Bez­ma­lo dvo­ča­sov­nim pre­da­va­njem prof. dr Bo­go­lju­ba Ši­ja­ko­vi­ća u knji­ža­ri Ma­ti­ce srp­ske i nje­go­vim raz­go­vo­rom sa pu­bli­kom na­sta­vljen je ci­klus „He­len­stvo i sa­vre­me­ni svi­jet”. Or­ga­ni­za­to­ri pre­da­va­nja su Cen­tar za he­len­ske stu­di­je i Ma­ti­ca srp­ska - Dru­štvo čla­no­va u Cr­noj Go­ri. Kon­kret­na te­ma Ši­ja­ko­vi­će­vog iz­la­ga­nja, re­dov­nog pro­fe­so­ra Pra­vo­slav­nog bo­go­slov­skog fa­kul­te­ta be­o­grad­skog Uni­ver­zi­te­ta, i do­sko­ra­šnjeg re­dov­nog pro­fe­so­ra nik­šić­kog Fi­lo­zof­skog fa­kul­te­ta UCG, bi­lo je „Grč­ka fi­lo­so­fi­ja: Na­slje­đe i te­ret”. Uvod­nik u ve­če dao je prof. dr Mi­ko­nja Kne­že­vić, is­pred Cen­tra za he­len­ske stu­di­je.
Osnov­na te­za, ko­ja se pro­vla­či­la kroz ci­je­lo pre­da­va­nje je­ste da je an­tič­ka grč­ka fi­lo­zo­fi­ja i kul­tu­ra, u su­sre­tu i ka­sni­joj sim­bi­o­zi sa hri­šćan­stvom, osnov sve­u­kup­ne evrop­ske kul­tu­re, fi­lo­zo­fi­je i du­hov­no­sti. Kao ta­kva, grč­ka fi­lo­zo­fi­ja i kul­tu­ra su „oba­ve­za” ko­ju mo­ra­mo usvo­ji­ti, ako mi­sli­mo da bu­de­mo Evro­plja­ni i ba­šti­ni­mo tu vr­stu iden­ti­te­ta, kul­tu­re i dis­kur­sa. Za­to, is­ti­če dr Ši­ja­ko­vić, fun­da­ment Evro­pe, ni­je sa­vre­me­ni Bri­sel, ka­ko nam se to da­nas če­sto po­da­sti­re, jer je an­ti­e­vrop­ski. Od­no­sno, stub ni­je taj ban­kar­ski si­stem, tog, ka­ko je Ši­ja­ko­vić re­kao, „neo­bič­no do­bro pla­će­nog fit­nes klu­ba”.
Ono što je ve­li­ka za­slu­ga Gr­ka, je­ste da sva­ko zna­nje mo­ra bi­ti ute­me­lje­no, fun­di­ra­no, za­sno­va­no na raz­lo­zi­ma. Od­no­sno, ide­ja da­va­nja do­ka­za, obra­zlo­že­nja, je­ste grč­ki ide­al. No, na­vo­di pr­of. Ši­ja­ko­vić, če­sto se za­bo­ra­vlja da to ni­je sa­mo ra­ci­o­nal­no pi­ta­nje, već to zna­či i „po­lo­ži­ti ra­čun” – „od­no­sno sop­stve­nim ži­vo­tom le­gi­ti­mi­sa­ti uvje­re­nje ko­je ima­te. To je ta­ko­đe grč­ki ide­al”. To je ujed­no i ot­klon grč­kog od do­ta­da­šnjih si­ste­ma mi­šlje­nja. Tu vi­še glav­nu ulo­gu ne igra­ju mi­to­vi, pre­du­bje­đe­nja, si­la, pre­da­nje... već je mi­sa­o­ni su­bjekt – čo­vjek auto­ri­tet ne­kog sta­va. Iz to­ga pro­iz­la­zi i da zna­nje mo­ra bi­ti lo­go­sno – smi­sle­no ute­me­lje­no, i da se uvi­jek mo­ra pra­vi­ti raz­li­ka iz­me­đu su­štin­skog i po­jav­nog, na­vo­di prof. Ši­ja­ko­vić.
