Da­nas sa­svim uobi­ča­jen ma­te­ri­jal, sva­ko­dne­van, mo­žda po­ne­kad sku­po­cjen, ako je u pi­ta­nju kri­stal - je­ste sta­klo. No, sta­klo ni­je uvi­jek bi­lo ta­ko sva­ko­dnev­no, ob­ja­šnja­va nam je­dan od auto­ra iz­lo­žbe „Do­dir va­tre – Pri­ča o sta­klu iz mu­zej­skih zbir­ki Cr­ne Go­re” ar­he­o­log Mi­loš Ži­va­no­vić. On je sa isto­ri­ča­rom umjet­no­sti Dra­ga­nom Ra­do­vi­ćem, ku­sto­som pod­go­rič­kih Mu­ze­ja i ga­le­ri­ja, osmi­slio ar­he­o­lo­šku iz­lo­žbu ko­ja se na­red­nih da­na mo­že po­gle­da­ti u pod­go­rič­koj Na­rod­noj bi­bli­o­te­ci „Ra­do­sav Lju­mo­vić”. Na pre­gle­dan, sa­žet na­čin, a opet ne iz­o­sta­vlja­ju­ći ni­je­dan bi­tan de­talj ve­zan za ovu te­mu, na­ro­či­to ar­te­fak­te pro­na­đe­ne na do­ma­ćim na­la­zi­šti­ma, pred­sta­vi­li su sve što ba­šti­ni­mo, a o če­mu mno­gi od nas ne zna­ju sko­ro ni­šta. Po­red pa­noa, ko­ji obi­lu­ju fo­to­gra­fi­ja­ma sta­kle­nih pred­me­ta, pu­bli­ka mo­že u tri vi­tri­ne po­gle­da­ti i ne­ko­li­ko ori­gi­nal­nih na­la­za sta­kle­nih po­su­da sa Du­klje.
Ži­va­no­vić i Ra­do­vić su ovaj put od­lu­či­li da ši­roj jav­no­sti pred­sta­ve sta­klo, pr­vi vje­štač­ki ma­te­ri­jal ko­ji je ušao u sva­ko­dnev­nu upo­tre­bu, a ko­ji je kroz du­gu isto­ri­ju po­sto­ja­nja za­bi­lje­žio i niz no­vi­te­ta ka­da je u pi­ta­nju nje­go­va ob­ra­da i iz­ra­da pred­me­ta od nje­ga.
- Da­nas, sta­klo je dio na­še sva­ko­dne­vi­ce, bez ko­jeg ne mo­že­mo, upr­kos dru­gim ma­te­ri­ja­li­ma ko­ji­ma se po­ku­ša­va za­mi­je­ni­ti. I bi­la je ide­ja da pri­ka­že­mo evo­lu­i­ju sta­kla, ali kroz pred­me­te ko­ji su pro­na­đe­ni na ov­da­šnjim ar­he­o­lo­škim na­la­zi­šti­ma i ko­ji su po­hra­nje­ni u cr­no­gor­skim mu­ze­ji­ma i zbir­ka­ma – ka­že Ži­va­no­vić.
Či­nje­ni­cu da ni mno­gi struč­nja­ci ne zna­ju ko­li­ko ima vri­jed­nih na­la­za od sta­kla u Cr­noj Go­ri, a o la­ič­koj jav­no­sti ne tre­ba ni go­vo­ri­ti, Ži­va­no­vić ko­men­ta­ri­še:
- Iz­lo­žba i je­ste na­mi­je­nje­na naj­ši­roj pu­bli­ci ka­ko bi se upo­zna­la sa onim što ču­va­mo u de­po­i­ma na­ših mu­ze­ja, što ni­je do­stup­no jav­no­sti. Da uvi­di­mo da sta­klo „ima da is­pri­ča” svo­ju pri­ču, ko­ja ni­je sa­mo isto­rij­ska, već i so­ci­o­lo­ška, kul­tu­ro­lo­ška, umjet­nič­ka... Od­no­sno, da se sa­gle­da ko­li­ko je sta­klo in­te­re­san­tan i bi­tan ma­te­ri­jal, ko­ji je imao uspo­na ka­da je bio ve­o­ma sku­po­cjen, ali i pa­do­va, ka­da ni­je bi­lo ta­ko vri­je­dan, kao uosta­lom i da­nas – ka­že on.
Ar­he­o­log is­ti­če da se mno­gi sta­kle­ni pred­me­ti pro­na­đe­ni u Cr­noj Go­ri vi­so­ko ko­ti­ra­ju ka­da je u pi­ta­nju vri­jed­nost i zna­čaj na „ar­he­o­lo­škim top li­sta­ma”. Ta­kav pri­mjer je di­a­tre­ta iz Plje­va­lja, ili Pod­go­rič­ka ča­ša sa Du­klje, ko­ja se ču­va u Er­mi­ta­žu.
- Cr­na Go­ra se mo­že po­hva­li­ti da ima iz­u­zet­no ri­jet­ke pri­mjer­ke sta­kla ko­ji se mo­gu na­ći na iz­lo­žba­ma svjet­skih mu­ze­ja. Me­đu­tim, sla­ba po­pu­lar­nost ar­he­o­lo­škog ma­te­ri­ja­la, ta­ko i onog od sta­kla, ne ide na ru­ku pre­zen­ta­ci­ji. No, upr­kos to­me, mi­slim da se ne mo­že­mo za­sti­dje­ti pred svi­je­tom, jer naš sta­kle­ni ma­te­ri­jal je za­i­sta ri­je­dak i spe­ci­fi­čan. Za­to mi­slim da nam tre­ba da vi­še po­pu­la­ri­še­mo na­ša ar­he­o­lo­ške na­la­ze – ob­ja­šnja­va on.
Tim Ra­do­vić-Ži­va­no­vić na ovoj iz­lo­žbi ra­dio je oko po­la go­di­ne, pri­re­ma­ju­ći i ob­ra­đu­ju­ći gra­đu iz na­ših mu­ze­ja. Re­zul­tat to­ga je ova za­ni­mlji­va iz­lo­žba, ali i iz­u­zet­no in­for­ma­ti­van i li­jep pra­te­ći ka­ta­log.
Ž.J.