Znaš li šta je naj­ljep­še u ži­vo­tu? Že­lja pri­ja­te­lju - go­vo­rio je Me­ša Se­li­mo­vić. Da je baš ta­ko po­tvr­đu­je i na­sto­ja­nje Pi­pe­ra da do pla­ni­ne Re­brč­nik pro­bi­ju put. I uspje­li su. Slav­ko Sto­ja­no­vić je ka­že is­pu­nio dje­čač­ki san, kao i Vu­ja­din Je­le­nić ko­ji iz­di­že na pi­per­skom ka­tu­nu pod­no Re­brč­ni­ka.
Re­brč­nik (1.543 mnm) je pla­ni­na na sje­ve­ro-za­pa­du Pod­go­ri­ce, na gra­ni­ci sa op­šti­nom Da­ni­lov­grad, a do nje se sti­že pre­ko pla­ni­ne Ka­me­nik. Is­pod Re­brč­ni­ka, ko­ji se di­je­li na Ma­li i Ve­li­ki, je pi­per­ski ka­tun. Do­sad je po­sto­jao sa­mo put ko­jim su ne­ka­da uglav­nom na ko­nji­ma sto­ča­ri iz­di­za­li ka Po­ni­kvi­ci, Šti­to­vu, Lu­ka­vi­ci, Si­nja­vi­ni... Za­ni­mlji­vo je da na Re­brč­ni­ku po­sto­je osta­ci ne­ka­da­šnje na­se­o­bi­ne. O ovoj pla­ni­ni na­ža­lost, ne­će­te na­ći mno­go in­for­ma­ci­ja u knji­ga­ma ili na in­ter­ne­tu, a na nje­go­vim ob­ron­ci­ma ima bo­rov­ni­ce, lin­cu­re, di­vlje pe­ru­ni­ke. Ovaj dio ne­ma iz­vo­re ži­ve vo­de ali na pi­per­skom ka­tu­nu po­sto­ji bu­nar.
Pre­ga­lac Slav­ko Sto­ja­no­vić je ro­đen u Pi­pe­ri­ma, a ži­vot­ni put je na­sta­vio u Be­o­gra­du. Me­đu­tim, to ga ne spre­ča­va da sva­ki dru­gi mje­sec po­sje­ti rod­ni kraj i do­pri­ne­se nje­go­vom raz­vo­ju.
-Uspje­li smo da pro­bi­je­mo če­ti­ri ki­lo­me­tra pu­ta i zbog to­ga smo za­do­volj­ni. Raz­log zbog ko­jeg sam se od­lu­čio na ovu in­ve­sti­ci­ju je za­vi­čaj­no osje­ća­nje i vri­je­me ko­je sam ja u dje­tinj­stvu pro­veo na ovoj pla­ni­ni. Pla­ni­na Re­brč­nik ima in­zva­re­dan po­ten­ci­jal-ta­mo su krom­pi­ri­šta i ba­šte ko­je su hra­ni­le na­še po­ro­di­ce. Zbog lo­šeg pu­ta, ma­li broj po­ro­di­ca je po­sje­ći­vao pla­ni­nu. Me­đu nji­ma je i Vu­ja­din Je­le­nić ko­ji mi je po­mo­gao da za­vr­ši­mo in­ve­sti­ci­ju - ka­že Sto­ja­no­vić.
Sto­ja­no­vić na­vo­di ra­do­vi ne­će sta­ti na ovom, već da pla­ni­ra­ju da put­ni pra­vac na­spu.
-Sa­da je vri­je­me ka­da se iz­la­zi na pla­ni­ne i čim sku­pi­mo ma­lo sred­sta­va, na­sta­vi­će­mo sa na­si­pa­njem i tam­po­ni­ra­njem - na­veo je Sto­ja­no­vić.
Biv­ši pred­sjed­nik MZ Sti­je­na Mi­jo Ni­ko­lić za­do­vo­ljan je što je put ko­nač­no pro­bi­jen.
-Do Re­brč­ni­ka je ko­nač­no pro­bi­jen put za­hva­lju­ju­ći Slav­ku Sto­ja­no­vi­ću i Vu­ja­di­nu Je­le­ni­ću ko­ji su da­li sko­ro pet hi­lja­da eura da bi se ra­do­vi za­vr­ši­li. Sto­ja­no­vić je pri­je ne­ko­li­ko go­di­na pro­bio 500 me­ta­ra. Uz po­moć Mi­li­vo­ja Pe­ši­ća, či­ja je ma­ši­na da­ni­ma ra­di­la, sa­da je pro­bi­je­no tri i po ki­lo­me­tra ta­ko da se do pla­ni­ne sa­da mo­že do­ći te­ren­skim vo­zi­lo -ka­že Ni­ko­lić.
On se na­da da će im Glav­ni grad, Mi­ni­star­stvo po­ljo­pri­vre­de po­mo­ći da put na­spu i tam­po­ni­ra­ju.
-Na­dam se da će nad­le­žne in­sti­tu­ci­je obez­bi­je­di­ti no­vac ka­ko bi­smo mi na­su­li i tam­po­ni­ra­li put jer je u pi­ta­nju op­šte do­bro svih gra­đa­na. Od 20 ko­li­ba ko­je su ne­ka­da po­sto­ja­le na ka­tu­nu is­pod Re­brč­ni­ka u fun­cki­ji su sa­da sa­mo dvi­je. Od pre­o­sta­lih su osta­le zi­di­ne, ali se na­dam da će­mo iz­grad­njom pu­ta po­kre­nu­ti na­rod da se vra­ti pla­ni­ni i ob­no­vi vi­ken­di­ce-na­veo je Ni­ko­lić.
N.S.


Tam­po­ni­ra­će put od Ra­dov­ča do Ka­me­ni­ka

Mi­jo Ni­ko­lić je na­veo da će po­kre­ni­ti ak­ci­ju da se put od Ra­dov­ča do Ka­me­ni­ka tam­po­ni­ra. Ovaj put­ni pra­vac u du­ži­ni od de­set ki­lo­me­ta­ra je u lo­šem sta­nju.
- Oče­ku­je­mo da će nam se i Voj­ska pri­klju­či­ti. Tra­ži­li smo po­moć pre­ko Se­kre­ta­ri­ja­ta za ko­mu­nal­ne po­slo­ve i sa­o­bra­ćaj ali nam još ni­je­su od­go­vo­ri­li. Po­ku­ša­va­mo da obez­bi­je­di­ti nov­ča­na sred­stva, na kra­ju svi ima­ju oba­ve­zu da nam po­mog­nu jer je u pi­ta­nju op­šti in­te­res - re­kao je Ni­ko­lić.