Na sve­čan na­čin mi­ni­star kul­tu­re Jan­ko Lju­mo­vić otvo­rio je prek­si­noć 47. Rat­ko­vi­će­ve ve­če­ri po­e­zi­je u ve­li­koj sa­li bje­lo­polj­skog Cen­tra za kul­tu­ru. On je ka­zao da su Rat­ko­vi­će­ve ve­če­ri po­e­zi­je ma­ni­fe­sta­ci­ja ko­ja je od po­seb­nog zna­ča­ja za kul­tu­ru Cr­ne Go­re. On je is­ta­kao da nas na po­seb­nu sen­zi­bil­nost pre­ma pje­sni­štvu upra­vo u Bi­je­lom Po­lju oba­ve­zu­ju dje­lo i ži­vot Ri­sta Rat­ko­vi­ća.
- Ana­li­ze po­ka­zu­ju da se broj­ne pje­snič­ke ma­ni­fe­sta­ci­je po­sljed­njih go­di­na ga­se, ili da ne­ma­ju si­ste­mat­sku po­dr­šku, i sve to nas oba­ve­zu­je da se pre­ma Rat­ko­vi­će­vim ve­če­ri­ma po­e­zi­je od­no­si­mo sa po­seb­nom od­go­vor­no­šću, ko­ja je is­ka­za­na kroz po­dr­šku Mi­ni­star­stva kul­tu­re, i ak­tiv­no­sti Op­šti­ne Bi­je­lo Po­lje. Rat­ko­vi­će­ve ve­če­ri po­e­zi­je ima­ju svo­ju po­seb­nost, a na­ma pre­o­sta­je od­go­vor­nost da fe­sti­val pro­gram­ski raz­vi­ja­mo, u znak za­hval­no­sti pje­sni­ci­ma ko­ji su uči­ni­li da Bi­je­lo Po­lje po­sta­ne grad fe­sti­val - is­ta­kao je mi­ni­star i na­gla­sio da se ova ma­ni­fe­sta­ci­ja po­zi­ci­o­ni­ra kao va­žno mje­sto re­gi­o­nal­ne knji­žev­ne sce­ne.
U okvi­ru sve­ča­nog otva­ra­nja pri­sut­ni su ima­li pri­li­ku da ču­ju pje­smu Ri­sta Rat­ko­vi­ća „Me­ri­ma” u iz­vo­đe­nju re­di­te­lja Go­ra­na Bje­la­no­vi­ća, uz prat­nju na kla­vi­ru pro­fe­so­ri­ce Ja­smi­le Hot.
Di­rek­tor Rat­ko­vi­će­vih ve­če­ri po­e­zi­je Ke­mal Mu­sić iz­ra­zio je po­nos što ova ma­ni­fe­sta­ci­ja ide pro­e­vrop­skim i svjet­skim pu­tem.
- Go­sti na ovo­go­di­šnjim 47. Rat­ko­vi­će­vim ve­če­ri­ma po­e­zi­je do­la­ze nam iz Ki­ne, tri zna­čaj­na pi­sca, na šta smo ve­o­ma po­no­sni. To po­tvr­đu­je kva­li­tet ove ma­ni­fe­sta­ci­je, i da je mi­si­ja ko­ja je za­po­če­ta dav­ne `70. go­di­ne ostva­re­na-na­gla­sio je on.
Dr­ža­va gost ovo­go­di­šnjeg iz­da­nja je Na­rod­na Re­pu­bli­ka Ki­na. U okvi­ru cen­tral­nog pro­gra­ma, odr­ža­no je i pje­snič­ko ve­če na ko­joj su se pred­sta­vi­li is­tak­nu­ti pje­sni­ci iz ze­mlje i okru­že­nja kao i go­sti iz Ki­ne Feng De­hua (Ki­na), Fa­ruk Še­hić (BiH), Ta­nja Ba­kić (Cr­na Go­ra), Dra­gan Jo­va­no­vić Da­ni­lov (Sr­bi­ja), Pa­vle Go­ra­no­vić (Cr­na Go­ra), Sken­der Ta­ma­li (Al­ba­ni­ja), Ka­ti­ca Ku­la­ko­va (Ma­ke­do­ni­ja), Stan­ka Hra­stelj (Slo­ve­ni­ja), Jak­ša Fi­a­men­go (Hr­vat­ska), Da­ni­je­la Đu­ko­vić (Cr­na Go­ra), Freng Min (Ki­na) i Di­mi­trov Po­po­vić (Cr­na Go­ra).
Ra­ni­je istog da­na, na „Ma­lom saj­mu ve­li­kih knji­ga”, pred­sta­vlje­na je Na­ci­o­nal­na bi­bli­o­te­ke Cr­ne Go­re „Đur­đe Cr­no­je­vić”, a u okvi­ru „Por­tre­ta” stva­ra­la­štvo Bo­ža Ko­pri­vi­ce.
Na­gra­da „Ri­sto Rat­ko­vić” bi­će uru­če­na ovo­go­di­šnjim la­u­re­a­ti­ma Ta­nji Kra­gu­je­vić i Bal­ši Br­ko­vi­ću. Pje­sni­ki­nja iz Be­o­gra­da je na­gra­du osvo­ji­la za knji­gu „Efe­kat lep­ti­ra”, a Br­ko­vić za knji­gu „Cr­no igra­li­šte”. Od­lu­ku je do­nio ži­ri u sa­sta­vu: pred­sjed­nik Bo­ri­slav Jo­va­no­vić i čla­no­vi Bla­ga Žu­rić, Dra­gan Jo­va­no­vić Da­ni­lov, Fa­ruk Še­hić i To­mi­ca Daj­sić. Osim na­gra­de „Ri­sto Rat­ko­vić” bi­će do­di­je­lje­na i na­gra­da Rat­ko­vi­će­ve ve­če­ri po­e­zi­je za auto­re mla­đe od 27 go­di­na.
M.N.


