Upra­va lo­kal­nih jav­nih pri­ho­da uru­či­la je Mi­li­ja­ni Pa­ra­đi­ni iz Mo­ja­no­vi­ća za­klju­čak o pri­nud­noj na­pla­ti po­re­za na ne­po­kret­no­sti za stan ko­ji je pro­da­la 2011. go­di­ne. Po rje­še­nju mo­ra da pla­ti 46,61 euro po­re­za plus pet eura tro­ško­ve po­stup­ka i se­dam eura ka­ma­te pri­spje­le do da­na do­no­še­nja za­ključ­ka.
Ka­ko je na­gla­si­la Pa­ra­đi­na stan je ured­no pre­ve­la sa svog na ime kup­ca, što je i za­ve­de­no u Upra­vi za ne­kret­ni­ne, te da ni jav­ni iz­vr­ši­te­lji ni­ti iko ima pra­vo da joj otu­đi ni­jed­nu je­di­nu stvar iz ku­će ili blo­ki­ra pen­zi­ju.
- Uko­li­ko ob­ve­znik ne iz­vr­ši na­ve­de­nu oba­ve­zu u ro­ku od 10 da­na, iz­vr­ši­će se obez­bje­đe­nje po­re­skog po­tra­ži­va­nja iz nov­ča­nih sred­sta­va i nov­ča­nih po­tra­ži­va­nja po­re­skog ob­ve­zni­ka (za­ra­de, pen­zi­je...), imo­vi­ne po­kret­ne i ne­po­kret­ne (ple­nid­ba i pro­da­ja) i za­sni­va­njem za­lo­žnog pra­va na ne­po­kret­noj imo­vi­ni- hi­po­te­ka, na­vo­de u ovom za­ključ­ku. To je sram­no. Pa ra­di li iko svoj po­sao u ovoj dr­ža­vi. Da su sa­mo po­gle­da­li u ka­ta­star­ski re­gi­star, vi­dje­li bi da se taj stan ne­kad vo­dio na mo­je ime, a da od 11. ja­nu­a­ra 2011. go­di­ne pri­pa­da ne­kom dru­gom. Taj či­ji je stan mo­ra da pla­ća po­rez, ne ni­ka­ko biv­ši vla­snik. To zna i onaj ko ne­ma da­na ško­le, a ne onaj či­ji je to po­sao - de­cid­na je Pa­ra­đi­na.
Ona je ka­za­la da pri­ma 88,66 eura pen­zi­je te da ako bi joj ta pri­ma­nja blo­ki­ra­li, ne bi mo­gla da­lje ži­vje­ti.
- To su mi je­di­na pri­ma­nja. Po­la od to­ga mi si­gur­no ode na lje­ko­ve, jer te što me­ni tre­ba­ju na re­cept ne mo­gu da do­bi­jem. Sa ti­me što mi osta­ne ne­mam ni za osnov­ne po­tre­be. Kad mi je sti­glo ovo rje­še­nje da će mi blo­ki­ra­ti pen­zi­ju i otu­đi­ti stva­ri, ni­sam ni htje­la da se ža­lim. Da odem do njih ne mo­gu jer sam in­va­lid, da ih zo­vem ne­mam od če­ga iz­dvo­ji­ti to­li­ko nov­ca ko­li­ko bi mi tre­ba­lo da se ču­jem sa nad­le­žnim or­ga­ni­ma. Pri­tom bih tre­ba­la da im ob­ja­šnja­vam da ni­su u pra­vu. Ne že­lim to da ra­dim. Imam ku­po­pro­daj­ni ugo­vor sta­na, imam rje­še­nje Upra­ve za ne­kret­ni­ne da je stan pre­ve­den, pre­ma to­me, ako se iko po­ja­vi na vra­ti­ma, sa­mo ću im po­ka­za­ti svu do­ku­ment­ci­ju i ne­ka idu oda­kle su do­šli. Sram­no je šta se ra­di u ovoj dr­ža­vi. Po­kra­do­še nas sve - po­ru­ču­je Pa­ra­đi­na.
Ona je na­gla­si­la i da kao in­va­lid u ovoj ze­mlji ne­ma ni­ka­kva pra­va, te da umje­sto da joj ne­ko po­mog­ne, sa­mo joj ote­ža­va­ju iona­ko kom­pli­ko­va­nu si­tu­a­ci­ju.
- Ne znam ka­ko i za­što po­re­ski dug ne sti­že na pra­vu adre­su već na mo­je ime kao ne­ka­da­šnjeg vla­sni­ka. Ne­mam ko­men­tar, ali znam sa­mo da mi ni­šta od stva­ri ne smi­ju za­pli­je­ni­ti jer ću zva­ti po­li­ci­ju ni­ti blo­ki­ra­ti pen­zi­ju ko­ja je ion­ako mi­zer­na - po­ru­či­la je Pa­ra­đi­na.
S.R.