Sve­tom ar­hi­je­rej­skom li­tur­gi­jom i tra­di­ci­o­nal­nom vas­kr­šnjom li­ti­jom i sve­na­rod­nim bo­kelj­skim sa­bo­rom kod cr­kve Sv. Tro­ji­ce u Ku­ti­ma, kod Ze­le­ni­ke, na­rod Her­ceg No­vog i Bo­ke Ko­tor­ske obi­lje­žio je ju­če naj­ve­ći hri­šćan­ski pra­znik Vas­krs. Na­kon slu­žbe ko­ju je oba­vio sa sve­šten­stvom, mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je je u svo­joj be­sje­di po­ru­čio vjer­ni­ci­ma, go­sti­ma i zva­nič­ni­ci­ma da nam tre­ba­ju mir, pra­znik i slo­bo­da, te da Bo­ga mo­li­mo da op­sta­ne­mo bi­o­lo­ški, mo­ral­no i du­hov­no.
– Smrt je po­sled­nje slo­vo ljud­ske isto­ri­je i opa­sno je što se ne po­štu­je do­sto­jan­stvo čo­vje­ka već se, na­pro­tiv, zbog ne­kih in­te­re­sa ma­ni­pu­li­še ljud­skim bi­ćem. Bez­bo­žni­ci po­no­vo po­ku­ša­va­ju da na pa­gan­stvu i du­kljan­stvu gra­de sud­bi­nu Cr­ne Go­re. To je bor­ba iz­me­đu pa­gan­stva, što zna­či bez­bo­žni­štva i Hri­sta. Cr­na Go­ra je sva gra­đe­na na Hri­sto­voj lju­ba­vi. Sva na­ša isto­ri­ja je na to­me sa­gra­đe­na i za­to je ona svi­je­tla još od od vre­me­na Jo­va­na Vla­di­mi­ra od pri­je hi­lja­du go­di­na. Op­sta­li su na­rod i nje­ne dr­ža­ve. Sve­ti Jo­van Vla­di­mir ni­je bio bez­um­ni gra­di­telj ko­ji gra­di ku­ću na pi­je­sku. Da­na­šnji lju­di svo­ju ku­ću, svo­ju dr­ža­vu, svoj na­rod, svo­ju bu­duć­nost, gra­de na pi­je­sku, a kad je ta­ko, on­da ka­da du­nu vje­tro­vi sve ne­sta­ne. Um­ni Pe­tar Ce­tinj­ski je za­pi­sao da su u ime­nu Bož­jem sud i prav­da. Za­to je on sve­ti i sve što je stva­rao je sve­to i du­go­vječ­no. On je kao i nje­gov na­sled­nik Pe­tar Dru­gi Lov­ćen­ski Taj­no­vi­dac, gra­dio svo­ju dr­ža­vu na Vas­kr­slom Hri­stu – re­kao je mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je u svo­joj be­sje­di.
On je do­dao da bi bi­lo do­bo da se na­ši gla­va­ri ugle­da­ju na Sve­tog Jo­va­na i na Sve­tog Pe­tra, da ne odva­ja­ju dr­ža­vu od Bo­ga, od pa­me­ti, jer „ne smi­je se bu­duć­nost gra­di­ti ni na če­mu”.
– Sa­da sla­vi­mo de­set go­di­na ne­za­vi­sno­sti, sla­vi­mo cr­no­gor­stvo, ali dr­ža­va ko­ja se sla­vi bez Bo­ga ne mo­že bi­ti vječ­na, a i ne­ka bu­de, ali ka­ko ona mo­že bi­ti vječ­na ka­da je gra­diš na pi­je­sku. Re­ci­mo, na­ša Mi­tro­po­li­ja zva­nič­no ne po­sto­ji. Mi smo van za­ko­na. Sve­šte­ni­ka sa stra­ne ne mo­že­mo da pri­hva­ti­mo. Oni su stran­ci. Usta­no­va ko­ja im da­je bo­ra­vi­šte – ne po­sto­ji. To zna­či, ne po­sto­ji ni ći­vot sve­tog Va­si­li­ja Ostro­škog, ni Sve­tog Pe­tra Ce­tinj­skog. Ali, vi­dje­li smo šta je bi­lo sa moć­nim dr­ža­va­ma ko­je su gra­đe­ne bez Bo­ga. Ne­stao je moć­ni So­vjet­ski Sa­vez. Ne­sta­la je Ju­go­sla­vi­ja. Sve se ras­pa­lo kao ku­la od ka­ra­ta. Ne­sta­lo je sve ono što su oni gra­di­li. Po­gle­daj­te na­ša pred­u­ze­ća, ko­li­ko je tru­da i mu­ke uni­šte­no. Hi­lja­de rad­ni­ka su osta­le bez hlje­ba, ali je­dan broj lju­di ko­ji gra­di bu­duć­nost bez Bo­ga po­stao je bo­gat, ali i to bo­ga­stvo ako ni­je ste­če­no, bez Bož­je po­mo­ći, br­zo će se pro­su­ti. Ovo su ve­li­ka vre­me­na is­ku­še­nja. Ovaj ve­li­ki pra­znik tre­ba da nas vra­ti Bo­gu. Cr­na Go­ra se ne mo­že gra­di­ti ako ni­je ute­me­lje­na na vje­ri. Na Hri­sto­voj va­se­lje­ni. Na ta­kvim i tim te­me­lji­ma tre­ba gra­di­ti Bo­ku, Cr­nu Go­ru i Evro­pu. Ne kla­njaj­mo se ido­li­ma bez ob­zi­ra ka­ko se zo­vu – ka­zao je mi­tro­po­lit.