- Da­nas smo če­sto iz­gu­bi­li spo­sob­nost da raz­li­ku­je­mo su­štin­sko i po­jav­no, pa po­jav­no po­sta­je ma­ni­pu­la­tiv­no, pa se čak ja­vlja­ju te­o­ri­je da su­šti­na ne po­sto­ji ili da je efe­mer­na, da se čak i Lo­gos tre­ba de­stru­i­sa­ti, da je lo­go­cen­tri­zam ne­ka vr­sta obo­lje­nja, da je smi­sle­nost stva­ri i ži­vo­ta ne­što ne­bit­no – ka­že dr Ši­ja­ko­vić. Kao po­seb­no va­žan seg­ment grč­ke fi­lo­zo­fi­je, na­vo­di pro­fe­sor grč­ku prak­tič­nu fi­lo­zo­fi­ju, a ko­ja se pre­vas­hod­no ba­vi pi­ta­nji­ma dr­ža­ve i nje­nog ure­đe­nja, kao i pi­ta­nja ljud­ske sre­će. Ana­lo­gi­je sa sa­vre­me­nim svi­je­tom bi­le su ne­iz­bje­žne.
- Ko­ji je smi­sao dr­ža­ve? To je vr­lo jed­no­stav­no – da ga­ran­tu­je mir, pra­ved­nost i pro­spe­ri­tet. Ako vam dr­ža­va ga­ran­tu­je mir, ako se osje­ća­te da ste pra­ved­no tre­ti­ra­ni i ako ima­te šan­su da pro­spe­ri­ra­te, na­pre­du­je­te, jer smo ne­sa­vr­še­ni, on­da ži­vi­te u do­broj dr­ža­vi. Ako sve­ga to­ga ne­ma, on­da bi Pla­ton i Ari­sto­tel re­kli da se ra­di o ban­di raz­boj­ni­ka – na­vo­di dr Ši­ja­ko­vić. Po­seb­no is­ti­če i pi­ta­nje – če­mu slu­ži fi­lo­zo­fi­ja da­nas, ka­da i oni ko­ji pre­da­va­ju fi­lo­zo­fi­ju, sma­tra­ju da to ni­je di­sci­pli­na – na­u­ka ko­ja mo­že da­ti od­go­vor na pi­ta­nje o ljud­skoj sre­ći i nje­nom po­sti­za­nju, a ko­ji če­sto neo­ba­ve­zu­ju­će do­ži­vlja­va­ju i etič­ka pi­ta­nja. Če­sto se čak za­bo­ra­vlja i na smi­sle­nost go­vo­ra, kao pret­po­stav­ke za sva­ko ljud­sko zna­nje i dje­la­nje, ka­že dr Ši­ja­ko­vić, vra­ća­ju­ći se ta­ko pi­ta­nju Lo­go­sa, lo­go­sno­sti ili slo­ve­sno­sti. Jer, čo­vjek ni­je pa­ra­dig­ma svih stva­ri, već Bog, re­kao je već Pla­ton, na­vo­di dr Ši­ja­ko­vić. Ta se mi­sao da­lje pro­du­blju­je u hri­šćan­stvu, do­bi­ja­ju­ći no­vu di­men­zi­ju – žr­tve i spa­se­nja.
- Žr­tvu lju­ba­vi ne mo­že da po­lo­ži ni­ko od lju­di, već sa­mo Bog. I on­da Bog do­la­zi kao Lo­gos da bi do­nio spa­se­nje i da bi do­pu­nio ve­li­ku he­len­sku ide­ju smi­sle­no­sti po­lo­že­nu u lo­go­su – ka­že dr Ši­ja­ko­vić, do­da­ju­ći da se ide­ja lo­go­sa na­la­zi u mno­gim ka­sni­jim fi­lo­zof­skim i te­o­lo­škim ras­pra­va­ma i sa­vre­me­nih mi­sli­la­ca.
