zda”.
- Ra­de­ći za­jed­no sa Ste­lom Mi­ško­vić na ovim tek­stu vi­dio sam da on po­ga­đa ono gdje cje­lo­kup­na ci­vi­li­za­ci­ja za­pra­vo ima glav­ni pro­blem, a to je da ovaj ka­pi­ta­li­zam na ne­ki na­čin od­re­đu­je sve. To zna­či, ili si unu­tra ili te ne­ma, od­no­sno oni ko­ji su ja­ki mo­gu da iz­dr­že, a oni ko­ji ni­je­su, pri­nu­đe­ni su da se ne­gdje po­vu­ku. Sve što je osje­tlji­vo, krh­ko i sve što je do­bro – pro­pa­da, a ta­kvo mi­šlje­nje nam na­me­će ka­pi­ta­li­zam. Tu se otva­ra go­mi­la ak­tu­el­nih pi­ta­nja. Za­što mu­ška­rac vi­še ni­je mu­ška­rac, od­no­sno za­što ni­je vi­še u sta­nju da iz­dr­ži sve od­go­vor­no­sti ko­je bi tre­bao, za­što se ovaj svi­jet pol­no pro­mi­je­nio, za­što sve ove de­vi­ja­ci­je i što je to što nas tje­ra da svoj ži­vot osmi­šlja­mo van po­ro­dič­nih od­no­sa. To su sve te­o­ri­je ko­je go­vo­re da će mu­škar­ca ka­kvog zna­mo ne­sta­ti jer nas fe­mi­ni­za­ci­ja tje­ra da ula­zi­mo u ne­ko no­vo „nor­mal­no” – re­kao je De Brea.
Re­di­telj se ta­ko­đe pi­ta ka­ko je mo­gu­će da smo svje­sni da nam ni­je do­bro, a ne pre­u­zi­ma­mo od­go­vor­nost i ka­ko je mo­gu­će da ne­ma­mo stav.
– Ako bi se čo­vjek jed­nom otvo­rio, bi­lo bi sve lak­še. Bi­lo bi lak­še ako bi pri­znao da ova­ko ne mo­že da­lje, ali ne, naš ego nam do­ka­zu­je ka­ko je sve u re­du iako je sr­ce pre­sta­lo da ku­ca – ka­zao je De Brea.
Dra­ma­turg Ste­la Mi­ško­vić sma­tra da „Let iz­nad ku­ka­vič­jeg gni­je­zda” otva­ra pro­blem da­na­šnjeg dru­štva ko­je je sa­mo po se­bi bo­le­sno i bez am­bi­ci­je.
- Otva­ra pro­blem sa­vre­me­nog čo­vje­ka ko­ji ži­vi ži­vot sli­je­po pra­te­ći uput­stva za­to što mu je lak­še da funk­ci­o­ni­še ne pri­hva­ta­ju­ći od­go­vor­nost za sop­stve­ne po­stup­ke, čo­vje­ka ko­ji do­bro­volj­no pod­no­si i sam se­bi sta­vlja oko­ve si­ste­ma i to ne sa­mo iz stra­ha ili ne­mo­ći već zbog pot­pu­nog od­su­stva vo­lje i že­lje za pro­mje­nom. Uki­da­nje lič­no­sti i ko­lek­tiv­no sta­nje ve­ge­ta­ci­je kao nus­po­ja­ve si­ste­ma u ko­jem ži­vi­mo je je­zi­va isti­na sa ko­jom se ov­dje su­o­ča­va­mo i o ko­joj go­vo­ri­mo – ka­za­la je Mi­ško­vić.Z.P.


An­sambl pred­sta­ve

U pred­sta­vi igra­ju Sr­đan Gra­ho­vac, De­jan Iva­nić, Je­le­na Si­mić, Bra­ni­mir Po­po­vić, Du­šan Ko­va­če­vić, Go­ran Vu­jo­vić, Mar­ko To­do­ro­vić, Omar Baj­ram­spa­hić, Že­li­mir Šo­šo, Mom­či­lo Pi­ću­rić, Zo­ran Ra­ko­če­vić, An­đe­li­ja Ron­do­vić, Alek­san­dar Ga­vra­nić i Kar­men Bar­dak. Ko­sti­mo­gra­fi­ju pred­sta­ve ura­dio je Bla­goj Mi­cev­ski, a re­ži­ji­ju, sce­no­gra­fi­ju, iz­bor mu­zi­ke i di­zajn svi­je­tla Di­e­go De Brea ko­ji za­jed­no sa Ste­lom Mi­ško­vić pot­pi­su­je i dra­ma­ti­za­ci­ju. Asi­sten­ti re­ži­je su Zo­ran Ra­ko­če­vić i Da­mjan Pe­ja­no­vić.