On je re­kao Ku­ća­ni­ma i No­vlja­ni­ma da su sa­ču­va­li drev­ne obi­ča­je i vje­ru na naj­ljep­ši na­čin.
– Ovaj grad ko­ji je osno­vao Her­ceg Ste­fan, oko ove sve­ti­nje Sa­vin­ske, sku­pi­lo se mno­go lju­di i ona je po­sta­la naj­svje­tli­ji iz­vor pra­ve vje­re – Duh Sve­ti obi­la­zi ovaj kr­šte­ni grad. Na­dam se da će ta­kav i u bu­duć­no­sti bi­ti. Na­dam se da je kr­šte­na Cr­na Go­ra. Bog je dao vlast da se is­pro­ba. Daj, Bo­že da nas Vas­krs vra­ti tom iz­vor­nom je­din­stvu, a ne da uni­šta­va­mo drev­ne ci­vi­la­ci­je. Da ne bje­že lju­di u no­vom mi­le­ni­ju­mu od na­si­lja. Ov­dje, kod nas, sa­da ka­žu: „Mi ho­će­mo u Na­to”. Kod onih lju­di ko­ji su nam si­ja­li bom­be 1941, 1944, 1996, 1999. go­di­ne...–re­kao je mi­tro­plit.
On je is­ta­kao da sve što je če­sti­to i li­je­po u Evro­pi, ni­klo je na pro­sto­ru Bal­ka­na.
Li­ti­ja u ko­joj je vjer­ni­ke pred­vo­dio mi­tro­lit sa sve­šten­stvom tra­di­ci­o­nal­no je po­šla od cr­kve Sve­te Tro­ji­ce, do cr­kve Sve­te Go­spo­đe, pre­ko Xorovog mo­sta do Ze­le­ni­ke i Osnov­ne ško­le „Ili­ja Ki­šić”, za­tim kroz Pr­ži­ne i po­no­vo do cr­kve Sve­te Tro­ji­ce. Po za­vr­šet­ku li­ti­je uz tr­pe­zu lju­ba­vi odr­ža­no je na­rod­no ve­se­lje i sa­bor, uz uče­šće tru­ba­ča iz Gu­če i čla­no­va KUD „Her­ce­go­vi­na”, iz Pe­tro­vog se­la, kod Tre­bi­nja. Za ovu pri­li­ku tra­di­ci­o­nal­no su se pri­pre­mi­li pa­ro­hi­ja ku­ćan­ska i mje­šta­ni Ku­ta. Dru­že­nje je tra­ja­lo do ka­snih po­po­dnev­nih sa­ti.
Z.Š.

Bla­go­dat­ni oganj na Be­la­vi­sti

U po­sli­je­po­dnev­nim sa­ti­ma mno­gi uče­sni­ci vas­kr­šnje sve­ča­no­sti na­sta­vi­li su dru­že­nje na Po­di­ma kod cr­kve Sve­tog Ser­ge­ja i Vak­ha gdje je slu­že­na ve­čer­nja slu­žba i par­stos na­rod­nom do­bro­tvo­ru Alek­san­dru-Le­su Pav­ko­vić. Da­nas na Vas­kr­šnji uto­rak, u hra­mu Sv. Ar­han­ge­la Mi­ha­i­la, na Be­la­vi­sti bi­će slu­že­na li­tur­gi­ja, na ko­joj će pri­ne­ti Bla­go­dat­ni oganj Go­spo­da Isu­sa Hri­sta iz Je­ru­sa­li­ma, sa­op­šte­no je iz Cr­kve­ne op­šti­ne.