U organizaciji Narodne biblioteke Budve u četvrtak je promovisan novi roman Aleksandra Gatalice „Poslednji argonaut”. Prof. dr Aleksandar Jerkov, jedan od najboljih poznavalaca savremene srpske književnosti i djela Gatalice, istakao da ovaj roman otvara pitanje da li je moguće da čovjek kakav je sada opstane do kraja 21. vijeka.
– Nas kao ljude odlikuje to što se mi samih sebe sjećamo, što pamtimo šta smo u ovom trenutku. Dramatično je pitanje hoće li sjutra cjelina naših memorija biti učitana u neki kompjuter i u njemu nastaviti da živi cjelina naših doživljaja u nekom programu – kazao je Jerkov.
U romanu „Poslednji argonaut” junak, izgubivši memoriju, traga za samim sobom i otkriva jedan skriveni kapacitet da se u ljudskom mozgu mogu naći memorije koje nisu stvar neposrednog ljudskog iskustva, nego koje su jedna vrsta upijanja najšireg polja znanja.
– Ovo je argonautsko lutanje kroz horizonte kultura, doživljaja, kroz horizonte različitih pokušaja rekonstrukcije načina da pristupite sopstvenom sjećanju. Ovo je jedna velika i veoma zahtjevna knjiga i nije dovoljno jedno čitanje, već je potrebno vrijeme, posvećenost i strpljenje. Ovo je knjiga koja je ozdravljujuća između ostalog i zato što smo izloženi horizontima primitivnih iskustava, pa sve sve što je dublje nameće nam se kao pretenciozno i previše – zaključio je Jerkov.
U osnovi knjige „Poslednji argonaut” nalazi se avantura, istakao je Gatalica, koji je dodao i da je „ideja ono što pravi roman, ovdje je ona bila i zamašna i jednostavna i komplikovana u isto vrijeme”.
– Šta bi se dogodilo kada bi neko tragajući za svojim ličnim sjećanjima koja je izgubio na početku romana nabasao na nešto mnogo ozbiljnije a to je da može da bude povezan sa idejama svih ljudi koji su živjeli… Ovo jeste jedan povratak u istoriju, ali sasvim drugačiji u odnosu na onaj kakav je bio u Velikom ratu. Ja ovdje podastirem nešto što mi se čini najpreciznijim odrazom onoga što se zbilja dogodilo. U određenim epohama se dešavalo i ono što kaže istorija, ali i mnogo toga ispod – kazao je Gatalica.
Autor je naveo da je da bi napisao ovaj roman razgovarao i sa neurolozima i patolozima o tome šta se dešava sa mrtvim ljudima i šta je to smrt, kao i oftalmolozima i ljekarima drugih specijalizacija.
– Ovo je roman i on može da omane samo ako ne izazove emocije. Ja sam u stalnoj potrazi za savršenom knjigom bez greške. Ona knjiga koja je imala najviše grešaka je upravo „Veliki rat”, u pitanju su bile sitne greške koje su popravljane. „Poslednji argonaut” je na jedan drugi način osjetljiva za provjeravanja, a to je protok vremena... – objasnio je Gatalica.
Ovo je i njegova prva knjiga koja se završava sa hepiendom, rečeno je na promociji. Junak je pronašao u nekoj čudnovatoj dimenziji ljubav, porodicu i smirenje što je između ostalog i jedna od poruka djela.
– Nije lako napisati hepiend u takozvanoj visokoj ili ozbiljnoj literaturi – osvrnuo se autor.
On je naglasio da nacionalna književnost ne stanuje obavezno u nacionalnim temama, a što se njega tiče, ona je „tamo gdje on piše”.S.Ć.