To­kom pre­da­va­nja po­kre­nu­ta su još mno­ga pi­ta­nja ko­ja se ti­ču di­rekt­no fi­lo­zo­fi­je, kul­tu­re, ali i isto­ri­je i is­tra­ži­va­nja ve­za­nih za he­len­ski pe­ri­od. Ta­ko je bi­lo go­vo­ra i o ne­ga­tiv­nom pro­svje­ti­telj­skom skep­tič­kom sta­vu spram dog­mi, ali, ko­ja ne­dir­nu­tom osta­vlja sa­mo jed­nu dog­mu – a to je da je nji­hov skep­ti­ci­zam ne­u­pi­tan. Taj stav pre­nio se i na sa­vre­me­nu na­uč­nu mi­sao, što je pak do­ve­lo do re­la­ti­vi­za­ci­je i obe­smi­šlja­va­nja sve­ga i svih, i ko­ji do­vo­di, u kraj­njem, u pi­ta­nje i ljud­sko do­sto­jan­stvo i slo­bo­du, ko­ji bi, kao uro­đe­na pra­va čo­vje­ka, tre­ba­li bi­ti ne­u­pit­ni. Na kra­ju, do­da­je dr Ši­ja­ko­vić, da­nas je po­treb­no re­ha­bi­li­to­va­ti grč­ku fi­lo­zof­sku mi­sao, što ne zna­či tra­ži­ti nje­no bu­kval­no pre­no­še­nje-im­ple­men­ta­ci­ju u sa­vre­me­ni svi­jet, već pri­je po­vra­ti­ti ugled mi­šlje­nju. Pri­tom, do­da­je dr Ši­ja­ko­vić, uvi­jek tre­ba ima­ti na umu da fi­lo­zo­fi­ja, iako po­sta­vlja pi­ta­nja, za raz­li­ku od dru­gih da­je i od­go­vo­re na njih, bra­ne­ći ta­ko i pra­vo sva­kog čo­vje­ka na mi­šlje­nje.
Ž.J


Kul­tu­ra i „kul­tu­ra“

- Grč­ka kul­tu­ra ni­je mu­zej iako se na­la­zi u mu­ze­ji­ma. I to mno­go vi­še se na­la­zi u mu­ze­ji­ma ko­ji se ne na­la­ze u Grč­koj, već kul­tur­nih na­ro­da ko­ji su na vr­lo ne­kul­tur­ne na­či­ne pra­vi­li mu­ze­je o grč­koj kul­tu­ri. I ko­ji bi ra­do da od grč­ke kul­tu­re na­pra­ve mu­zej i na­pla­ću­ju ula­zni­ce, i da kao vla­sni­ci tih mu­ze­ja bu­du vla­sni­ci kul­tu­re ci­vi­li­za­ci­je. Jer, zna se gdje se to na­la­zi. Što­šta su smi­sli­li vla­sni­ci kul­tu­re i ci­vil­za­ci­je da bi za­ve­li svo­ju kul­tu­ru i ci­vi­li­za­ci­ju, a opet, ve­zan je za to grč­ki ide­al slo­bo­de, i grč­ko su­prot­sta­vlja­nje Per­si­ji, ko­ja je ta­ko­đe na­stu­pa­la kao ci­vi­li­za­tor i vla­snik kul­tu­re – re­kao je dr Ši­ja­ko­vić iz­me­đu osta­log, na­vo­de­ći da mno­gi Evro­plja­ni na za­pa­du, to­kom 19, 20, pa i 21. vi­je­ka, po­ku­ša­va­ju sa­vre­me­ne Gr­ke uči­ti nji­ho­vi­oj tra­di­ci­ji, kul­tu­ri pa čak i je­zi­ku.