Emi­na Se­li­mo­vić naj­bo­lja

U Par­ku pje­sni­ka ju­če su uri­če­ne na­gra­de za tri naj­bo­lja mla­da pje­sni­ka, ko­je se tra­di­ci­o­nal­no do­dje­lju­ju u okvi­ru Rat­ko­vi­će­vih ve­če­ri po­e­zi­je. Di­rek­tor ma­ni­fe­sta­ci­je Ke­mal Mu­sić uru­čio je pr­vu na­gra­du Emi­ni Se­li­mo­vić iz Ze­ni­ce, dok je dru­ga na­gra­da pri­pa­la nje­noj su­gra­đan­ki Mi­re­li Ba­šić. Tre­ću na­gra­du osvo­ji­la je Mi­li­ca Mi­len­ko­vić iz Svr­lji­ga. Odr­ža­na je i pro­mo­ci­ja pro­šlo­go­di­šnjih po­bjed­ni­ca Jo­va­ne Bo­jo­vić iz Pod­go­ri­ce i Ene­se Mah­mić iz Ma­gla­ja. O nji­ma je go­vo­rio knji­žev­ni kri­ti­čar i pje­snik iz Pod­go­ri­ce Og­njen Šće­po­vić.
M.N.


Me­mo­a­ri pro­hu­ja­log vre­me­na

Iz­lo­žba sli­ka is­tak­nu­tog li­kov­nog umjet­ni­ka Al­de­ma­ra Ibra­hi­mo­vi­ća otvo­re­na je u ga­le­ri­ji Cen­tra za kul­tu­ru. Na plat­ni­ma se mo­že vi­dje­ti aso­ci­ja­tiv­ni pej­zaž, kao i lju­di – sjen­ke, si­lu­e­te ko­je osva­ja­ju pro­stor i pri­ka­zu­ju naj­bli­že okru­že­nje auto­ra. Na sli­ka­ma do­mi­ni­ra­ju ja­ki žu­ti to­no­vi, kao i lju­bi­ča­ste, pla­ve i ze­le­ne ni­jan­se.
- Čast mi je što sam ve­če­ras je­dan od onih ko­ji upot­pu­nju­ju sli­ku jed­ne ova­ko li­je­pe kul­tur­ne ma­ni­fe­sta­ci­je. Pej­za­ži ko­ji su iz­lo­že­ni ve­če­ras, po­zna­ti su jav­no­sti u Cr­noj Go­ri, i to je ci­klus ko­ji se pro­vla­či po­sljed­njih pet go­di­na na mo­jim plat­ni­ma, gdje do­mi­ni­ra fi­gu­ra i da­je im di­na­mi­ku - ka­zao je li­kov­ni umjet­nik, Al­de­mar Ibra­hi­mo­vić.
On je do­dao da na svo­jim plat­ni­ma po­ku­ša­va oži­vje­ti sve ono što su pret­hod­ne ge­ne­ra­ci­je stva­ra­le
Iz­lo­žbu je otvo­rio di­rek­tor Cen­tra za kul­tu­ru Abaz Di­zda­re­vić, ko­ji je ka­zao da su sli­ke Ibra­hi­mo­vi­ća traj­na svje­do­čan­stva o sup­til­no­sti nje­go­vih naj­in­tim­ni­jih pred­je­la du­še.
- Al­de­mar se od­u­vi­jek ba­vio od­no­si­ma bo­ja i po­vr­ši­na, ali ono što je no­vi­na na ovim sli­ka­ma je­su ja­sno pri­ka­za­ni ele­men­ti tra­di­ci­o­nal­ne ar­hi­tek­tu­re, struk­tu­re so­ka­ka i kal­dr­me, vi­še­sloj­no pri­ka­za­nih na ve­ći­ni ra­do­va. Slo­je­vi­tost frag­me­na­ta neo­do­lji­vo pod­sje­ća na is­cje­pa­ne me­mo­a­re, slo­že­ne iz­u­zet­nom, ili sa­mo auto­ru ja­snom lo­gi­kom - is­ta­kao je Di­zda­re­vić.
M.N.


