Podgoričanina Radomira Vujoševića, prije nekoliko dana ispred zgrade u kojoj živi, ujeo je pas lutalica, i nanio mu tjelesne povrede zbog kojih je morao zatražiti ljekarsku pomoć. Vujošević kaže da se to desilo u sred dana, na ulici i da ga je životinja napala bez povoda. Na nozi ima vidljive povrede i primio je terapiju koju je prepisao ljekar. Kaže da je njegov primjer još jedan u nizu neprijatnosti koje građanima stvaraju čopori napuštenih pasa. Sve što mu se desilo prijavio je nadležnim u Glavnom gradu ali je njihova konkretna reakcija izostala.
–Često šetam sa prijateljima, posebno kad je lijepo vrijeme.Taj dan sam, prolazeći svojom Ulicom Svetozara Markovića, naišo na psa koji me napao. Najprije nijesam znao šta da radim i iznenadio sam se jer nisam očekivao tako nešto. Kad sam se povratio od šoka odlučio sam da odem u Dom zdravlja i potražim ljekarsku pomoć, jer sam dijabetičar i pomislio sam da pas možda ima bjesnilo, ili neku drugu bolest. Tamo su mi dali vakcinu i rekli da moram da primim revakcinu za godinu dana - kaže Radomir Vujošević.
O ovom događaju obavijestio je Komunalnu policiju, a iz te službe su mu rekli da će izaći na teren. Kako kaže, sjutra je došao šinter i kazao da pas ima ogrlicu te da je tako van njihove nadležnosti jer sigurno ima vlasnika.
–Ja znam da je taj pas već pola godine oko moje zgrade i siguran sam da je lutalica, ali me nisu slušali- rekao je Vujošević.
Nakon toga je u blizini zgrade vidio djevojku koja hrani nekoliko pasa a među njima i onog koji ga je napao. Kako kaže, predstavila mu se kao volonter zadužena za pse u tom kvartu i on je ispričao šta mu se desilo.
– Na svu moju priču, usudiću se da kažem da je pritom bila i neljubazna, rekla je da ima ljudi koji sami sebi namjerno naprave modrice, kako bi uzeli novac od navodnih ujeda pasa?! Još me i optužila da ne govorim istinu! Vidio sam da svi psi o kojima brine imaju ogrlicu. Rekla mi je da je ovo „njen teren”, a da ja vjerovatno „nijesam poznat psu”. Zamislite tu konstataciju pa eto se ja sada pitam je li stariji pas ili ja, jer sam tu pedeset godina, pa mi nije ni jasno kako mu nisam poznat jer ga svaki dan oko zgrade gledam. Volonterka je izvadila i parče mesa iz korpe, koju nosi na biciklu, pružila mi i rekla „daj mu, ovo da te ne ujede”. Još me „savjetovala” da se na taj način sprijateljim sa njim i riješim sav moj problem- kaže Vujošević.
Dakle, umjesto da šinter odvede očigledno opasnog psa Vujošević je dobio savjet da sklopi prijateljstvo kako bi ga u buduće zaobišle čeljusti napuštene životinje. D.R.-M.M.N.
Komentari
Komentari se objavljuju sa zadrškom.
Zabranjen je govor mržnje, psovanje, vrijedjanje i klevetanje. Nedozvoljen sadržaj neće biti objavljen.
Prijavite neprikladan komentar našem
MODERATORU.
Ukoliko smatrate da se u ovom članku krši Kodeks novinara, prijavite našem
Ombudsmanu.
)){kind=small}
