Pro­mo­ci­jom ro­ma­na „Ma­ska je ime­ni­ca žen­skog ro­da” Lji­lja­ne Bu­la­jić is­pred Dvor­ca kra­lja Ni­ko­le na­sta­vljen je knji­žev­ni pro­gram Lje­to­pi­sa, ko­jim se či­ta­lač­koj pu­bli­ci pred­sta­vlja­ju pi­sci sa re­gi­o­nal­ne li­te­rar­ne sce­ne. Na­kon Go­ra­na Sa­mar­dži­ća i Ha­dže­ma Haj­da­re­vi­ća, Lji­lja­na Bu­la­jić je tre­ći bo­san­sko­her­ce­go­vač­ki stva­ra­lac ko­ji je imao pri­li­ku da go­vo­ri pred Ba­ra­ni­ma.
Lji­lja­na Bu­la­jić je do sa­da na­pi­sa­la ve­li­ki broj ese­ja i čla­na­ka, ko­ji se ba­ve ši­ro­kim spek­trom ma­nje ili vi­še ak­tu­el­nih te­ma, no ka­da se ana­li­zi­ra nje­na bi­bli­o­gra­fi­ja od­no­sno na­pi­sa­ne knji­ge, la­ko se uoča­va da u nji­ma do­mi­ni­ra te­ma že­ne i nje­ne ulo­ge u sa­vre­me­nom svi­je­tu. Ta­ko je no­vi­na­ri­ma go­vo­ri­la o že­ni u knji­žev­no­sti, na­rav­no, iz svo­je per­spek­ti­ve, ali sa dva aspek­ta – že­ni ko­ja pi­še i že­ni ko­ja je mo­tiv pi­sa­nja.
- Mi­slim da se u mom slu­ča­ju ta dva aspek­ta do­ti­ču, jer že­na kad pi­še, pi­še o se­bi, o ra­znim fa­za­ma svog raz­vo­ja, kao što je i sa­ma svje­dok da se raz­vi­ja. Sa­vre­me­na že­na je ne­ko ko mo­ra da is­pu­nja­va mno­ge funk­ci­je i od­go­vor­no na­stu­pa pre­ma dru­štvu u kom ži­vi, ta­ko da u ne­ku ru­ku, za stva­ra­lač­ki rad osta­ju kraj­nje če­tr­de­se­te ili po­če­tak pe­de­se­tih go­di­na, ka­da su sve dru­ge funk­ci­je već ostva­re­ne. Na taj na­čin se ta dva aspek­ta kod me­ne po­kla­pa­ju – že­na za ko­ju se ja in­te­re­su­jem je že­na ko­ja se raz­vi­ja, ko­ja ne sto­ji, ne pe­tri­fi­ci­ra stva­ri, već vi­di se­be u stal­nom raz­vo­ju. Ako uzmem u ob­zir vla­sti­tu spi­sa­telj­sku sud­bi­nu kao pi­sac sam se ostva­ri­la re­la­tiv­no ka­sno - ka­za­la je Bu­la­jić.
- Mo­ram ka­za­ti da sam se du­bo­ko za­mi­sli­la nad či­nje­ni­com da to­li­ko vre­me­na pro­vo­di­mo na jav­noj sce­ni, bi­lo da je ri­ječ o rad­nom mje­stu, po­li­ti­ci… evo i ovaj ov­dje na­stup tra­ži ne­ku kon­ven­ci­o­nal­nu ma­sku. Me­đu­tim, na uštrb če­ga se od­vi­ja ta re­la­ci­ja iz­me­đu lju­di?! Na­rav­no, ka­že Gof­man, da bi­smo na­stu­pa­li na jav­noj sce­ni mi se mo­ra­mo pri­dr­ža­va­ti od­re­đe­nih kon­ven­ci­ja. Sva­ki put kad ih na­ru­ši­mo do­la­zi do mi­ni-re­vo­lu­ci­je - ka­za­la je autor­ka.
Go­šća Bar­skog lje­to­pi­sa od rat­ne 1993. go­di­ne ži­vi u Dan­skoj, u Ko­pen­ha­ge­nu, ra­de­ći pri­tom na kul­tur­nom osvje­šći­va­nju i or­ga­ni­zo­va­nju di­ja­spo­re. Ve­če je vo­di­la Ve­sna Šo­škić. Bar­ski lje­to­pis se na­stra­vlja ve­če­ras pred­sta­vom Ma­dle­ni­a­num te­a­tra „Lo­li­ta”, u re­ži­ji Jo­va­ne To­mić, ko­ja će bi­ti iz­ve­de­na sju­tra uve­le u Sta­rom Ba­ru u 21.30. U ko­ma­du igra­ju Bo­jan Ži­ro­vić, Ana Man­dić, Pe­đa Mar­ja­no­vić i Ir­ma Mi­lo­vić.
D.S


Mi­ni-sa­jam knji­ga

U okvi­ru pra­te­ćeg di­je­la pro­gra­ma Bar­skog lje­to­pi­sa, u sa­rad­nji sa Iz­da­vač­kom ku­ćom „No­va knji­ga“ iz Pod­go­ri­ce, otvo­ren je mi­ni-sa­jam knji­ga ko­ji ob­u­hva­ta ne­ko­li­ko štan­do­va na Še­ta­li­štu kra­lja Ni­ko­le na ko­ji­ma je pre­ko 400 na­slo­va ko­ji se pro­da­ju po po­seb­no pri­la­go­đe­nim, sa­jam­skim ci­je­na­ma. Po­nu­da „No­ve knji­ge” obo­ga­će­na je i od­re­đe­nim bro­jem hit-na­slo­va Iz­da­vač­kih ku­ća „Vul­kan”, „La­gu­na” i „Obod­skog slo­va”.
D.S.