Pred­sjed­nik Fran­cu­ske Fran­soa Oland je po­slao ja­snu i ne­dvo­smi­sle­nu po­ru­ku da NA­TO ne že­li u svom dru­štvu Cr­nu Go­ru i dru­ge dr­ža­ve biv­šeg ko­mu­ni­stič­kog la­ge­ra či­je su vla­de is­ka­za­le sprem­nost da se pri­klju­če tom voj­nom sa­ve­zu. To je za „Dan” ka­zao li­der No­ve srp­ske de­mo­kra­ti­je An­dri­ja Man­dić, ko­men­ta­ri­šu­ći stav fran­cu­skog pred­sjed­ni­ka da tre­ba od­bi­ti sve za­htje­ve za da­lje ši­re­nje NA­TO sa­ve­za.
– Ta vi­jest je u Cr­noj Go­ri ob­ja­vlje­na sa da­nom za­ka­šnje­nja i re­žim je to že­lio da pred­sta­vi kao obič­nu dez­in­for­ma­ci­ju i „no­vi­nar­sku pat­ku”. Do­dat­no se to či­ta­lo, ana­li­zi­ra­lo, pri­zi­va­le su se u po­moć i ra­ni­je od­lu­ke iz Kar­di­fa. Na kra­ju se sa­mo mo­glo kon­sta­to­va­ti da je to isti­na i ni­je bi­la ni­ka­kva pat­ka, ali je na­kon to­ga ve­ći­na cr­no­gor­skih NA­TO pro­mo­te­ra i za­stup­ni­ka li­či­la na po­li­tič­ke ću­ra­ne – po­ru­čio je Man­dić.
Po­seb­no su, ka­ko je do­dao, u po­ni­ža­va­ju­ći po­lo­žaj do­ve­de­ne „de­žur­ne sve­zna­li­ce”, ko­je su na­šu jav­nost go­di­na­ma ubje­đi­va­le da se čak i smje­na vla­sti u Cr­noj Go­ri ne mo­že de­si­ti sve dok No­va srp­ska de­mo­kra­ti­ja i dru­ge stran­ke, ko­je ne vi­de Cr­nu Go­ru u NA­TO-u, ne pro­mi­je­ne pro­gra­me i pre­sta­nu da se opi­ru „isto­rij­skim pro­ce­si­ma”.
– Od­lu­ka pred­sjed­ni­ka Fran­cu­ske je dje­lo­va­la ve­o­ma ohra­bru­ju­će za sve one ko­ji že­le da us­pi­ju na­po­ri evrop­skih dr­ža­va u tra­že­nju mir­nog rje­še­nja kri­ze u Ukra­ji­ni. Ta iz­ja­va je po­seb­no va­žna za nas u Cr­noj Go­ri jer smo pret­hod­nih da­na oba­vi­je­šte­ni od ame­rič­kih zva­nič­ni­ka da se u već za­po­če­tom ukra­jin­skom kon­flik­tu na­la­zi­mo na li­ni­ji va­tre NA­TO – Ru­si­ja – na­gla­sio je pred­sjed­nik No­ve.
Sma­tra da se oba svjet­ska ra­ta ko­ja su iz­bi­la na na­šem kon­ti­nen­tu mo­žda ne bi de­si­la da su ta­da­šnje di­plo­ma­ti­je ve­li­kih si­la do­volj­no ja­sno sa­op­šti­le ka­kva će bi­ti nji­ho­va re­ak­ci­ja ako Nje­mač­ka poč­ne sa agre­si­jom na svo­je su­sje­de. Da su bi­le ja­sno po­vu­če­ne cr­ve­ne li­ni­je, ka­že Man­dić, mo­žda se nje­mač­ki car u Pr­vom, a Hi­tler u Dru­gom svjet­skom ra­tu ne bi opre­di­je­li­li za put bez po­vrat­ka.
– U slu­ča­ju kri­ze u Ukra­ji­ni cr­ve­ne li­ni­je su ja­sno po­vu­če­ne, a naj­ve­ća nu­kle­ar­na si­la na pla­ne­ti je jav­no sa­op­šti­la da da­lje ši­re­nje NA­TO-a pre­ma vla­sti­tim gra­ni­ca­ma do­ži­vlja­va kao čin ne­pri­ja­telj­stva. U jav­no­sti su se ob­no­vi­le te­ze o ne­dje­lji­vo­sti mi­ra, a pri­pad­nost NA­TO-u ni­je vi­še do­volj­na ga­ran­ci­ja za po­je­di­nač­nu bez­bjed­nost dr­ža­va. U ne­kim ne­že­lje­nim si­tu­a­ci­ja­ma su­ko­ba to mo­že pred­sta­vlja­ti čak i ve­li­ki pro­blem. Spas za ma­le dr­ža­ve mo­ra se po­no­vo tra­ži­ti u si­ste­mu ko­lek­tiv­ne bez­bjed­no­sti ko­ju su do na­pa­da na SRJ i oti­ma­nja Ko­so­va ga­ran­to­va­le Uje­di­nje­ne na­ci­je i me­đu­na­rod­no pra­vo – is­ta­kao je pred­sjed­nik No­ve.
Ka­ko je do­dao, No­va srp­ska de­mo­kra­ti­ja je po­li­ti­ku na­če­la ugra­di­la u te­me­lje svog jav­nog dje­lo­va­nja, pa su za­to ide­ju voj­ne ne­u­tral­no­sti oda­bra­li i gra­đa­ni­ma pre­po­ru­či­li kao naj­pri­klad­ni­ju za bu­duć­nost Cr­ne Go­re.
– U slu­ča­ju cr­no­gor­skog re­ži­ma, že­lja za neo­gra­ni­če­nom vla­šću oči­gled­no im je za­tvo­ri­la oči i za­mu­ti­la ra­zum pred stvar­no­šću, pa i da­lje is­tra­ja­va­ju na su­i­cid­noj po­li­ti­ci pri­stu­pa­nja Cr­ne Go­re NA­TO-u, su­prot­no ve­ćin­skoj vo­lji gra­đa­na. Upor­no su se hva­ta­li za ilu­zi­je, a ogrom­nim ko­li­či­na­ma opljač­ka­nog nov­ca pu­ni­li su dže­po­ve ra­znih lo­bi­sta-me­še­ta­ra ko­ji su im obe­ća­va­li br­zo i bez­u­slov­no učla­nje­nje – upo­zo­rio je Man­dić. V.R.


Uskla­di­ti pro­gra­me sa re­al­no­šću

Pred­sjed­nik No­ve srp­ske de­mo­kra­ti­je An­dri­ja Man­dić ka­zao je da je, na­kon od­lu­ke Fran­cu­ske, vri­je­me da po­li­tič­ke stran­ke u Cr­noj Go­ri, ko­je su se za­la­ga­le za NA­TO in­te­gra­ci­je, pre­i­spi­ta­ju taj dio pro­gra­ma i usa­gla­se ga sa re­al­nim ži­vo­tom.
– Vje­ru­jem da će pla­će­ni NA­TO agi­ta­to­ri sma­nji­ti za­po­če­te ak­ci­je i po­šte­dje­ti gra­đa­ne no­vih „ar­gu­me­na­ta” – na­gla­sio je on.