Na sve­ča­no­sti u Na­rod­nom po­zo­ri­štu za še­stog la­u­re­a­ta Knji­žev­ne na­gra­de „Iz­vi­i­skra Nje­go­še­va” pro­gla­šen je Ran­ko Jo­vo­vić, pje­snik iz Pod­go­ri­ce. Od­lu­ku o do­dje­li „Iz­vi­i­skre Nje­go­še­ve” obra­zlo­žio je pred­sjed­nik ži­ri­ja dr Jo­van De­lić, is­ta­kav­ši da „Jo­vo­vić već po­la vi­je­ka svo­jim di­vljim pla­čem po­zdra­vlja di­vlje pje­sni­ke svi­je­ta, svo­jim gla­som no­vo­ro­đe­nog di­vlja­ka, ne ma­re­ći z sla­vu po­e­ti­ka i osla­nja­nju­ći se na gla­so­ve i pje­snič­ke sud­bi­ne ne­pri­la­go­đe­nih... Nje­go­va po­e­zi­ja se hra­ni uža­si­ma ovog svi­je­ta ko­jih se na­do­ži­vlja­vao i na­gle­dao”.
Na­gra­du s ime­nom naj­ve­ćeg srp­skog pje­sni­ka, mi­sli­o­ca i dr­žav­ni­ka, vla­di­ke Pe­tra II Pe­tro­vi­ća Nje­go­ša, ko­ja se tra­di­ci­o­nal­no do­dje­lju­je sva­ke dru­ge go­di­ne, za naj­bo­lju knji­gu, sa­bra­na ili oda­bra­na dje­la ili cje­lo­kup­no dje­lo ob­ja­vlje­no na srp­skom je­zi­ku sa­da je po­nio pje­snik Jo­vo­vić ko­ji na srp­skom je­zi­ku stva­ra vi­še od po­la vi­je­ka. „Iz­vi­i­skru” je po­nio za cje­lo­kup­no pje­snič­ko dje­lo, a po­vo­dom knji­ge „Su­ze Mar­ka Mi­lja­no­va”. Svo­jim pje­snič­kim knji­ga­ma Ran­ko Jo­vo­vić je ste­kao je­din­stven, pre­po­zna­tljiv, ne­pot­ku­pljiv glas me­đu srp­skim pje­sni­ci­ma, glas pro­te­sta, ne­pri­sta­ja­nja, po­sr­ta­nja u te­žnji za slo­bo­dom, ka­ko je sam jed­nom pri­li­kom iz­re­kao: „Sa­mo sam te­žio Slo­bo­di, Go­spo­de. Sa­mo Lju­ba­vi”.
La­u­re­at Ran­ko Jo­vo­vić za­hva­lio je svi­ma ko­ji su se „sje­ti­li, te su na­gra­di­li mo­ju po­e­zi­ju i moj ži­vot, slav­nom Nje­go­še­vom Iz­vi­i­skrom”.
– Ži­vi smo i mi. Isti­na, oti­šli su mno­gi naj­bo­lji me­đu na­ma – ali osta­li su, evo i mno­gi naj­bo­lji me­đu na­ma. Ne­ma ži­vog, jed­na­ko, ova­kav – ona­kav, ni­ka­kav ljud­ski stvor, da se ne ka­zu­je Nje­go­šem. Vla­di­ka Ra­de – ili sa­mo vla­di­ka, zna se, to je on”, re­kao je, iz­me­đu osta­log, na sve­ča­no­sti na­gra­đe­ni pod­go­rič­ki pje­snik. Jo­vo­vić je is­ta­kao da smo uči­li „Gor­ski vi­je­nac”, ali da ga ni­smo sa­svim na­u­či­li i do­ži­vje­li, te ka­ko je re­kao, sli­je­pi pu­tu­je­mo od Gra­ča­ni­ce do Lov­će­na.
– Ali, Bo­gu hva­la mi smo Sr­bi, mi smo vi­so­ka mo­li­tva i iskra u ka­me­nu. Na­ša slo­bo­da je vječ­na bor­ba za slo­bo­du. Ka­ko je go­vo­rio vla­di­ka „Lak­še je bi­ti vla­di­ka ne­go čo­vjek”. Naš vla­di­ka, naš naj­bli­ži rod. Mi Sr­bi smo – lju­di smo – re­kao je Jo­vo­vić. On je po­ru­čio da će se ob­no­vi­ti Ko­so­vo za ko­je će­mo se „ako Bog ta­ko za­po­vi­je­da i ako je su­đe­no iz­bo­ri­ti ne vi­še mo­li­tvom…” Jer, za­klju­čio je, Ko­so­vo je te­škim ra­na­ma u te­škoj cr­ni­ni – ubra­đe­no od ze­mlje do ne­ba.
Sve­ča­nom pro­gla­še­nju u Na­rod­nom po­zo­ri­štu uz broj­ne zva­ni­ce pri­su­stvo­va­li su epi­skop bu­di­mljan­sko-nik­šić­ki Jo­a­ni­ki­je, ko­ji je na po­čet­ku bla­go­slo­vio skup, broj­ni cr­kve­ni ve­li­ko­do­sto­ja­ni­ci, am­ba­sa­dor Ru­si­je sa su­pru­gom, broj­ni knji­žev­ni­ci i ku­tu­r­ni rad­ni­ci, po­što­va­o­ci Nje­go­ša i nje­go­vog dje­la.
Sve­ča­nost je uve­li­čao na­stup KUD „Lo­la” u sla­vu pro­šlo­go­di­šnjeg upi­sa srp­skog ko­la na Li­stu svjet­ske kul­tur­ne ba­šti­ne, Srp­ski pra­vo­slav­ni poj­ci ko­ji su iz­ve­li him­nu „Ona­mo, ona­mo”, Nje­go­še­ve i Jo­vo­vi­će­ve sti­ho­ve go­vo­ri­li su glum­ci Bi­lja­na Đu­ro­vić i Ne­nad ha­dži Ma­ri­čić.M.NjE­GUŠ


