-Što je na Cetinju nekad bila prva vozačka dozvola to je na Zabjelu u Ulici princeze Ksenije danas semafor. Kako je to nekad bila revolucija na Cetinju, da jedna žena dobije vozačku dozvolu, a poznato je da je familija Petrović donijela i prvi mobilijar, fotoaparat... to je i semafor za izlaz iz Ulice princeze Ksenije na Ulicu Vojislavljevića. Obzirom da u Podgorici ima jako malo ulica, svega petnaestak, po­sve­će­nih že­na­ma, o njima bi posebno trbalo voditi računa. Princeza Ksenija je kao pr­va že­na vo­zač vo­zi­la auto­mo­bil mar­ke „fi­at 1100” ko­ji je na po­klon do­bi­la od svo­je se­stre Je­le­ne, ita­li­jan­ske kra­lji­ce.
Pro­fe­sor ba­le­ta u istoimenoj Ba­let­skoj ško­li „Prin­ce­za Kse­ni­ja” Ana Ha­los ka­za­la je da oni pro­mo­vi­šu umjet­nost te da se ško­la iz tog raz­lo­ga i zo­ve po ime­nu ne­vje­ro­vat­ne umjet­nič­ke du­še kao što je bi­la cr­no­gor­ska prin­ce­za Kse­ni­ja.
- Umjet­nost je ne­što naj­ljep­še što po­sto­ji na svi­je­tu i što mla­di­ma i svi­ma pru­ža da nam ži­vot bu­de što ljep­ši. Ško­la ba­le­ta „Prin­ce­ze Kse­ni­je” po­sto­ji 16 go­di­na, pr­vo­bit­no je osno­va­na u Ba­ru a u Pod­go­ri­ci evo već je­da­na­e­stu go­di­nu. Za­i­sta je li­je­po kad ne­ka usta­no­va, uli­ca, obje­kat no­si ime ta­ko zna­čaj­ne lič­no­sti kao što je prin­ce­za Kse­ni­ja Pe­tro­vić jer to nam slu­ži kao pod­sjet­nik da pra­ve lič­no­sti i do­ga­đa­je tre­ba ci­je­ni­ti i o nji­ma stal­no go­vo­ri­ti – ka­za­la je Ha­las.
Sta­ro­sje­di­lac uli­ce Rat­ko Ka­le­zić na­vo­di da je na­se­lje po­če­lo da se iz­gra­đu­je tek u dru­goj po­lo­vi­ni 90-ih go­di­na te da mu se da­na­šnji iz­gled ka­ko na­se­lja ta­ko i uli­ce mno­go vi­še svi­đa.
- Ne­kad je sve bi­lo pot­pu­no dru­ga­či­je, svu­da sa­mo po­lja­ne, ni­je bi­lo as­fal­ta a i ma­ka­da­ma sla­bo, sve­ga jed­na uli­ca je bi­la i to od Osnov­ne ško­le „Vuk Ka­ra­džić” do Re­surs­nog cen­tra „1. jun” i zva­la se Bu­da To­mo­vi­ća. Ipak, mi smo je zva­li sli­je­pa. Sje­ćam se da su bi­li po­sta­vlje­ni stu­bo­vi za ra­svje­tu, ali je si­ja­li­ca bi­la na sva­kom tre­ćem stu­bu pa bi mi kao dje­ca, igra­li fud­bal i on­da kao slu­čaj­no ga­đa­li si­ja­li­cu dok je ne po­go­di­mo, ta­ko da je „sli­je­pa” bi­la u sva­kom slu­ča­ju. To je bi­lo mo­žda se­dam­de­se­tih go­di­na- pri­ča Ka­le­zić.
Ka­ko na­vo­di, ima­lo je u na­se­lju sve­ga par ku­ća, dok su li­ve­de bi­le svu­da oko­lo.
- Bi­lo je tu ima­nje Bo­ja­ni­ća, lju­di su se ba­vi­li sto­čar­stvom tu je bi­la far­ma pra­sa­di pa i pu­no ova­ca ko­ja su na istom mje­stu iz­vo­đe­na na is­pa­šu. Du­go je ta­kvo sta­nje bi­lo do ot­pri­li­ke 1998. go­di­ne ka­da po­či­nju pro­mje­ne, as­fal­ti­ra­nje, di­za­nje zgra­da, ku­ća, pro­dav­ni­ca i dru­gih za­nat­skih rad­nji. Ne­kad nam je naj­bli­ža pro­dav­ni­ca bi­la „de­vet­ka” ka­ko smo je zva­li i to iz­nad so­li­te­ra ko­ji su na­pra­vlje­ni 1972. go­di­ne ot­pri­li­ke, dok nam je da­nas pro­dav­ni­ca is­pred ku­će- pri­ča Ka­le­zić.
On na­po­mi­nje i da je iz­grad­nja Kri­vog mo­sta, osam­de­se­tih go­di­na da je sve po­sta­lo pu­no bli­že i ži­vot znat­no olak­šan.
Mje­šta­nin Mi­lan Bu­ško­vić na­vo­di da je ro­đen u uli­ci ko­ju su ne­kad zva­li Bu­do To­mo­vić a ko­ja da­nas no­si ime po cr­no­gor­skoj prin­ce­zi.
- Na­ša uli­ca ni­je ni po­sto­ja­la, jer je bi­la pro­bi­je­na uli­ca pre­ko pu­ta ko­ju smo ko­ri­sti­li dok se na­ša ni­je pro­bi­la. Mo­žda je to sve bi­lo pri­je ne­kih 15-ak go­di­na. Sad ima sve sa­dr­ža­je i sve uslo­ve za la­go­dan ži­vot ali nas ne­ko­li­ci­na i da­lje pri­želj­ku­je ono vri­je­me kad je bi­lo ma­nje sa­o­bra­ća­ja, kad smo ima­li sta­di­on pre­ko pu­ta ku­će, kad se igrao fud­bal ve­ći dio da­na, bi­lo ma­nje auto­mo­bi­la i slič­no. Sve je bi­lo ne­ka­ko ze­le­no i mir­no, a da­nas je i vi­še ne­go pro­hod­no, sa­mo iz ka­pi­je da iza­đem ne­kad mi tre­ba po pet mi­nu­ta dok se ne­kad sve pje­ške išlo, ri­jet­ko ko je imao ko­la. Ži­vot nam je u uli­ci pa i na­se­lju uvi­jek bio li­jep, sa­mo da ta­ko osta­ne. Ima­mo do­bru ve­zu sa svim dje­lo­vi­ma gra­da ta­ko da je Za­bje­lo naš dru­gi cen­tar- po­ru­čio je Bu­ško­vić. S.R.