Iz­lo­žbom „Cr­na Go­ra: pi­smo i knji­ga”, ko­ja je otvo­re­na pred ve­li­kim bro­jem po­sje­ti­la­ca u Na­rod­noj bi­bli­o­te­ci „Ra­do­sav Lju­mo­vić”, Cen­tar za kon­zer­va­ci­ju i ar­he­o­lo­gi­ju Cr­ne Go­re obi­lje­žio je pi­sme­nost i štam­par­sku dje­lat­nost na tlu na­še dr­ža­ve od Cr­no­je­vi­ća do pa­da Mle­tač­ke Re­pu­bli­ke. Iz­lo­žbu ko­ju či­ne fo­to­gra­fi­je ru­ko­pi­sa i ra­do­vi sli­ka­ra Pe­ra Nik­če­vi­ća pred­sta­vi­la je mr Li­di­ja Lje­sar, dok je di­rek­tor bi­bli­o­te­ke Ne­boj­ša Bur­za­no­vić zva­nič­no otvo­rio.
Po pr­vi put na­ša pu­bli­ka ima pri­li­ku da vi­di kroz fo­to­gra­fi­je ru­ko­pi­sa, kao i sli­ke i cr­te­že naj­zna­čaj­ni­je lič­no­sti ko­je su obi­lje­ži­le pi­sme­nost na tlu da­na­šnje Cr­ne Go­re od 1494. do 1797, po­put Đu­ra­đa Cr­no­je­vi­ća, Bo­ži­da­ra Vu­ko­vi­ća Pod­go­ri­ča­ni­na, Vu­ka Pre­zbi­te­ra, Sa­va iz Za­stu­pa, Đor­đi­ja Bi­zan­ti­ja, Pa­ho­mi­ja, Di­mi­tri­ja Di­ja­ka, Moj­si­ja iz Bu­di­mlja, Ro­mi­la Ce­tinj­skog, Lju­de­vi­ta Pa­skva­li­ća, Jo­va­na Di­ja­ka, Va­si­la Piv­ca...
- Mo­ja ide­ja kao ku­sto­sa je bi­la da pre­đe­mo put dug tri vi­je­ka od Cr­no­je­vi­ća do pa­da Mle­tač­ke Re­pu­bli­ke, ko­ji se če­sto sma­tra mrač­nim pe­ri­o­dom u isto­ri­ji ove ze­mlje. Ali, u pe­ri­o­du ne­da­će - osman­skog osva­ja­nja, mi­sli­lo se, pi­sa­lo se i stva­ra­lo. Ipak, ve­ći­na sta­nov­ni­ka Cr­ne Go­re na­šu pi­sme­nost pri­pi­su­je di­na­sti­ji Pe­tro­vić. Ri­jet­ko ko je upo­znat sa knji­žev­no­šću i ci­vi­li­za­cij­skim to­ko­vi­ma tog do­ba – ka­za­la je, iz­me­đu osta­log, Lje­sar.
Ona je na­ja­vi­la da će u na­red­nom pe­ri­o­du po­red Ce­ti­nja­na i Pod­go­ri­ča­ni, kao i sta­nov­ni­ci ve­ćih gra­do­va, ima­ti pri­li­ku da vi­de pro­jek­te ko­je pri­pre­ma Cen­tar za kon­zer­va­ci­ju i ar­he­o­lo­gi­ju.
I sli­kar Pe­ro Nik­če­vić, ko­ji je u ma­ni­ru Gu­sta­va Do­rea (pr­vi na­sli­kao Don Ki­ho­ta) Vu­ku Pre­zbi­te­ru i još ne­kim isto­rij­skim lič­no­sti­ma - sim­bo­li­ma pi­sme­no­sti ovih pro­sto­ra po­zaj­mio svoj lik, is­ta­kao je da se uče­nost u bu­duć­no­sti za­vi­si od pro­šlo­sti.
– Naj­ve­ći fe­no­men kul­tur­ne isto­ri­je čo­vje­čan­stva za­si­gur­no je pi­smo, te isto­ri­ka pi­sme­no­sti. Vik­tor Igo je za­pi­sao da ljud­ski rod ima dva te­sta­men­ta, gra­đe­vi­nar­stvo i štam­pu – Bi­bli­ju od ka­me­na i Bi­bli­ju od har­ti­je. I, do­i­sta, od po­stan­ka svi­je­ta do 15. vi­je­ka i ot­kri­ća štam­pa­ri­je ar­hi­tek­tu­ra je naj­ve­ća knji­ga isto­ri­je. Po­seb­no sam ra­do­stan što je bi­bli­o­te­ka do­ma­ćin ove iz­lo­žbe ko­ja svje­do­či o ra­znim stup­nje­vi­ma na­še pi­sme­no­sti i jed­ne epo­he na­še isto­ri­je – ka­zao je on.
Iako na­ja­vljen, mi­ni­star kul­tu­re Pa­vle Go­ra­no­vić ni­je pri­su­stvo­vao otva­ra­nju ove po­stav­ke. Iz­lo­žbu pra­ti iz­u­zet­no bo­gat ka­ta­log u ko­jem se na­la­ze mno­ge fo­to­gra­fi­je iz pr­ve po­stav­ke kao i tekst ko­ji je na­pi­sao Goj­ko Če­le­bić. Autor iz­lo­žbe i fo­to­gra­fi­ja je umjet­nič­ki fo­to­graf Ne­nad Man­dić.
S.Ć.