Harmonikaš, laureat brojnih međunarodnih takmičenja, sada profesor i koncertni izvođač, Georgij Koč održao je prekisnoć solistički koncert u sali Dodest KIC „Budo Tomović”. Koncert je održan u okviru ciklusa „Mladi talenti”.
Ovaj rođeni Ukrajinac, koji sada živi i radi u Rusiji, predstavio se našoj publici raznovrsnim repertoarom, veoma zahtjevnim, ali, koji je na najbolji način prikazao zvučno bogatstvo ovog insturmenta i njegovu izvođačku virtuoznost. Tako je muzičar izveo djela pisana originalno za harmoniku, kao i transkripcije poznatih djela za ovaj instrument: S. Rahmanjihov – Barkarola op.10, br.3, N.R. Korsakov - Simfonijska svita „Šeherezada” - „Priča o princu Kalenderu” (transkripcija Jurij Šiškin), Artjom Nižnik - Partita „Maktub”, Vjačeslav Semjonov - Kapris br.1, Fantazija na temu Jana Frenkela „Crvena kalina” i Donska rapsodija br.2, Vladimir Podgorni – Elegična fantazija na temu ukrajinske narodne pjesme i Ruska fantazija.
I taman kad je koncert ušao u efektnu završnicu, uprkos malom pehu sa scenskom rasvjetom u Dodestu, harmonikašu se desio još jedan peh – zakazao je jedan od registara na basovima, pa je publika ostala uskraćena da čuje kraj Podgornijeve Elegične fantazije i Rusku fantaziju. No, publika, zadovoljna onim što je dotad čula uspjela je muzičara da vrati na scenu dvaput gromoglasnim apaluzom. Jer, to je i zaslužio svojom umješnošću.
Kako je rekao za „Dan” visok nivo virtuoznosti održava zahvaljujući višečasnovnim dnevnim vježbanjem.
- Svakodnevno vježbam od pet do šest časova. Naravno, ako imam neke druge obaveze vježbaću manje, ali ću zato naredni dan pojačati tempo, pa ću vježbati i više od šest časova – kaže Koč.
S obzirom na široko postavljen koncertni repertoar, zanimalo nas je što njemu najviše odgovara, u čemu se najlakše i najviše pronalazi.
- Veoma je teško da odredim što je to što me određuje po tom pitanju. To zavisi od trenutka, jer ne biram ja repertoar, već repertoar – kompozicije biraju mene, one su mi čak u tom trenutku potrebne – kaže Koč, dodajući da se zato ne odlučuje ni za žanr ni za epohu.
S obzirom na činjenicu da smo čuli i transkrpicije orekstarskog djela za harmoniku, zanimalo nas je da li će i on uskoro početi time da se bavi, na što odgovara da za to još ima vremena, i da smatra da još nije dorastao svojim učiteljima.
A, kako je Koč zavolio hgramoniku...
- Kao četvorogodišnjaku kupili su mi jednu malu harmoniku, s kojom sam se ja igrao, i na njoj počeo da izvodim melodije. Tako je sve počelo. Sada, ako bih morao da mijenjam harmoniku za neki drugi instrument, možda bi to bio klavir – kaže Koč.
Zanimalo nas je i kako bi nekome, ko nema priliku da čuje i vidi harmoniku, opisao ovaj instrument, muzičar kaže:
- Mali simfonijski orkestar – tako bih opisao hramoniku – kaže jednostavno Koč. Zato ne čudi i njegova poruka mladim muzičarima koja je potrebna za uspjeh u muzici:
- Od srca i iskreno volite muziku – kaže Koč.
Ž.J.
Iz biografije
Prof. Georgij Koč je rođen 1982. godine u Nikolajevu, Ukrajina. Osnovno i srednje muzičko obrazovanje je stekao u rodnom gradu, u klasama istaknutih profesora i kulturnih radnika Ukrajine Leonida Ivanoviča Rižkova i Anatolija Arhipoviča Sirota. Diplomirao je u klasi prof. Vladimira Evdokimova, a magistarske studije je završio u klasi profesora Vladimira Murze na Nacionalnoj muzičkoj akademiji „Antonina Vasiljevna Neždanova” u Odesi (Ukrajina). Dalje usavršavanje i asistentski staž je završio na Rostovskom konzervatorijumu (Rusija) u klasi Jurija Šiškina. Laureat je brojnih međunarodnih takmičenja. Član je ansambla „Nova muzika Ukrajine” (2009); solista ansambla odeske Filharmonije „Mozaika” (2010) i Kulturnog centra Selehard (2015); umjetnički direktor međunarodnih festivala i takmičenja „Bajan Prad” i „Kup Jamala”.
)){kind=small}