Ma­lo du­ši

Pred­sta­va „Ma­lo o du­ši” po tek­sto­vi­ma no­be­lov­ke Vi­sla­ve Šim­bor­ske, u adap­ta­ci­ji i re­ži­ji glu­mi­ce Var­je Đu­kić, bi­će od­i­gra­na ve­če­ras u 20 sa­ti u Ve­li­koj sa­li Cen­tra za kul­tu­ru u Bi­je­lom Po­lju na za­tva­ra­nju 47. Rat­ko­vi­će­vih ve­če­ri po­e­zi­je. „Ma­lo o du­ši” je adap­ta­ci­ja 14 pje­sa­ma Vi­sla­ve Šim­bor­ske, Po­lja­ki­nje, do­bit­ni­ce No­be­lo­ve na­gra­de za knji­žev­nost 1996. Ko­laž od stihova Šimborske je osmi­sli­la je i re­ži­ra­la Var­ja Đu­kić. Mu­zi­ku za pred­sta­vu kom­po­no­va­la je Ni­na Pe­ro­vić, a svi­ra­će i vi­o­list­ki­nja Ana Ra­šo­vić. Po­e­zi­ju Vi­sla­ve Šim­bor­ske pre­ve­la je Bi­ser­ka Raj­čić.


Pje­sme ža­la i ka­ja­nja

Bo­san­sko­her­ce­go­vač­ki pi­sac, aka­de­mik Ab­du­lah Si­dran pred­sta­vio je svo­je stva­ra­la­štvo pred bje­lo­polj­skom pu­bli­kom, u ga­le­ri­ji Cen­tra za kul­tu­ru. „An­to­lo­gi­ja Si­dran”, ko­ju su ob­ja­vi­le JU „Rat­ko­vi­će­ve ve­če­ri po­zi­je”, po­mo­vi­sa­na je pr­ve ve­če­ri ma­ni­fe­sta­ci­je. An­to­lo­gi­ja u ko­joj se na­la­ze 33 pje­sme, ob­u­hva­ta one te­mat­ski ra­zno­rod­ne, u ko­ji­ma su če­sti mo­ti­ve lju­ba­vi, ra­ta, stra­ha i ne­sre­će.
- Dra­go mi je što sam ve­če­ras u ovom gra­du, što uče­stvu­jem u okvi­ru jed­nog div­nog pro­gra­ma ko­ji pro­mo­vi­še kul­tu­ru i po­e­zi­ju. U Bi­je­lom Po­lju se osje­ćam kao kod svo­je ku­će, i uvi­jek se ra­do oda­zo­vem po­zi­vu - ka­zao je pi­sac, aka­de­mik Ab­du­lah Si­dran, is­ti­ču­ći da se na­da po­nov­nom su­sre­tu sa div­nom pu­bli­kom, ko­ja ra­zu­mi­je po­e­zi­ju.
Si­dran je is­ta­kao da či­ta­lač­ku pu­bli­ku ne tre­ba za­ni­ma­ti raz­voj jed­nog pje­snič­kog opu­sa, da je bit­ni­je vi­dje­ti do­kle pje­snič­ka lič­nost do­pi­re.
Mo­ti­vi pro­šlo­sti i opro­sta pro­ži­ma­ju se kroz po­e­zi­ju ovog auto­ra, i pred­sta­vlja­ju osnov nje­go­vog pro­znog stva­ra­la­štva
- Oda­brao sam 33 pje­sme ko­je će bi­ti ob­ja­vlje­ne u an­to­lo­gi­ji, i bio bih sre­ćan ako sam u sva­koj od njih po­sti­gao ne­što što će se svi­dje­ti dru­gi­ma. Iskre­no, po­ne­kad ne vo­lim svo­ju po­e­zi­ju, ka­da u njoj pre­o­vla­da­va žal, ka­ja­nje, jer uza­lud je- is­ta­kao je Si­dran.
Aka­de­mik Si­dran, na­pi­sao je i sce­na­rio za fil­mo­ve „Sje­ćaš li se Do­li Bel”, i „Otac na slu­žbe­nom pu­tu”, ko­ji su do­ži­vje­li ogrom­nu sla­vu. Bje­lo­polj­ska pu­bli­ka uži­va­la je slu­ša­ju­ći nje­go­ve broj­ne pje­sme, ko­je su ob­ja­vlje­ne u „An­to­lo­gi­ji Si­dran”.