Suze Marka Miljanova

O pje­sni­ku Jo­vo­vi­ću su go­vo­ri­li dr Dra­gan Sta­nić, član ži­ri­ja i pred­sjed­nik Ma­ti­ce srp­ske i pje­snik iz Nik­ši­ća Mi­lu­tin Mi­ćo­vić.
– Iako je pje­sni­štvo duh i ma­šta, nje­gov smi­sao je da nas du­blje su­o­či sa re­al­no­šću. Da vi­di­mo ono što ne vi­di­mo i da ču­je­mo ono što ne ču­je­mo. Ta­kvo je i pje­sni­štvo na­šeg na­gra­đe­nog pje­sni­ka, ko­ji već pet de­ce­ni­ja osta­je na vid­nom mje­stu u are­ni srp­skog pje­sni­štva i jav­ne ri­je­či, re­kao je Mi­ćo­vić o la­u­re­a­tu.


Uru­če­nje na­gra­de na pro­lje­će

Na­gra­da „Iz­vi­i­skra Nje­go­še­va” bi­će uru­če­na Jo­vo­vi­ću u Nik­ši­ću to­kom ma­ni­fe­sta­ci­je „Da­ni Sve­tog Va­si­li­ja Ostro­škog”, 12. ma­ja. Na­gra­da se sa­sto­ji od po­ve­lje i pla­ke­te, umjet­nič­ki rad va­ja­ra Lju­bi­še Man­či­ća, i nov­ča­nog iz­no­sa ko­ji uru­ču­je Đor­đe Mo­mi­ro­vić u ime po­ro­di­ce Mo­mi­ro­vić i kom­pa­ni­je „Mo­na”, ko­ja je po­kro­vi­telj na­gra­de.